Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  4 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda neaktivna
 

13. jul 2020.

Na današnji dan 1942. godine poginula je studentkinja Olga Jovičić, prva žena politički komesar; Rita se isticala i u borbama, posebno u borbama tokom napada na Kraljevo 1941, a njeno ime nosi Predškolska ustanova 

Zamislimo sledeću situaciju – devojka sa nepunih dvadeset godina, tek što je upisala fakultet, napušta udobnost svog doma i bezbrižnost studentskog života, i umesto da polaže ispite i provodi vreme na studentskim žurkama priključuje se borbi protiv okupatora koji je napao njenu domovinu, usput biva hapšena, mučena i maltretirana, ali uspeva da pobegne iz kazamata, priključuje se revolucionarnoj grupi koja se krije u šumama nepristupačne planine, postaje vodeća ličnost grupe bez obzira na njenu mladost i neiskustvo, zajedno sa svojim saborcima učestvuje u mnogim bitkama, da bi na kraju, nažalost, skončala život u jednoj od akcija njenog bataljona. Ovako napisano zvuči kao sinopsis za kakav ratni akcioni film, međutim, ovo je ukratko životna priča jedne od, slobodno se može reći, najvećih heorina grada Kraljeva – Olge Jovičić Rite.

Iako rođena u Požegi (Užičkoj), Olga je svoje detinjstvo i mladost provela u Kraljevu. Njen otac, Dušan Jovičić, radio je kao krojač u Požegi, ali istovremeno je bio i simpatizer, kako se to nekada govorilo, naprednog pokreta. Zbog njegovog angažmana bio je predmet policijskih istraga zbog čega je morao da se preseli u neku drugu sredinu, pa zajedno sa porodicom dolazi u Kraljevo. Porodica Jovičić – otac Dušan, majka Ljubica i deca Olga i Dragoljub, pronašla je svoj novi dom u iznajmljenom stanu u dvorišnom krilu kuće apotekara Markovića, u Karađorđevoj ulici, koja se nalazila tik pored zgrade suda i tadašnjeg zatvora, onog istog u kojem će Olga provesti gotovo mesec dana. Tokom odrastanja Olga je pokazivala interesovanje za umetnost, pa je pohađala časove sviranja violine, ali je volela i dobru književnost, što će joj pomoći u kasnijem radu u partizanskom pokretu.

Prelomni trenuci u njenom životu nastaju kada je počela da pohađa kraljevačku Gimnaziju gde se polako okuplja mala grupa njenih istomišljenika. Počinju da izdaju učenički časopis „Luča“ iz kojeg će ubrzo nastati mnogo poznatiji „Osvit“ koji će u jednom momentu dostići tiraž od 2000 komada, ali biva zabranjen u januaru 1941. godine zbog očiglednog komunističkog uticaja. Zbog učestvovanja u radu lokalne organizacije SKOJ-a, Olga je nekoliko puta bila na ivici da bude isterana iz Gimnazije, ali kako je bila odličan đak od toga se odustalo. Nakon završetka srednje škole upisuje Tehnološki fakultet u Beogradu, gde nastavlja svoje delovanje kroz različite studentske akcije i demonstracije, na kojima su neretko izbijali sukobi sa žandarmima, ali i studentima drugačije političke orijentacije. Na ovim demonstracijama je bilo i žrtava, a jedan od onih studenata koji su poginuli bio je i Mirko Luković, student medicine iz Kraljeva, po kojem se kraljevačka Gimnazija zvala nakon Drugog svetskog rata.

Kada je Nemačka okupirala Jugoslaviju, u aprilu 1941. godine, Olga se vraća u Kraljevo gde nastavlja svoj ilegalni rad. Njena porodica se nalazila na listi sumnjivih lica, pa je bilo pitanje trenutka kada će biti izloženi napadima i hapšenjima. Nisu puno morali da čekaju i već su sredinom juna žandarmi upali u njihov stan. Otac Dušan nije bio prisutan, jer je prethodno otišao u Beograd u posetu sinu, tako da su kod kuće bile samo majka Ljubica i Olga. Obe su uhapšene i prebačene u zatvor koji se nalazio preko puta njihovog dvorišta. Ljubica je oslobođena nakon nekoliko dana, a Olga je ostala sve do kraja avgusta kada je oslobođena u spektakularnoj akciji. Naime, uz pomoć drugova ona je, zajedno sa još dvoje zatvorenika, uspela da pobegne iz zatvora, preplivavši Ibar uz pucnje stražara. Nakon što su se domogli druge obale, prepešačili su do planine Goč gde je već bio formiran partizanski odred „Jovo Kursula“. Tu je počeo njen drugi život koji je obeležio njeno partizansko ime – Rita, po uzoru na njenu omiljenu heroinu, istoimenu komesarku iz knjige „Kako se kalio čelik“.

Pošto je bila jedna od retkih školovanih partizana preuzela je posao oko agitacije i propagande. Međutim, nije se bavila samo pisanjem revolucionarnih parola i objašnjavanjem šta je to dijalektički materijalizam nepismenim radnicima, već je uzimala učešće i u borbama. Posebno se istakla prilikom borbi u napadu na Kraljevo u oktobru 1941. godine. Kao što je poznato, nakon nemačke ofanzive glavnina partizanskih snaga se povlači prema jugu, pa se grupišu u varošici Rudo gde je u decembru 1941. godine formirana čuvena Prva proleterska brigada. Na zahtev boraca Olga Jovičić Rita postavljena je za komesara Prve čete Četvrtog kraljevačkog bataljona, čime je postala prva žena politički komesar. Zajedno sa svojim saborcima, ruku pod ruku, učestvovala je u akcijama, počevši od prve i napada na selo Gaočiće u kojem su bili stacionirani italijanski vojnici, zatim u Igmanskom maršu i borbama prilikom takozvane Prve i Druge neprijateljske ofanzive. Tokom napada na Prozor, sada već partizanka Rita, poginula je presečena mitraljeskim mecima.

Imala je samo 22 godine.

                     Vojkan Trifunović

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

2 Comments

  • Gost - Svetlana

    Gost - Svetlana

    Olga Jovičić-Rita
    heroj koji večno živi!!
    • Ime: Svetlana
  • Gost - Radovan

    Gost - Radovan

    Poginula na teritoriji fašističke države hrvatske .Dala je život za ideologiju komunizma . Šteta tako naivno poverovati da ce posle revolucije svi biti isti I u to ime pogubiti preko 70 000 Srba. 
    • Ime: Radovan