Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

11. oktobar 2019.

Nekada je grad mirisao na lipe, mladi izlazili u velikim društvima, šetali po korzou, a koliko su devojke zgodne otkrivali smo tek leti na bazenu; danas je sve drugačije: lipe su posekli, a ulice su zatrpane baštama kafića u kojima sede otuđeni ljudi

Sećate li se? Kraljevo 80-ih, miran, usnuli grad. Mi generacije rokenrola, panka, njuvejva, densa... Svako je pratio neki svoj stil, a opet smo svi nekako bili bliski. Devojke su po oblačenju ličile na mladiće, mada su bile malo više skrojene ženski, a farmerice i patike su vladale ulicama. Sećam se da smo mogli dugo da poznajemo ili da se družimo se sa nekom devojkom, a da zapravo ne znamo kako ona izgleda, koliko je zgodna. A onda leto, bazen i naše muško domunđavanje i pogledi iz vode...."Zar je ono Vesna, Sanja, Milica.... ! Vau, ’al je zgodna!" Otkrivamo obline devojaka za koje nismo  ni znali.

Nekako, to je bilo vreme kada je mnogo toga bilo skriveno, a sva čar je bila u tome da to otkrivaš lagano... Niko nigde nije žurio, a svuda smo stizali.

Bili smo generacije koje su roditelji terali u kuće, čini mi se da tada ne bismo ni jeli da nismo morali. Bili smo vladari ulica, sunca, vetra i osmeha. Sedeli bismo na pločniku kraj devojke kojoj smo se udvarali, a ona - preplanula od sunca, tek okupana, miriše na šampon od koprive, ali sva nekako zanosna u toj tajni koju nosi sa sobom.

Auuu, ljudi, a tek mirisi lipa u letnje predvečerje, to se ne zaboravlja! Ne postoji nijedan tako snažan miris u životu  nekog Kraljevčanina koji vraća toliko slika i emocija, kao taj. Krajem proleća i početkom leta, vetar je širio miris lipa. Kad proradi adrenalin, nesvesno bismo ubrzavali korake, svako u svojoj mašti i u svojoj nadi za to veče.

Bili smo generacija idealne kombinacije izlaska. Još uvek je postojao korzo, a uveliko su se „rađali“ kafići, picerije, klubovi. Bilo je mnogo čari u šetnji glavnom gradskom ulicom, u sedenju, ili pre - stajanju u kafićima i slušanju omiljene muzike dok ispijate svoje jedino piće za to veče.

E ljudi, ali taj korzo, koji još uvek nije popuštao pred naletima kafića i materijalnog provoda, u svakom od nas ostavio je sentimentalni pečat.

Sećam se da smo umeli da budemo preplanuli od celodnevnog „pečenja“ na suncu kraj bazena, ali - tada je sunce bilo sunce, a sada kažu da je ubica. E, tako preplanuli, puni neke životne radosti, bez prokletih para u džepu hodali smo, stajali, vrištali.... Znam da nam je društvo bilo ogromno, više od stotinu nas, sa svakim se pozdraviti, ispričati....Kao i drugi (u generaciji bez mobilnih telefona) i naše društvo imalo je mesto na ulici na kojoj se okupljalo.

Obično je drugi deo izlaska bio odvajanje u manje grupe – sa onima iz društva sa kojima smo bili bliskiji, obilazili bismo druge ekipe. Tačno se znalo koja ekipa se gde okuplja. Onda nastavljaš druženje sa njima, upoznaješ nove ljude, nove devojke i tu se radjaju simpatije. Raspitivanje za tu devojku, uzimanje broja telefona i ono čuveno: "Brate, kaži koju dobru reč za mene ".

Bilo je i nekih za’ebanih ekipa, sa kojima smo bili dobro... heh... pa samo zato što su takve. Tako smo kupovali mir našoj ekipi. Naravno, to nije bilo uvek moguće, pa su se dešavale i masovne tuče. Kao što je u to vreme sve bilo masovno, i tuče su bile masovne. Tako pamtim i par naših u kojima je sve ličilo na današnji obračun navijačkih grupa.

Kako je nama priča o novcu tada bila daleko! Kao da je to neka stvar iza brda...  Nismo videli kako se, nažalost, ta „stvar“ ka nama valja lagano, pa je sada mnogima - bukvalno sve. Sada često gledam kako za stolovima sede usamljeni ljudi, piju peto piće i tipkaju poruke u virtuelnom razgovoru sa nekim koji su započeli još kod kuće.

U to vreme: kada se desi da poželimo, skupimo lovu, odemo do dragstora, kupimo vinjak, ili štok, odemo u neki od parkova i „bratski oližemo flašu“. Onda tako - izgoreli od sunca spolja, od štoka iznutra, hrabriji nego ikad, vratimo se u onu masu i sve devojke su naše.... Dobro...tako smo se osećali. Sa najboljima iz ekipe si provodio ceo dan, u gajbi, na bazenu, u gradu. Konstantna komunikacija sa mnogo ljudi činila nas je rečitim, duhovitim momcima. A devojke tada su upravo to cenile, cenile su kakav si frajer, skenirale su te mentalno i bile strašno zahtevne. Zbog te zahtevnosti momci su radili na sebi da bi se dopali onim najboljim curama, postajali šmekeri Kraljeva 80-ih.

Da.... a danas...

Znate....one lipe su posekli,

I ulice su zatrpane baštama kafića, gde društva sede u malim grupama, svako za sebe, otudjeni.

I devojke su polugole, nemaš potrebe kada legneš uveče da je zamišljaš, da maštaš o njoj, sve si već video.

I muškarci nisu frajeri, jer ni ženske nisu zahtevne.

Da, i bazeni su prazniji.

I po gajbama kompjuteri.

Svi imaju mobilne telefone, a niko ne zna zapravo gde je ko.

No svako vreme nosi svoju decu, a mi deca kraljevackih lipa nosimo te lipe u srcu i jedno vreme romantičnog modernizma.

Živi mi bili ratnici pod lipama.

                           Tomislav Jovetić

fotografije: Zoran Vulović

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

4 Comments

  • Gost - Boban

    Gost - Boban

    Cuvena zamka "starih dobrih vremena". 

    Neke stvari su bile bolje, ali mnoge nisu. Panduri su mogli da te maltretiraju gde god te vide. Ucitelji i nastavnici su tukli decu. Konobari po kafanama su rado maltretirali goste.

    Te "naivne masovne tuče" uopste nisu bile naivne. 

    • Ime: Boban
  • Gost - O.Z.

    Gost - O.Z.

    Lepo ti je ovo.
    • Ime: O.Z.
  • Gost - Ko nekad u 8

    Gost - Ko nekad u 8

    Prijatelju, sjajno, potpisujem tekst...jedan od onih ispred Beka
    • Ime: Ko nekad u 8
    • Gost - gost 1

      Gost - gost 1

      Ispred Beka?  Ha, ha!
      • Ime: gost 1