Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

6. septembar 2020.

Većinu u životu „zavedu svetla velikoga grada“, a vlasnika konjičkog kluba „Zapadna Morava“ su zaveli i u Mrsać doveli moravski vrbaci i dedovina, onda je na imanje slučajno stigao prvi konj i počela je jedna lepa priča

            - Ova korona je nekom majka, a nekom maćeha. Nama je letos dovela veći broj zainteresovanih za jahanje, naročito dece, jer nije bilo uobičajenih letnjih zanimacija. Dovedu dete i kažu: 'Ne znamo šta ćemo sa njim celo leto, pa smo ga doveli kod tebe'. Mnogi brzo odustanu, ali ima desetak njih koji su postali redovni - priča za kraljevački portal "Krug" Nenad Mitrović, vlasnik jedinog konjičkog kluba u Kraljevu.

            U pripremi teksta o turizmu u Kraljevu ovog leta (koji možete pročitati OVDE), od jednog sagovornika sam saznala da je turistima u Kraljevu moguće ponuditi i jahanje konja, štaviše školu jahanja. Krenuvši tim tragom stigla sam do Mrsaća. U ovom selu na 15-ak kilometara od Kraljeva nalazi se imanje Nenada Mitrovića, vlasnika Konjičkog kluba "Zapadna Morava".   

            Nenad Mitrović ima pet konja, od kojih su tri aktivna, ili kako se to kaže "u radu" - jednog engleskog punokrvnog galopera Valda i dva lipicanera Jana i Deni. Ostala dva konja su vremešna primadona Menta, arapska kobila daleko zašla u godine - ima ih 27 što je, kaže Nenad, kao čovečijih oko 80-90 godina. Tu je i poni Nađa, koji služi samo za razonodu.

Ove rase konja, pogodne za trke i dresuru, su upravo ono što razlikuje klub "Zapadna Morava" od ostalih uzgajivača konja na području Kraljeva. Ima u okolini ljudi sa više konja, ali su to uglavnom rase radnih ili teglećih konja.  

            - Kod nas se može dolaziti u školu jahanja i za ovu uslugu ima najviše interesovanja. Ko je već savladao osnove, može jahati rekreativno u ograđenom prostoru. Iskusni, obučeni jahači mogu ići i na terensko jahanje, u slobodnom prostoru, ali u kontrolisanim uslovima. To znači u prirodi, jer ne sme konj da galopira po asfaltu – ističe Nenad.      

Čas jahanja traje u zavisnosti od psihofizičke spremnosti jahača: u početku do pola sata, a kad ojača i duže od sat vremena.

Devojčice i žene privrženije konjičkom sportu

            Među učenicima u školi jahanja najbrojnije su devojčice uzrasta od 10 do 16 godina. Iako u vlastitoj kući ima tri momčića tinejdžerskog uzrasta, Nenad kaže da su devojčice mnogo bolji đaci:

            - Muškarci jašu da bi se dokazali, žene iz ljubavi i posvećenosti konjima. Devojčice koje dolaze u našu školu jahanja vrlo su privržene, istrajne, bolje slušaju, upijaju šta im se govori i zato bolje jašu od većine dečaka! Generalno u Srbiji u konjičkom sportu žene imaju primat u zahtevnim disciplinama kao što su preskakanje prepona, dresura i endjurans ili daljinsko jahanje. Muškarci su brojniji u kasačkim i galopskim trkama.

            Nenad kaže da u Kraljevu nije imao prilike da sretne dobrog jahača, a iz Kruševca je na jahanje nekoliko puta dolazio bračni par sa solidnom veštinom. Osim devojčica, u Konjički klub "Zapadna Morava" najčešće dođu reakreativci koje Nenad u šali naziva "Zlatiborcima". To su ljudi koji su obično na Zlatiboru, ili nekom sličnom turističkom mestu, išli u školu jahanja, ali - na radnim konjima, što je daleko od jahanja na galoperima ili kasačima.

            U to sam se i sama uverila. Kobila Jana na livadi nije izgledala bog zna koliko impresivno... sve dok je nije uzjahao Nenadov mlađi sin Uroš i poterao u galop preko prepone. Kao da je poletela!

            - Jezik dresure i komuniciranja sa konjem ne zna za lokalne jezike. Jednom je bila Nemica, turistkinja. Ne zna ni reč srpskog, ali je sa konjem odmah uspostavila odnos i on ju je besprekorno slušao - objašnjava Nenad.

Sport za bogate

            Nenad Mitrović smatra da Srbija nema neku naročito jaku konjičku tradiciju. Smatra da je ona naglo prekinuta još u srednjem veku sa padom pod tursku vlast. Konjarstvo u Srbiji oživljava od 19. veka, a Nenad izdvaja napore kralja Aleksandra Karađorđevića, koji je stimulisao razvoj konjarstva i konjičkog sporta.

            Iako je "Zapadna Morava" registrovana kao konjički klub, na sportskim trkama ne učestvuju, jer je to previše skupo i zahtevno za ovaj skromni konjički klub. Kvalitetni trkački konji su vrlo skupi, više desetina hiljada evra. Ali tu nije kraj ulaganjima za one koji bi da se takmiče: potrebno je platiti dobrog jahača i još čitavu logistika koja prati učešće na trkama. Sa na kraju sasvim neizvesnim rezultatom.

            Zato Nenad sa žaljenjem konstatuje da se ovim sportom uglavnom bave deca imućnih roditelja:

            - U celoj Srbiji imaju možda dva-tri vrhunska veterinara za konje, možete zamisliti koliko koštaju samo njihove usluge. Ali, na sreću, ja ne živim od konjičkog kluba. Osnovao sam klub da bismo se legalno bavili školom jahanja i da bi ljudi ovde legalno mogli da dolaze da jašu. Zato meni nije stalo da po svaku cenu uzmem pare.

Ko je Nenad Mitrović

            Vlasnik jedinog kraljevačkog konjičkog kluba ima neuobičajen životni smer - većinu zavedu "svetla velikoga grada", a njega su zaveli i u Mrsać doveli moravski vrbaci i dedovina.

            Nenad Mitrović je rođen u Beogradu. U Beogradu stasao, zasnovao porodicu, radio kao električar u Elektrodistribuciji, imao stan. Mislio bi čovek, situiran život, šta lepše poželeti! Ali sve vreme u srcu je negde šumela "pesma preodavna" o Moravi, njenim skelama i vodenicama, nepreglednim poljima. A u glavu sve češće navraćala činjenica da u Mrsaću čeka velika kuća koju je otac sagradio kao vikendicu. Biće da ni Nenadov otac, stanovnik Beograda, nije bio svestan zašto pravi toliku kuću u Mrsaću, iz kog je potekao, niti je sanjao da će se sin tu jednom vratiti.

            I tako se Nenad u svojim 40-im godinama sa porodicom preselio u Mrsać, na imanju koje je u posedu Mitrovića već oko 170 godina. Ubrzo sasvim slučajno stiže i prvi konj, već pomenuta gospođa Menta:

            - Konje volim od malih nogu, a za bavljenje konjarstvom je bila presudna moja sestra od ujaka Jelena Pavlović. Ona je svojevremeno bila takmičarka kluba "Milicioner". Onda je Jelena dobila na poklon Mentu, ali nije znala gde da je smesti, pa je tako ta arapska kobila stigla na moje imanje. I tako, jedan po jedan konj. Onda sam poželeo da i drugima pružim priliku da se druže sa ovim plemenitim životinjama i tako sam 2013.g osnovao konjički klub. Jelena je i danas licencirani instruktor i trener u klubu - priča nam Nenad.

            Kaže da je ljubav prema ovim životinjama jedini razlog što ih drži, jer ima zadovoljavajući posao.

Vitezovi sa Zapadne Morave

            Svestan da sportsko konjarstvo prevazilazi njegove mogućnosti, pa možda bi se moglo reći i ambicije, a u želji da što više ljudi upozna sa konjima, Nenad je počeo da učestvuje na turističkim manifestacijama na kojima se on i sinovi pojavljuju kao srednjovekovni vitezovi.

            Prva takva manifestacija bila je "Maglič fest" i Nenad je bio oduševljen reakcijom posetilaca i brojem ljudi koji su poželeli da uzjašu konje. Imaju i odore za konje, prikazuju borbe po ugledu na srednjovekovne. Među retkim su srpskim vitezovima koji se pojavljuju sa konjima. Nenad u tome vidi veliki turistički potencijal Kraljeva:

            - Kraljevo je grad sa fantastičnim mogućnostima. Evo, iz ove ravnice i pitomine u mom Mrsaću za pola sata ste na vrh planine! Oko Kraljeva ima mnogo toga za turiste: manastiri, planinarenje, jahanje, rafting, paraglajding, planinski biciklizam, pa evo i viteške borbe... Preko dana bi turiste trebalo voditi na ove aktivnosti, a uveče ih vraćati u hotel u gradu, gde bi imali i aktivan društevni život. Mislim da savremeni turisti to žele... Samo još da neko sve ovo organizuje. Jer turisti su danas navikli i na visok standard i prateću logistiku. On hoće u prirodu, ali da bude potpuno bezbedan - ovom vizijom turizma, oko koje se odmah saglasismo, zaključuje naš razgovor Nenad Mitrović, vlasnik jedinog konjičkog kluba u Kraljevu.

Radmila Vesković

Fotografije sa vitezovima  preuzete iz emisije Kulturista kanala Balkan trip, autora Boška Kozarskog  

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments