Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

3. novembar 2020.

Prvi udar od 5,4 Rihtera odneo je dva života, a mnogima domove i miran san: 11 meseci kasnije završena je uspešna akcija obnove „Kraljevo pod krovom“, a većina građana grada na Ibru i danas samo želi da te noći prestane da se seća

Kraljevo je grad koji je, zbog serije nesreća koje ga kroz istoriju nisu mimoilazile, u hodu učio da se nosi sa njima. Od zemljotresa jačine 5,4 Rihtera, u kojem su u Kraljevu poginule dve osobe i povredjeno oko 180 ljudi, prošlo je tačno 10 godina.

Zemljotres je u noći 3. novembra 2010. odneo  živote Natalije i Siniše Stašića iz Grdice i oštetio oko 15.000 objekata.

Tokom narednih 11 meseci, koliko je trajala akcija „Kraljevo pod krovom“, podignute su 463 nove montažne kuće, a oko 1.500 porodica čije su kuće bile teško oštećene dobilo je novčanu pomoć za projekte i materijal neophodan za konstruktivnu sanaciju.

Vlasnici lakše oštećenih objekata, njih oko 11.500, dobili su su nadoknade čija je visina zavisila od procenjene štete, konstruktivno su sanirane 32 zgrade, sredstva za popravku dobilo je i oko 7.000 vlasnika stanova, obnovljene su 32 škole.

Nakon zemljotresa Kraljevo je dobilo više od 2,7 milijardi dinara, dok je u materijalu i robi doznačeno oko 550 miliona dinara.

Namenski račun za sanaciju posledica zemljotresa ugašen je 2012. godine, a grad je preuzeo obavezu da finansira završetak sanacije objekata obuhvaćenih zaključcima Štaba za vanredne situacije.

Rešavanje problema stanara u zgradama koje su tzv. Projektom urbane regeneracije u Dositejevoj ulici posle zemljotresa bile predviđene za rušenje, počelo je tek 2018. godine. Tada je najavljeno da bi novi stambeni blok sa 366 stanova trebalo da bude završen do 2023. godine, jer od projekta Urbane regeneracija Dositejeve ulice zavisi više od hiljadu ljudi koji od zemljotresa žive u teško oštećenim zgradama.

- Grad Kraljevo je nastojao da reši najveći broj problema koji su nastali u periodu posle zemljotresa, da obnovi kuće, a sada se sprovodi projekat urbane regeneracije za koji je Vlada Srbije, posredstvom Razvojne banke Saveta Evrope obezbedila 13 i po miliona evra. Sada se završava izgradnja prve zgrade sa 106 stanova. Završavamo sada spoljnu infrastrukturu i radimo na tome da potpišemo ugovore sa svim korisnicima kako bi oni uskoro mogli da uđu u svoje stanove – kaže gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić, izraćavajući nadu da će nakon toga početi izfgradnja i druge zgrade (od ukupno četiri).

U rekonstrukciju Internističkog bloka Opšte bolnice „Studenica“ posle zemljotresa uloženo je oko 90  miliona dinara, a zgrada Zavoda za javno zdravlje, koji je jedini od svih javnih objekata zbog teških oštećenja u zemljotresu morao da bude srušen, još nije završena.

SEĆANJE NA NOĆ POSLE KOJE JUTRO – NIKAKO DA SVANE

Završavala sam u noći zemljotresa tekst na kome sam radila, kad su, nešto pre dva po ponoći, staklene kugle koje sam kao suvenire donosila sa svojih putovanja, poletele sa police iznad radnog stola. Zidovi su sablasno „krckali“, a svako novo ljuljanje vraćalo me je unazad dok sam pokušavala da se probijem do soba svoje dece. I kad je stalo, izgledalo je kao da je samo kratki predah u pitanju. Moja porodica birala je da se od straha brani čisteći otpali malter i krhotine stakla. Struje je nestalo još tokom potresa, pa to nije ni bilo pravo čišćenje, nego više tumaranje po mraku. Znali smo da je naša zgrada testirana da konstruktivno izdrži potres i do 8 stepeni Rihtera, pa nismo ni pomišljali da, kao većina komšija, izađemo napolje. Bez struje, bez pravih informacija, kao da smo se nadali da je kod nas „slučajno“ bilo tako žestoko. Mobilna mreža je preopterećena, tek ponekad polazilo nam je za rukom da nekoga dobijemo. Naravno, radi novinarski crv, pa zovem snimatelja da izađemo kako bismo snimili to što se dešava na ulicama, jer iz stana vidim da se broj zbunjenih, sanjivih i preplašenih ljudi stalno povećava.

Suočavanje sa  realnošću surovije je nego što smo mislili. Sam centar Kraljeva sa starim zgradama koje su bile simbol gradskog duha - prepun šuta od obrušenih zidova, krovova i crepova. Samo čuveni Milutin, spomenik na centralnom gradskom Trgu srpskih ratnika, stoji netaknut i čitav kao da mu niko ništa ne može. Stara kafana „Pariz“ oštećena, voda iz popucalih cevi šiklja ne sve strane, sa zidova „Zadužbine“ još otpadaju cigle. Krov diskoteke „Pasaž“, koja je vikendom prepuna, pao je na ulaz, potpuno ga zatvorivši. Sreća u nesreći je da je bio radni dan i da tu niko nije povređen. Svaka nova ulica u koju ulazimo pokazuje samo veće razmere oštećenja. Osim urušenih starih zgrada oštećeno je i puno novih.

Potres su najbolje izdržale zgrade građene od šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka, u vreme moćnog kraljevačkog građevinskog preduzeća „Kablar“. Tada su se, kažu stručnjaci, poštovala građevinska pravila u pogledu seizmičke i druge stabilnosti i kvaliteta građevinskog materijala. Bio je to period bez „biznis gradnje“, zanemarivanja pravila struke i po svaku cenu poštovanja zahteva raznih investitora.

Samo dva i po sata posle zemljotresa, u Kraljevo je helikopterom stigao tadašnji ministar policije Ivica Dačić. Sačekao ga je tadašnji gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović. Dačić je rekao da nije stigao kao predstavnik vlade, već kao prvi čovek srpske policije koja ima obavezu da obezbedi javni red i mir u ovakvim situacijama. Obišao je grad, Ivicu Stašića (koji je u zemljotresu ostao bez roditelja), kako bi mu izjavio saučešće, ali i kraljevački Zdravstveni centar koji je, kako se ispostavilo, pretrpeo velika oštećenja.

 - Primamo samo hitne slučajeve, a otpuštamo pacijente kod kojih je lečenje moguće u kućnim uslovima. Neophodna nam je procena koje delove zgrade možemo da koristimo, iz jednog dela smo evakuisali pacijente. Od deset operacionih sala uspeli smo da obezbedimo dve – rekao je dr Dragan Arsić, tadašnji direktor Zdravstvenog centra „Studenica“.

Od njega i saznajemo da se stotinak povređenih građana obratilo Hitnoj službi, pedesetak je obrađeno zbog kontuzionih povreda, a tri pacijenta sa teškim povredama su hospitalizovana.

Ujutru su iz okolnih sela su počele da stižu informacije o posledicama razaranja: Adrani, Grdica, Sirča, Jarčujak, Vitanovac, Kovanluk, Mrsać, prigradska naselja Ribnica i Sijaće Polje, gotovo da nisu imali kuću koja nije rastresena i oštećena.

Tokom jutra, ministarska "invazija". Stigao je najpre ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je ponudio pomoć vojske u raščišćavanju ruševina i gradu stavio na raspolaganje desetak cisterni Vojske Srbije. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević upozorio je građane da voda nije za piće i obišao kraljevačko porodilište. Tog dana, dok su u delu porodilišta padali plafoni, obrušavao se malter po bebi-boksu, a babice i sestre  u kofe skupljale vodu koja je curila sa svih strana rođene su Milica Radojević i Kasja Nikoletić.

Pogledajte priču o njima:

Oko podne stigao je i tadašnji premijer Cvetković. Prvo pominjanje pomoći za Kraljevo. Nekako stidljivo je izgovorio cifru. Jedna koleginica je, valjda, ne verujući šta je svojim ušima čula pitala:          

- Rekli ste – sto miliona dinara. Da li je bilo nešto i ispred toga?

Nama kolegama kasnije je pričala da je mislila da je premijer možda izgovorio „milijardu i sto miliona“.

Zbunjen, Cvetković je rekao:

- Ne, govorio sam o pet miliona dinara hitne finansijske pomoći, plus još milion u hrani i pomoć u naturi, iz robnih rezervi.

Ne treba trošiti reči da bi se opisalo koliko gneva je to izazvalo kod onih koji su na brzinu izračunali da je to iznos kojim jedva da može da se kupi stančić od pedesetak kvadrata u Kraljevu i koji su komentarisali kako „Srbija ima deset miliona evra za informacije o Ratku Mladiću i milion evra za Miladina Kovačevića, ali nema te pare za sanaciju posledica katastrofalnog zemljotresa“.

Tokom popodneva, 3. novembra 2010. u Kraljevo je sa saradnicima došao i tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. Slušala sam, dok smo ga čekali, okupljene kako komentarišu:

- Nije smeo da ne dođe. Sutra ide u Vukovar, pitao bi ga neko kako ide na poklonjenje Hrvatima, a svoj narod nije stigao da obiđe?

I on je obećao da će država brzo sanirati štete u Kraljevu, a Kraljevčanima odao priznanje na prisebnosti i visokom moralu koji su iskazali u noći zemljotresa kada nije zabeležen nijedan incident, niti je bilo kriminala.

Onima koji su ostali bez domova, jer im je Krizni štab, posle procene građevinskih ekipa, naredio da napuste kuće i stanove, ponuđena su alternativna rešenja: da odu u Dečje odmaralište na Goču ili u neki od seoskih domova kulture.

Dolazili su sutradan i tadašnji ministar prosvete Žarko Obradović, koji je rekao da je bezbednost đaka i zaposlenih na prvom mestu. Dolazio je i tadašnji ministar trgovine Slobodan Milosavljević koji je saopštio da je vlada, iz robnih rezervi, obezbedila skoro pola miliona komada crepa za sanaciju objekata  i 10.500 konzervi sardina i pašteta u vrednosti od oko milion dinara. Ministarka za NIP Verica Kalanović obećala je 100 miliona dinara svog Ministarstva za izradu projektne dokumentacije neophodne za sanaciju oštećenih objekata.

Grad Beograd i Pošta Srbije poslali su po pet miliona dinara pomoći, Novi Pazar 500.000 dinara, Telekom tri miliona dinara, kao i brojne druge institucije, preduzeća i pojedinci. Za dva dana, na namenski račun za uplatu sredstava za saniranje posledica zemljotresa 840-2390/40-88 uplaćeno je više od 17 miliona dinara, a brojni građani izabrali su da Kraljevu pomognu slanjem poruke na broj 1003, po ceni od 50 dinara.

Ipak, pravi neobičan primer ljudske solidarnosti bila je ponuda Marine i Zorana Gočanina iz Novog Sela kod Vrnjačke Banje da nekom od najugroženijih nevoljnika za tri nedelje sagrade kuću! Skromni Zoran koji se sa suprugom obratio Kriznom štabu sa tom idejom baš i nije bio rad da o tome govori za medije, jer je smatrao da dobročinstva imaju smisla samo u tišini.

I Milan Slivan, iz istog sela, ponudio je četiri svoje kuće za privremen smeštaj porodica čije su kuće teško oštećene, a porodica Mrvić iz sela Metikoši kod Kraljeva – jednu. Nudili su pomoć i brojni ljudi iz dijaspore.

Građani Kraljeva podneli su za nekoliko dana skoro 5.000 zahteva za pomoć u sanaciji ili izgradnji novih objekata. Za prva tri dana pregledano je oko 1.100 objekata, a više od 300 više nije moglo da se koristi.  Tužnih priča, bilo je tih dana u Kraljevu i okolini - na sve strane. Profitirali su, možda, jedino zidari koji su skoro duplirali svoje nadnice i vlasnici privatnih stovarišta građevinskim materijalom koji su odmah podigli cene svojih proizvoda.

Tadašnja ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović imala je prilično neprijatan doček od strane nekoliko građana koji su joj, sačekavši je ispred zgrade gradske skupštine, rekli:

Da je bio u pitanju Beograd, crep bi već bio na kućama, a u Kraljevo još nijedna cigla nije stigla!“

Ozbiljna oštećenja pretrpeo je i manastir Žiča. Uzdrmao je zemljotres zidove i živopise crkve svetog Spasa i iz vekovnog ležišta pomerio dve freske koje krase bočne strane u ulaznoj kuli bogomolje. Freske iz 14. veka sa likovima svetaca Petra i Pavla već su bile krenule da se odvajaju i fragmenti da padaju na pod, ali su ih, još u zoru, zaustavili slikari i konzervatori iz ekipe Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije. Tako su sprečili trajno oštećenje neprocenjivog bogatstva. Srećom su bili jako blizu, u Mataruškoj Banji, jer su već danima pre toga izvodili radove u unutrašnjosti ovog hrama. Na sreću, manastiri Sopoćani i Studenica nisu bili oštećeni u zemljotresu.

Kažu, ne dolazi na čoveka nijedno zlo koje on ne može da izdrži. Možda je to moglo da bude uteha u danima kada su građani Kraljeva strahovali od svakog novog dana, od noći još više. Sećam se da je baš tih dana na jednoj od televizija emitovan prilog o građanima Mionice kojima je država, 12 godina pre kraljevačkog zemljotresa, nakon što su oni u zemljotresu ostali bez domova, obećala nove. Ni 2010. ih nisu imali.

Od takve sudbine, s pravom, strahovali su građani Kraljeva svesni da od države zavisi hoće li njihov problem, posle prvih obećanja sistemski rešavati ili će ih, kao i Mioničane – brzo zaboraviti? To se, srećom, nije dogodilo.

Senku na uspešnu obnovu Kraljeva, početkom maja 2013. bacio je novi „potres“. Zbog sumnje da su zloupotrebom službenog položaja u pomenutoj obnovi sebi i drugima pribavili nezakonitu dobit uhapšeno je 16 lica na čelu sa, u to vreme već bivšim gradonačelnikom Ljubišom Simovićem.

Tokom istrage, osumnjičenima je omogućeno da se posle par meseci brane sa slobode. Kako se suđenje odužilo, „presude“  optuženima u međuvremenu je izricala čaršija, pojedini lokalni, pa i viši političari. Jedan od optuženih, nažalost, preminuo je pre kraja suđenja, a 27. februara ove godine – za sve optužene za malverzacije tokom izgradnje kuća posle zemljotresa u Kraljevu, i Apelacioni sud doneo je - oslobađajuće presude.

- Bio sam sve vreme uveren da će dokazi pobediti i to se obistinilo, a posebno sam srećan što su svi oni koji su učestvovali u pomoći našim sugradjanima, posle sedam godina patnje njih i njihovih porodica konačno dobili satisfakciju. Verovao sam da će pravosuđe pokazati hrabrost i nezavisnost - reči su kojima je bivši gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović prokomentarisao to što je Apelacioni sud odbacio žalbu tuzilastva i oslobodio optužbi njega, nadzorni organ i odgovorna lica ili vlasnike konzorcijuma firmi koje su izvodile radove na gradnji kuća tokom obnove Kraljeva.

"Nema dokaza da su optuženi zloupotrebili svoje položaje i oštetili gradski i republički budžet", navedeno je u odluci predsednika sudskog Veća, koju je Apelacioni sud, odbacivši žalbu tužilaštva kao neosnovanu - potvrdio.

Prema presudi Apelacionog suda, investitor, odnosno Grad Kraljevo, dužan je da optuženim izvođačima radova isplati oko 19 miliona dinara, bez poreza, jer je, prema nalazu veštaka utvrđeno da su naknadni radovi iznosili 49 miliona dinara, a manjkovi oko 30 miliona dinara.

          M. M. D

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

5 Comments

  • Gost - Nena

    Gost - Nena

    Ne daj Bože da nam se ikada više dogodi nešto slično!
    Ma kakva da je bila tadašnja gradska vlast, skoro sve je odrađeno u najkraćem roku, usred zime, ljudi su bili zbrinuti. Kao i u svakoj takvoj nepogodi možda je bilo zloupotreba i malverzacija, ali više od onih koji nisu bili optuženi, pa i  od strane nas građana. Ali dobro, sve je prošlo, samo poruka za sadašnju vlast koja ne može da završi započetu izgradnju ZZJZ već godinama,a rok za završetak zgrada Urbane regeneracije se stalno produžava: požurite ljudi, pitajte ako ne umete, ima ko zna, a priroda je nepredvidiva, ne najavljuje nepogode.
    • Ime: Nena
    • Gost - Miloš

      Gost - Miloš

      Dve godine je bivsa vlast ,,krpila,, Zavod za javno zdravlje ,a o umeću je i glupo raspravljati.
      • Ime: Miloš
  • Gost - Milica Tankosić

    Gost - Milica Tankosić

    Svaka čast na tekstu!
    Podsetili ste na toliko zaboravljenih detalja.
    I pošteno se osvrnuli na period sanacije.
    Mi nismo bili ni uz onu ni uz ovu vlast. Tada smo novca dobili koliko je sledovalo za III kategoriju oštećenja. Nešto i mi dodali i kuću staru 45 godina priveli nameni... Ovi što kukaju izgleda da su svi očekivali nove kuće, ili da im država stare kompletno "opravi".
    I mi smo voleli da smo dobili više para ili bar materijala, ali smo zaključili da je pošteno da i sami dodamo koliko nedostaje. "Ne može od babe da bude devojka", kaže narodna izreka Toliko o sanaciji.
    A uspomena na tu noć? Konfuzna. Moralo se raditi, samo se sećam posla i da me uhvatila histerična panika posle 2 dana kad su najavili kišu, a nama kuća nepokrivena... Pa i to obavismo nekako.
    Idemo dalje!
    • Ime: Milica Tankosić
    • Gost - Siniša

      Gost - Siniša

      Bravo Milice na komentaru...upravo oni koji su kukali i videli šansu misleći da se ovajde tako što bi porušili stare kuće pa da im grad izgradi nove..ajdeee, pa znam 3 slučaja u svom okruzenju.
      Onda im kriva vlast i kuknjava preko medija kako je lopovluk nastao a bio sam svedok kad su namerno rušili nadajući se i trljajući ruke kako će da dobiju novo.
      • Ime: Siniša
  • Gost - Kv

    Gost - Kv

    Koliko je para pokradeno,koje su trebale da budu podeljene gradjanima koji su imali stetu.
    • Ime: Kv