Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

20. jun 2016.

Dirljiva ispovest majki o odgajanju dece s Daunovim sindromom

 

Ovo je priča o tri heroine – Cici, Vojinki i Ledi. O tri Požarevljanke kojima je sudbina, svakoj na svoj način, namenila ulogu žrtve, a one su je prekrojile u ljubav. U njihove živote, različitim putevima, uselila se ista muka – Daunov sindrom. Ove majke su osnovale pre dve godine u Požarevcu Udruženje „Osmi dan” jer se veruje da su deca s Daunovim sindromom rođena osmog, nepostojećeg dana u nedelji. Raznim akcijama skreću pažnju na ovaj sindrom koji, kažu, nije bolest već stanje.

Možda će životna priča Svetlane Cice Ilić (52) izgledati neverovatno. Ova kršna, ali krhka poslastičarka, požurila je da se uda, poput mnogih devojaka tada, pa je već sa nepunih 30 doživela da je muž istera iz kuće. Voleo je druge žene, a Cica nije imala kud nego da se vrati kod roditelja. Dvojicu sinova, tada dečake od osam i devet godina, morala je da ostavi ocu jer je ostala bez posla. Ali muka nikad ne ide sama. Ubrzo joj je sudbina u život dovela drugo, tuđe dete, rođeno s Daunovim sindromom. On je Ivica Mladenović, danas čovek od 28 godina. A kada ga je Cica primetila kako danima stoji ispred kapije, tužnog pogleda, musav, drugačiji, imao je svega osam. Niko ga u žurbi nije primećivao osim Cice. Prišla mu je jednog dana, a iz dečaka je u trenu izašla bujica jada. „Nemam nikoga, majka me je napustila, tata stalno radi”, rekao je kroz plač. „Nemam ni ja nikoga”, uzvratila je Cica kako bi ga utešila. Tih nekoliko rečenica dvoje usamljenih „ranjenika” bile su kao neraskidivi životni lepak. Ubrzo upoznaje dečakovog oca, a nakon kraćeg vremena prelazi da živi s njima. Ivice se majka odrekla i otišla u Nemačku, stvorila novu porodicu i zauvek zaboravila dečaka iz Požarevca. Ali njemu je život poslao Cicu – spas i oslonac. Drugu majku.

– Moj otac me je tri puta pitao da li znam šta me čeka u životu s takvim detetom, mogu li da negujem tuđe, a da ne živim sa svojom decom. Rekla sam da sam se pomirila sa sudbinom. Ivica je bio jedno zapušteno dete. Svi su ga se stideli i izbegavali ga pa sam čvrsto rešila da mu pomognem, da od njega napravim čoveka – priseća se Svetlana.

Naučila ga je da piše, da računa. Kada nijedno dete iz specijalnog odeljenja nije moglo da upiše srednju školu, Ivica je, uz Cicinu pomoć, uspeo. Primili su ga u školu za decu oštećenog sluha u Jagodini. Ispraćala ga je, dočekivala, sve dok nije diplomirao s peticom na smeru za pekara.

Priča Vojinke Milosavljević (54), potpuno je drugačija, a opet ista. Ova sićušna, a jaka žena imala je tu nesreću da joj ćerka, odmah po rođenju ostane nepokretna nakon operacije ciste na kičmi. Milena danas ima 34 godine i nije sposobna da brine o sebi. U međuvremenu, Vojinka se razvela i sama preuzela brigu o ćerki. Radila je dotad kao negovateljica u Stamnici kod Petrovca na Mlavi u Ustanovi za decu i omladinu ometenu u razvoju. Baš u to vreme, iz Subotice je stigla Jovana, dete s Daunovim sindromom, kojeg su se roditelji odrekli odmah po saznanju da je drugačija. Imala je šest godina. Bila je sitna, jedva je hodala, ni kašiku nije umela da drži.

– Odmah me je osvojila. Sa svim hendikepima, ona me je imitirala kako nameštam krevetiće, nije se odvajala od mene – seća se Vojinka.

Kako je morala da napusti posao da bi negovala svoje dete, Vojinki je teško pao rastanak od male Joke. Završila je kurs za hraniteljicu i zatražila da je povede sa sobom u svoj dom. Tada je imala deset, a danas skoro 18 godina.

Od uplašene „zverčice” Joka je postala deo porodice i pitoma devojčica. Danas su ona i Milena kao prave sestre, vezane su, vole se i pomažu jedna drugoj. Joka je tu da prinese sve što treba, pomeri nepokretnu sestru, dok je Milena, kao mentalno zdrava, uči svemu.

Deset godina Ledena Životić (49) i njen suprug lečili su sterilitet. Onda su shvatili da postoje i drugi načini da se nekom detetu pokloni srce. Odlučili su se za usvojenje. Vrlo brzo stigao je poziv da odu u Zvečansku gde ih je čekao, ispostaviće se kasnije, njihov sin Vukan. Bio je beba od 13 meseci, doveden baš iz Požarevca, gde mu je bilo suđeno da se vrati.

– Otišli smo, unose slatkog dečaka s crnim krupnim okicama, ogromnim obrvama i trepavicama, stave mi ga u krilo i tog trenutka sam znala da će to biti moj sin – priseća se Leda. Tu prestaju njena razmišljanja o rađanju, posvećuje se Vuku. Igrom sudbine, posle nepune godine, saznaje da je u drugom stanju. Od ginekologa dobija uput za amniocintezu, ali na nagovor svog lekara iz privatne prakse, ne odlazi na taj važan genetski pregled jer je ultrazvuk u više navrata pokazao da je s trudnoćom i bebom sve u redu. Milica se rodila tri nedelje pre termina. Nekoliko dana su od majke skrivali bebu uz izgovor da doktorka nije tu. Tek kada je počela da sumnja, Leda je insistirala da joj odmah donesu dete. Tada je prvi put videla svoju devojčicu.

– Od uzbuđenja nisam primetila da joj nešto fali, ni da ima kose oči. Beba kao beba, ništa neobično, sićušna, mala usta, nosić, jedan kapak joj je stalno spadao jer su oni hipotonični, ali ništa toliko da bih smatrala da je potpuno drugačija. Otišle smo kući, a da mi niko nije rekao da sumnjaju na Daunov sindrom – priča Ledena, koja je tek na otpusnoj listi pročitala dijagnozu.

Zatražila je objašnjenje od doktorke. Tek tada je saznala istinu uz savet da, tek kad bude spremna, uradi analize, a da dotad voli svoje dete kao da je najsavršenije biće na svetu. Tako je i uradila, zajedno s mužem. Tek kada je Milica napunila četiri godine smogli su snage da se potvrdi dijagnoza.

Danas Milica ima 15, a Vuk 17 godina. Nikada ih nisu razdvajali. Dečak iz Zvečanske od svoje pete godine zna da je usvojen, ali to ništa nije promenilo. Nije se promenio ni kada je dobio sestru, ni kada je saznao da je drugačija od druge dece. Naprotiv, njihova ljubav je ogromna.

– Oni se obožavaju. Vuku sam odmah objasnila da nemaju svi sreću da se rode zdravi kao on. S druge strane, on nije imao sreću da ga zadrži biološka majka, ali mu se opet posrećilo da je s nama i da ćemo ga zauvek voleti. Milica i on me drže kad mi je najteže, kad me oboje zagrle u trenu nestaju sve muke – s osmehom tvrdi Ledena, koja je nasuprot imenu, žena toplog srca.

Kako se manifestuje sindrom

Dodatni hromozom na 21. hromozomskom paru kod ove dece prouzrokuje vrlo specifičan razvoj: kognitivne sposobnosti su otežane, mišićni tonus je slabiji, usled pomenutih stanja i uvećanog jezika teže se govorno izražavaju. Na prvi ćete ih pogled prepoznati po kosim spuštenim očima, malim ušima, ravnim potiljkom i jezikom koji viri iz usta. Tradicionalno imaju i čunjast oblik tela, ali sve ovo u poslednje vreme više nije slučaj. U svemu ostalom osobe s Daunovim sindromom slične su osobama bez ove dijagnoze. 

Izvor : Politika

 

Autor teksta i fotografije: Olivera Milošević

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments