Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

16. novembar 2019.

Danas, kad se borimo protiv bele kuge i kada država odvaja znatna sredstva za vantelesnu oplodnju, veliki je apsurd što država dopušta da propada banja u kojoj se nekada lečio sterilitet

Sa zadovoljstvom čitam o dostignućima i ubrzanom razvoju Vrnjačke i Jošaničke Banje. Najavljuje se da će republika pomoći i realizaciju novih planiranih objekata u ova dva lečilišta i okolini.

U neposrednom okruženju Kraljeva nalaze se još dve nekada poznate, a danas otpisane banje – Mataruška i Bogutovačka, o kojima niko i ne razmišlja. Dok su Vrnjačka i Jošanička Banja u društvenoj svojini, Mataruška i Bogutovačka su pred likvidacijom, jer godinama nisu u funkciji koju su nekada imale, kao biseri balneološkog zdravstva Srbije.

Tokom stodvadesetpetogodišnjeg postojanja, Mataruška Banja je bila utočište mnogima. Prvo su u njoj smeštaj i mir našli ruski imigranti koji su izbegli za vreme Oktobarske revolucije 1918. i stigli do Srbije. Neki od njih su dali značajan doprinos infastrukturnom razvoju banje. Drugi talas je doneo izbegličku decu poginulih boraca i siromašnih iz Srbije za vreme i posle Drugog svetskog rata (1942–1947). U trećem talasu u Mataruškoj Banji su zbrinute izbeglice pristigle u našu zemlju u doba mađarske revolucije, 1956. godine. Četvrti, najveći prihvat izbeglih i prognanih lica u ovoj banji desio se od 1991. do 1995. godine, tokom raspada SFRJ, kada su ovde stigli ljudi iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije.

Posle prva tri talasa izgnanika, Mataruška Banja se podizala i prosperirala kroz izgradnju infrastrukture, smeštajnih kapaciteta, zdravstveno-rehabilitacionih centara i svega ostalog što je karakterisalo jedan savremeni balneološki centar. Međutim, posle poslednjeg, četvrtog talasa izbeglica, ne samo da nije profitirala, već je, naprotiv, zbog nemara države, praktično doživela neslavan kraj. Hoteli „Žiča” i „Termal”, sve vile, stacionari i slično, postali su ruine sklone samourušavanju i za njih nisu zainteresovani ni njihovi predratni vlasnici, a kamoli država koja je direktno dovela do takvog stanja. Istu sudbinu su doživeli i rehabilitacioni centri, svi prateći ugostiteljski, zdravstveni, turistički, sportski i drugi objekti. Takve prilike uslovile su i gašenje uprave banje.

Mataruška Banja je u Evropi i šire bila poznata po tome što je blagotvorna za lečenje neuroloških, reumatskih, degenerativnih, posttraumatskih i drugih bolesti, a pre svega po lečenju steriliteta i drugih ginekoloških oboljenja. Danas, kad se borimo protiv bele kuge i kada država odvaja znatna sredstva za vantelesnu oplodnju, država dopušta da propada banja u kojoj se nekada lečio sterilitet, što je veliki apsurd.

Dr Predrag Petrović, naučni savetnik

Ceo telst pročitajte u listu: "Politika"

****************************************************************************************************

Ova jesen baš se baškari miholjskim oktobrom. I uz put svratismo u Matarušku Banju. Tišina. Nema nikoga. Samo lišće i gomile smeća. Hotel „Termal“ zatvoren. Ona kupatila, vile, odmarališta, sve zatvoreno. Neki ruinirani, razvaljeni, izlomljeni. Tragovi nebrige, zanemarivanja, uništavanja koji bude užas u svima koji se sećaju kako je to izgledalo. I pitanje: zašto?! Da bi se suština prevare dovela do neprepoznavanja? Moraš osetiti neopisivu tugu, a potom ljutnju. Kako je to moguće u zemlji koja se hvali svojim banjama?

A Mataruška Banja je bila sinonim uz Vrnjačku, udaljenu samo koji kilometar u kojoj sve vrvi od sveta. Topla mineralna voda otkrivena je 1897. Rečno udubljenje je prošireno, ograđeno koljem i opleteno prućem i u takvom bazenu su se kupali prvi posetioci. Prvi objekti za goste bile su poljske kolibe i šatori, a onda je izgrađeno kupatilo. Privatno društvo za korišćenje lekovite vode osnovano je 1900. Kako nije imalo dovoljno para, pravo na eksploataciju mineralne vode, prirodne i lekovite, ustupljeno je Akcionarskom društvu Mataruška Banja. Izgrađeno je nekoliko banjskih vila, kafana, uređen je park. Posle Prvog svetskog rata banja je imala 200 soba. Važan podsticaj za uređenje banje bila je izgradnja pruge Kragujevac – Kraljevo – Raška 1931. godine, čiji je jedan deo trasiran nedaleko.

U januaru 1951. godine otvoreno je zimsko kupatilo. Renovirana je zgrada Centra za medicinsku rehabilitaciju. Vila „Maričić“ je 1961. godine pretvorena u reumatološko-ginekološki stacionar. Sa 740 ležaja 1974. godine u „društvenim“ i 850 ležaja u privatnim objektima, uz kamp i dečje letovalište, Mataruška Banja se ubrajala u najopremljenije u Srbiji.

Ove jeseni grafiti po zgradama nekada reprezentativnih vila i hotela bolno naglašavaju ruiniranje. Zaključana knjižara, biblioteka, galerija i frizerski salon. I ta fontana puna mahovine u kojoj se ogleda nežni kip devojke koja je spustila glavu, ne stideći se svoje lepe nagote, već prizora u kojem je ostavljena. Jeziva tuga. „Ima li koga“, kao da vrišti lik naslikan na izuzetnoj fasadi odmarališta Kozara izgrađenog 1925. kroz čije sobe sa ostacima nameštaja, polomljenih prozora i razvaljenih vrata fijuče promaha.

                      Indira Hadžagić Duraković

Ceo tekst pročitajte u listu  "Danas"

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

2 Comments

  • Gost - Snezana

    Gost - Snezana

    Duboko se nadam, da je na pomolu vaskrsnuce Matoruske banje.Prosto ne mogu da verujem da ce ostati gluvi i slepi privrednici,turisticki i zdravatveni investitori...drzava.Imati takvo blago a ne iakoristiti ga,vise je nego glupost.Treba vratiti ovom dragulju sjaj.Ne znam sta se krije iza ovog muka i gluhosti ,sve ove godine ali vise nema smisla.Vreme je da banja bude ,bar, ono sto je bila.
    • Ime: Snezana
  • Gost - Ivana

    Gost - Ivana

    Strasno ima li pomoci ovoj nasoj prirodnoj lepoti apel ljudi
    • Ime: Ivana