Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

19. jun 2019.

Ovo je usput zabeležena priča posle koje možda i vi možete da se zapitate: kako smo izgubili neposrednost u komunikaciji i šta je to u vaspitanju što su starije generacije, čini se, lako negovale, a mi danas – nikako ne umemo?

Evo me sine, evo malo hajdučke trave, baba nosi, prodaje, ubrana je na livadi na kojoj nema otrova, zdrava, prezdrava, za čaj, za lek, za šta god hoćeš“. Ovim rečima jedna starija žena prišla je juče ujutru stolu u bašti jednog kraljevačkog kafića za kojim sam, uz limunadu, ćaskala sa svojim prijateljem. Biili smo malo zbunjeni, čini mi se – na trenutak čak i spremni da je ljubazno zamolimo da nas ostavi na miru, zato što je njen „nastup“ u početku delovao kao da je napamet naučila način kako da i nepoznatim kupcima proda ono što ima u svojoj kesi.

Ipak, kad je stala ispred nas kao da smo baš nju tog jutra, dok je kiša promicala – čekali, pogledah u njeno lice. I već sam bila „kupljena“, videla sam da je ona to shvatila možda i pre mene. Odmah je počela da objašnjava čemu služi svežanj hajdučke trave koji smo oboje odmah kupili. Pričala je, kao da joj uopšte ne smeta što nas dvoje gotovo da ne progovorismo ni reč. Saznali smo kako se odlučila da u gradu prodaje to bilje ubrano sa njenih livada, daleko od gradskog zagađenja: kupovala je kreme u apotekama, a jedna od farmaceutkinja davno – nije htela da joj naplati ono što je kupla. Rekla je da može da joj se revanšira tako što će joj doneti ponešto od biljaka iz svog sela, zato što joj takvi proizvodi trebaju.

Tako je baka Pelagija, kako nam je rekla da se zove, odlučila da ne silazi do grada uzalud. A „silazi“ – „ od Ušća“ (selo malo niže)“, kako nam je rekla. Deluje krepko, pravo, stameno, bistre glave, pa je znatiželjno uputah koliko joj je godina:

- Osamdeset tri! – spremno i ponosno kaže ona, svesna da ćemo se začuditi kako lako nosi njihov teret.

Nastavljajući svoju priču kako za nas ima, možda, još ponešto u svojoj kesi: za kolegu malo mirisne nane, a za mene specijalnu „čuvarkuću“. Ponela ju je drugima ali, kaže, odvojiće deo i za mene, a kad bude počela da cveta – biću joj više nego zahvalna.

- Ima da me ljubiš kad bude svetala. Samo, nju ne mogu da ti poklonim, valja bar dinar da mi daš! – izgovara, dok se ja preslišavam - kako sam i ono ranije ponuđeno kupila, nisam tražila na poklon.

Ali, tu sam već nasmešena zbog njene umešnosti „pregovaranja“. Čak sama sebi delujem naivno, pa bih ponešto da priupitam i ja nju, dok čekam da mi vrati kusur.

- Evo, pošteno vraćam sve. Meni su još majka i otac stalno govorili: „Nemoj (da radiš loše – prim. autora), pa se ne boj!Celog života tako radim i lepo živim – kaže zadovoljno Pelagija koja se, otkriva nam, preziva Živković, a u selu je zovu Pera.

Meni to zvuči malo nelogično pa, misleći da nisam dobro čula pitam da li joj je nadimka Pela?

- Nije – kaže – nego Pera, mada bi bilo lepše i logičnije da me zovu Pela ili mojim prelepim imenom Pelagija. Ali, ljudima ne možeš da narediš – vajka se na trenutak.

Saznali smo od nje kako je 2008. "bila i na televiziji" Snimili je, kaže, kad je jedan od tadašnjih visokih političara dolazio u Ušće, pa nju zatekao na pijaci. Na njegova pitanja odgovarala je onako kako jedino ume: britko i odsečno. Pitao je da li se bolje živelo za vreme Miloševića ili tada. Odgovorila je poredeći cene svojih proizvoda (kajmaka, sira) i rekla da je njoj lično mnogo bolje posle Slobe. Od tog političara je, kad se vratio u Beograd, dobila sat sa uramljenom porukom da je to mali poklon zato što je „pametna i drugačija od drugih seoskih žena“.

- Zapazio me, ostale žene su tog dana sir držale u plastičnim posudama, a ja u emajliranoj, lepoj crvenoj posudi. Na vrhu – čista bela krpa. Nosila sam tad i lepu maramu i prsluk. Svaka žena treba da bude vredna, svi vole čistoću – očitava i dalje svoju lekciju baka Pelagija.

Onda se oprosti poželevši nam zdravlje, ali se opet navraća. Nije nam kaže, ispričala kako je malo posle toga došla u „Monu“ u Kraljevo da unuci kupi torbicu zbog toga što je diplomirala. (Ehej, baš u „Monu“, mislim se“ – mora da je unuka sama odabrala i poslala je baš tamo). Prepoznale su je radnice u „Moni“, rekle da su je videle na televiziji, da je pametno govorila, pa je baka Pelagija, častila ne samo unuku, nego i prodavačice koje su je uslužile.

Nervirala se još zbog toga što nemam kesu da mi spakuju biljku „čuvarkuću“, kritikujući me:

- Kako si pošla na put bez kese? ’Bem mu gajde, drži ovo moje, dok ja nađem neku kesu da ti to spakujem. I ’ajde, nek’ vas Bog čuva. To zalij kad posadiš, čuvarkuća kasnije ne voli vodu, nemoj mnogo da je zalivaš – govori Pelagija i, odlazeći, shvata da nam je pomenula samo jednu unuku, a kaže – ima ih tri i dvoje praunučadi i - svi su joj dobri.

Navratila se još da kaže kako baš voli da nosi opanke, a ne cipele.

- Opanci nisu uvek čisti, ali važno je da je meni duša čista i da će danas neko da mi se raduje – rekla je i otišla dalje.

Verujem da je do kraja Omladinske ulice isprodavala sve što je nosila u svojoj kesi – ta žena od 83 godine koja drugima prilazi da popriča o životu, a ne da se na njega žali. Ona je otišla, a u vazduhu je ostala da treperi nečija izreka kako je „najbolje sredstvo da vam svaki dan započne dobro da, čim ustanete, mislite na to koga biste toga dana mogli obradovati“. Zapitavši se kako smo izgubili neposrednost u komunikaciji i šta je to u vaspitanju što su starije generacije, čini se, lako negovale, a mi danas – nikako ne umemo i ja sam, čista srca, pokušala da nastavim taj krug i da i sama nekog obradujem.

                                M. M. D.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

2 Comments

  • Gost - Zoran Naumović

    Gost - Zoran Naumović

    Pelagijo kuća ti pevala..i svi u njoj......živela ti  još mnogo godina nama za radost...........eto ti
    • Ime: Zoran Naumović
  • Gost - Jelena

    Gost - Jelena

    Kako lepa priča,da si živa i zdrava Bako još dugo godina,svaka čast ovoj Baki
    • Ime: Jelena