Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

11. oktobar 2019.

Bilo je više pokušaja izbavljenja talaca u oktobru 1941. a vladika Nikolaj iz zatočeništva u manastiru Ljubostinja pisao je Dragoljubu Draži Mihajloviću pismo u kojem se između ostalog pita: „Šta će nam koristiti zemlja ako se istrebi narod?“

U Francuskoj kući održan je program sa Draganom Draškovićem KRALJEVO U OKTOBRU 1941 – PORUKE I POUKE. Program je otvorio moderator Miloš Milišić čitanjem pesme „Šest hiljada talaca“ Bogdana Mrvoša.

Kraljevo je uoči Drugog svetskog rata imalo između deset i dvanaest hiljada stanovnika i bilo u velikoj privrednoj ekspanziji. Postojala je fabrika aviona Brege, gradili su se putevi, železnički čvor, ložionica. Veliki broj ljudi iz regiona je dolazio u naš grad da radi. Vojno gledano i strateški, Kraljevo je imalo značajnu ulogu i u ratnim planovima.

Najava ratnih dešavanja počela je 25. i 27. marta protestima protiv Trojnog pakta. U Kraljevu su predvodnici protesta bili uglavnom solunski ratnici.

Glavni momenat se desio 24. juna kada je planirana racija na Komunističku partiju. U Kraljevu su uspeli da saznaju za raciju sat vremena ranije i većina komunistički aktivista uspeva da se tokom noći prebaci preko Ibra u okolinu Mošinog Gaja i na Goč, gde je formirana borbena grupa iz koje je nastao odred Jovan Kursula.

Okružni odbor Komunističke partije u Kraljevu, zbog sedamnaest uhapšenih članova, nije dao da se vrše napadi na nemačku vojsku dok ti ljudi ne budu oslobodjeni iz zatvora, u strahu da će biti vršene represalije na njihove porodice.

Zajedničkim snagama četnika i partizana 1. oktobra 1941. godine oslobođen je Čačak, gde je odlučeno da se krene put Kraljeva. Tada se već naziralo da će se desiti nešto. Radnici nisu dolazili na posao, tražili su otpuste i bolovanja ne bi li se na neki način zaštitili. Međutim, već je bila opsada Kraljeva i nisu bili u mogućnosti da napuste grad. Već 6. oktobra je objavljeno da će se za svakog ubijenog Nemca streljati sto Srba, a da će za svakog ranjenog biti streljano pedeset. Kako su planirani partizanski napadi, tako su Nemci zatvarali radnike, koji su nakon toga izvođeni da kopaju rake i po obavljenom poslu bili bi streljani.

Bilo je i pokušaja izbavljenja talaca, preko ultimatuma koji su pisali Gojko Nikoliš i Pavle Jakšić sa Goča, zatim letka za koji se pretpostavlja da ga je pisao Ratko Mitrović... U to vreme vladika Nikolaj Velimirović bio je zatočen u manastiru Ljubostinja i pokušavao je da objedini sve nacionalne snage u borbi protiv okupatora. Drašković je pročitao pismo koje je vladika uputio Dragoljubu Draži Mihajloviću. Navodimo delove pisma:

Šta će nam koristiti zemlja ako se istrebi narod? A istrebljenje naroda srpskog sada se vrši sa nekoliko strana...Treba se Boga bojati i Bogu moliti, a narod svoj voleti i žaliti. Ali, nažalost, ima puno bezbožnika koji - niti se Boga boje, niti narod vole i žale... Ja se kamenim u manastiru i samo se molim Bogu za srpsku slogu. Ako ikada ona četiri S treba da imaju neki praktičan i spasonosni značaj, to treba u ovom vremenu... Učinite u ovom pravcu sve što možete i to hitno! Čuvajte se svih onih ortaka koji u Boga ne veruju! Nikad u istoriji nijedan Srbin bez vere u Boga nije učinio nijedno veliko delo, od Nemanje do Krađorđa i vojvode Mišića... Partijaštvo nas je upropastilo i osramotilo, pa zar još da partijašimo, i to danas, i to u Šumadiji? Ujedinimo ovo malo svetlih narodnih snaga, ne da se s nekim daleko jačim od sebe borimo sada, nego samo da očuvamo što više roblja srpskog u životu do boljih dana i za bolje dane.“

Program je završen pričom o žrtvama, a pod žrtvom se, rečeno je, podrazumeva onaj koji ima ime i prezime. Ustanovljeno je da je u Kraljevu u oktobru 1941. godine stradalo 2150 ljudi, iako je dugo bilo ustaljeno mišljenje da je stradalo oko šest hiljada. Godinama se pominje Vagnerov dnevniku i podatak da je u Kraljevu u oktobru 1941. streljano 5.606 ljudi. Međutim, kako je rekao Drašković, to su zapravo podaci dobijeni od Dragutina Mišića, vazduhoplovnog potpukovnika i njegove supruge Zlate, koji su tvrdili da je za vreme rata kod njih stanovao nemački oficir Karlo Vagner iz Hamburga i da su te podatke krišom pročitali iz njegovog dnevnika.

Pomenuto je i Groblje streljanih 1941. i postavljeno je pitanje zbog čega je naše svetilište pretvoreno u svetogrđe, kao i šta će biti s nama ako ovaj događaj zaboravimo?

Izvor: KC Ribnica Kraljevo

foto Marija Grabovac

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments