Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

piše Vojkan Trifunović

Možda su lokalni funkcioneri kumovali da Kraljevo 1949. postane Rankovićevo, možda je odluka došlo i „odozgo“, ali znate li da je, kad je Kraljevu vraćeno staro ime, bilo i predloga da se grad zove Medjurečje, Nemanjići, Brozovo, Ibarsko ili – Žiča?

Kraljevo, koje je u svojoj, ne tako dugoj istoriji, u nekoliko navrata menjalo ime danas slavi svoj imendan. O razlozima za promenu imena ima puno mistifikacija i kuloarskih priča, koje su se prepritale sa mnogim legendama i rekla-kazala pričama. Promena imena koja je, verovatno, ponajviše izazvala talasanje u čaršiji, ali koja i dan danas izaziva brojne kontraverze, svakako je ona iz 1949. godine. Tom prilikom Kraljevo je promenilo ime u Rankovićevo.

Novo ime našeg grada pronađeno je u imenu Aleksandra Rankovića – Leke (konspirativno ime Marko), drugog čoveka tada vrlo moćne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), ministru unutrašnjih poslova, čoveku iz naroda. Kao povod uzet je sukob sa Informbiroom, odnosno sa Staljinom. Naime, u cilju da pokažu lojalnost režimu, lokalni komunistički funkcioneri su se prosto utrkivali sa predlozima kako da to učine. Najradikalniji predlog bio je, očigledno, da se gradu promeni ime. Po rečima tadašnjih funkcionera, podrška Informbirou i Staljinu u Kraljevu bila je mala, tako da sa te strane nije bilo nikakvih prepreka da se promena i izvrši.

Kasnije je bilo pokušaja da se ova promena objasni uticajima „odozgo“, pa je tako Blagomir Rudnjanin, tadašnji predsednik sreza, tvrdio kako izbor Rankovića nije potekao iz Kraljeva, već da je stvar bila rešena „gore“, u Beogradu. Možemo verovati drugu Rudnjaninu, ali po svemu sudeći ta direktiva odozgo je pronašla plodno tle na lokalnom nivou, jer je nesumnjivo inicijativa odavde potekla. Da je to istina, svedoči slučajno otkriće do kojeg je došao autor teksta prilikom pregleda nekih dokumenata u Istorijskom arhivu. Naime, u jednom od izveštaja sa sednice Narodnog odbora, tek uzgred, izvesni drug Medenica predlaže „odboru da bi bilo potrebno da se izmeni naziv grada Kraljevo“. Dalje u izveštaju se ne razmatra ovaj predlog, ali je, očigledno, dokumentovan. I ne bi bilo ništa neobično, da drug Medenica ovaj predlog nije izneo 1947. godine, dakle dve godine pre konačne promene. Sa tvrdnjom da je sve poteklo sa lokala donekle se slaže i izjava dr Nikole Koče Jončića, jednog od najistaknutijih komunista u Kraljevu, koji je rekao kako su oni (komunisti – prim. aut) po svaku cenu hteli da promene ime Kraljevu, jer ih je, tobože, asociralo na vladavinu, kako se tada govorilo, jednog reakcionarnog vladara, tj. kralja Milana Obrenovića. Po svemu sudeći, ideja da se Kraljevu promeni ime, u trenucima revolucinarnog zanosa, bila je prisutna od oslobođenja.

Promena je zvanično izvršena Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Narodne Republike Srbije br. 195 od 6. jula 1949. godine. Aleksandar Ranković je pozdravljen pismom sa svečane akademije iz Rankovićeva u kome mu autori ponosno poručuju: “Odlučeno je da damo svome gradu tvoje herojsko ime i da te na taj način još jedanput uverimo u svoju ljubav i veliku zahvalnost prema tebi za ono sto si dao našim narodima u njihovoj borbi za oslobođenje i izgradnju socijalizma.” Ponovo je iskazana ogromna ljubav običnog puka naspram velikih ljudi, zvuči poznato? Elem, prema saznanjima, Ranković nije imao ništa protiv promene i prihvatio je tu odluku kao znak podrške u tim sudbonosnim trenucima po novu državu. Međutim, ova podrška nije dugo potrajala.

Nije prošlo puno vremena, a već 1953. godine se pojavila vest o preporuci Saveznog izvršnog veća za izmenu naziva gradova, ulica, preduzeća i ustanova koje nose imena živih ljudi, te se tako povela rasprava o još jednoj promeni imena našeg grada.

U vezi sa tim, 25. novembra je u sali Narodnog univerziteta, na inicijativu Socijalističkog saveza grada održana javna debata o izmeni imena grada. Na njoj su se mogli čuti različiti predlozi, između ostalih i Medjurečje, Nemanjići, Brozovo ili Ibarsko. Debati su se priključile i lokalne novine “Ibarske Novosti” koje su napravile anketu među građanima sa željom da čuju njihovo mišljenje povodom ove preporuke. Mišljenja su bila oprečna i kretala su se od toga da treba da se vrati ime Kraljevo jer “podvizi IV kraljevačkog bataljona, žrtve streljane u Kraljevu i ostali važni događaji naše istorije vezuju nas za to ime”, do toga da treba dati novo ime, a to je Žiča, jer, kako je rekao jedan od upitanih građana “vezati ime za jedan srednjovekovni kulturni spomenik mislim da nije loša stvar, a i sam srez nosi naziv Žički”.

Bilo je i komentara da ostane ime Rankovićevo “obzirom na zasluge druga Leke i činjenicu da već jednom treba prekinuti sa menjanjem imena našeg grada”. Usledili su i narodni zborovi koji je trebalo da doprinesu demokratičnosti prilikom donošenja konačne odluke. Po svedočenju “Ibarskih Novosti” zborovi su bili dobro posećeni, diskusija je bila živa, a odluke su bile slične onima u anketi. Od novih predloga se izdvajaju “grad Ive Lole Ribara” i “Novi grad”. Imajući u vidu rezultate diskusije i mišljenje javnog mnjenja, Narodni odbor Gradske skupštine je smatrao da je neophodno sazvati sednicu i doneti konačno rešenje. Rasprava koja je usledila je dovela do toga da se izdvoje tri predloga – Rankovićevo (ako za to postoji mogućnost), Kraljevo i Žiča.

Na XXIII redovnoj sednici Narodnog odbora Gradske skupštine u Rankovićevu, održane 6. avgusta 1954. godine, pod tačkom broj 4 se navodi da je “odbor i dalje stao na stanovište da se naš grad zove Kraljevo”. Konačno, zvanična odluka o promeni imena grada doneta je 27. decembra 1954. godine, a objavljena je u Službenom glasniku NRS broj 1 od 8. januara 1955. godine.

Građani Kraljeva, srećan nam imendan grada!

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

1 Comments

  • Gost - Jelena

    Gost - Jelena

    Srećan imendan našem Kraljevu.
    • Ime: Jelena