Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Ivan Rajović

Da li bi “nepodesni kadrovi” preko noći mogli da sruše decenijama strpljivo građenu piramidu monopola nad kulturom u Kraljevu, skoro ugašenom gradu?

U ovim tranzicionim vremenima koja bi, po zamislima ideologa Novog svetskog poretka, od nas, beslovesnih i komunističkom zabludom oštećenih i u razvoju zaostalih kreatura trebalo da kreiraju podobne Evropejce, kultura je doživela svoj potpuni krah. Moglo bi se čak reći i da je nema, kao što bi se moglo reći da je nije ni bilo, bar ne onako i u onoj meri u kojoj bi kultura trebalo da bude osnovna, prva i suštinska karakteristika jednog naroda. Baš zbog toga, uz još neke dodatne manifestacije našeg nacionalnog trajanja u vremenu i prostoru, moglo bi se reći da nas je i snašlo ovo što imamo, a nije potrebno biti jasnovidac da bi se sagledao kolaps čitavog jednog društva brendiranog kao srpsko.

Nažalost, kultura kao takva, uvek je bila skrajnuta iz vidokruga takozvanog običnog čoveka i namenjena elitnim i elitnijim primercima ovog naroda. I dok su jedni koristili blagodeti baveći se onim što su oni sami smatrali kulturnom delatnošću, dotle su se svi ostali, a naročito osvedočeno nekulturni i nepismeni političari, sve više distancirali od ove teme plašeći se blamaže i javnog manifestovanja svojih ograničenih suptilnijih potencijala. Prosto rečeno, kultura je, u skladu sa političkim interesima, postala jedna nedefinisana oblast prepuštena tumačenju i realizaciji stranačkih ideologa. Ili, još prostije, čisto politička stvar, kao i sve drugo u ovoj zemlji.

Međutim, ako je verovati lokalnim pregaocima na oduhovljenju i kulturnom udizanju Kraljevčana, u ovom gradu je kultura delatnost koja je izdignuta na najviši mogući nivo zbog čega pojedinci (doduše retki) vole da ovaj grad nazovu Srpskom Atinom. Malo pretenciozno, a? Ili, možda, nije? Kako god da je, sve pohvale ili negacije idu na račun jedne iste družine koja već decenijama sve konce kulturnih dešavanja, a i svega onoga iza toga, drži u svojim rukama. Pomenuta udruga samozvanih i od političkih struktura različitih epoha postavljenih izvršilaca već decenijama obavlja svoju prosvetiteljsku misiju čiji se dometi najbolje mogu videti u kontaku sa takozvanim običnim ljudima. A oni, mislim na domete, su najblaže rečeno poražavajući. Istovremeno, gradska biblioteka, odakle kreću sve inicijative, postala je bastion u koji samo „odabrani“ imaju pristup kada je u pitanju organizovanje takozvanih kulturnih programa, iako je dobro poznato čemu ovakva ustanova prevashodno služi i zašto postoji. Pomenuta udruga uzela je za sebe pravo i mogućnost, da odabira, objavljuje, nagrađuje, dovodi u goste, zapošljava...svesno gušeći i onemogućavajući sve ono što njima nije po volji, ili njihovim nalogodavcima. Dakle, sve ono što nije ozvaničeno kao produkt režimskog stvaralaštva, marginalaca koji su kao takvi postali nepoželjne osobe u sopstvenom gradu.

I niko da se zapita ko je to i sa kakvim kvalifikacijama dao sebi toliku moć da odlučuje šta je vredno, a šta ne, u zemlji, a i gradu, gde se manifestovanje kulturnih vrednosti uglavnom svelo na pojedince koji još uvek istrajavaju u tom mukotrpnom obračunu sa uništiteljima svega, a naročito kulture. Naravno, nije potrebno naglašavati da iz svih pomenutih aktivnosti sledi lični benefit po principu ja tebi-ti meni. Ja tebi nagradu, knjigu, status, gostovanje, honorar..., ti meni isto to. Nađe se tu i poslić za nekog iz   familije, a i mnoge druge pogodnosti koje mogu da se materijalizuju ili na drugi način iskoriste, ako se sve to finansira parama građana.

Kako to da se niko od zvaničnika nije zapitao zašto je baš Kraljevo postalo grad u kojem se narodnim parama besomučno objavljuju knjige srpskih pisaca od kojih većina nije ni videla Kraljevo? Otkud ta i tolika ljubav prema poeziji uz toliki animozitet preme lokalnim stvaraocima iste? Da ne pominjem svima znanu činjenicu da je Kraljevo u svim oblastima života jednostavno zaboravljen, ili bolje rečeno kažnjen grad. Može biti da neko na taj način želi, o našem trošku, sebi za života da podigne spomenik, kao mecena i veliki poštovalac spisateljskog zanata.

Zar lokalna samouprava, naročito u ovakvim vremenima, nema prevashodni zadatak da neguje i afirmiše svoju kulturu i njene stvaraoce, a ne one koji dolaze iz sredina koje su mnogo bogatije, sređenije i po svim drugim kvalifikacijama dužne da to čine? Kako se dogodilo da je do poezije više stalo nekome ko sa njom, mislim poezijom, nema nikakve veze, nego onima koji   su čitavim svojim životom i doprinosom pokazali da za nju žive? Svaka čast „velikim“ piscima iz prestonice, čija su velika dela štampana o trošku Kraljevčana, ali zar veliki pisci ne bi trebalo da objavljuju u velikim izdavačkim kućama, a ne u gradu gde i narodna kuhinja svakodnevno koriguje jelovnik i niveliše porcije svojim štićenicima? Naravno, da se ja pitam, proglasio bih ovaj grad pesničkom republikom, Eldoradom za sve one koji pišu, vole poeziju i kojima ona nešto znači. Nažalost, daleko smo od toga da su se stekli uslovi za nešto slično u situaciji kada je iznad svega važno preživeti naredni dan, čekajući da Maglič konačno profunkcioniše i postane kovačnica deviza, kako su nam obećali.

U takvim okolnostima, dok se čeka investitor koji bi ovaj grad animirao iz sveopšte agonije, retki su oni koje zanima izbor direktora biblioteke. A situacija nije nimalo naivna, ni nezanimljiva. Na čelu te ustanove i dalje je stara direktorka koja je, saznajem, penzionisana, jer kandidat kojeg je predložio Upravni odbor kraljevačke biblioteke – “nije prošao Ministarstvo kulture”.  

Sve ukazuje na to da je neko ovim i ovakvim izborom nezadovoljan, čak se govorka i o tome da se tamo negde gde treba, zdušno radi na tome da se nekom novom metodologijom dovede neko podobniji. U tom vakuumu, kao što se da videti, na talasima svoje višedecenijske slave kormilara kulturnih dešavanja i dalje plovi nezamenljiva penzionisana direktorka. I, kao što to biva u gradu u kojem, kao što rekoh, kultura ne zanima nikoga osim onih koji od nje žive, tako ni ovaj slučaj nije pobudio interesovanje nikog osim kandidata koji se našao u malo čudnoj situaciji i koji,  ako ništa drugo, čeka da mu se bar objasni zašto nije podoban ako već zadovoljava tražene uslove, osim jednog koji nije ni bio naveden u konkursu.

Ali, čini se da baš ovaj slučaj na najbolji mogući način potvrđuje sve rečeno o organizatorima kraljevačkog kulturnog života. Naime, dovođenjem „nepodesnog“ kadra na pomenutu funkciju preko noći bi se srušila decenijama strpljivo građena piramida monopola nad kulturom u sada već skoro ugašenom gradu. Pokidale bi se sve one lične veze i interesi koji su samo u svesti njihovih korisnika od Kraljeva napravile „prestonicu kulture“. A te veze, ili bolje rečeno pipci, koliko je meni poznato, idu do samih vrhova aktuelne vlasti, koja baš i ne bi mogla da se podiči kulturnim kvalitetima. Dakle, čitava jedna mašinerija, sazdana na nepotizmu, karijerizmu i trošenju narodnog novca na sopstvenu afirmaciju, bila bi uklonjena sa scene na zadovoljstvo svih pravih i čestitih stvaralaca i poštovalaca kulture i umetnosti.

U očekivanju da vidimo epilog ovog slučaja, ostaje nam da se nadamo da će biti ispoštovan zakon i ništa više od toga. Jer, ne zaboravimo, biblioteka prevashodno, da ne kažem isključivo služi za obavljanje bibliotečke delatnosti, odnosno izdavanje knjiga na čitanje. Za druge manifestacije ima drugih ustanova u ovom gradu. U protivnom, kraljevačkom kulturom će se i dalje upravljati daljinski iz nekih centara moći i vlasti, a preko lokalnih izvršitelja i poslušnika.

 

Eto, zato je jedna tako obična smena, u opštem rasulu, od velike važnosti za ovaj grad, a više nego od životnog značaja za sve one uboge stvaraoce koji nisu imali načina i mogućnosti da odavde odu. A i zašto bi odlazili iz grada koji je njihov i koji niko ne može bolje da oslika i opeva nego oni koji su ovde zajedno sa njim preživeli sve ono što je teško i zamisliti, a ne umetnički prikazati. Uostalom, za sve ono što je već godinama rađeno i urađeno u ovom prelepom gradu postoje neke druge discipline i organi. A umetnost i kulturu prepustimo umetnicima i kulturnim poslenicima, a ne tutorima, poslušnicima, cenzorima i karijeristima, kao što je to do sad bio slučaj. Jer, da se ne zaboravi, sve počinje kulturom, koja je zapravo identitet jedinke i čitavog naroda. Tamo gde nje nema ili gde je ona iskarikirana i modifikovana u profitabilnu delatnost ideoloških aparatčika imamo baš ovo što je nas snašlo, a što se lako da sagledati i definisati i bez nekog naročitog duhovnog uzleta i kulturne potkovanosti. Neki vole da kažu slepo crevo Srbije i to baš oni koji su najviše doprineli da takav opis kraljevskog grada ode u svet. A sudeći po marginalizovanom i ugušenom potencijalu koji ima ovaj grad bi mogao da bude, ako ne Atina, onda bar Kraljevo, u punom i pravom značenju te reči i na sopstvenim osobenostima i kvalitetima. Uostalom kvalitet je danas vrlo diskutabilna kategorija, kao i oni koji su sebi dali pravo da propisuju i odlučuju šta bi on trebalo da predstavlja, umesto da uživaju u blagodetima svojih višedecenijskih napora na uzdizanju svojih sugrađana. Ne uzdižite nas više, dovoljno smo uzleteli da odlično vidimo koliko smo nisko pali, rekao bi filozof koji bi, da je živ, u ovom gradu verovatno spavao ispod mosta.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

4 Comments

  • Gost - Ivan

    Gost - Ivan

    Dragi moj Paljoka. Uvek je bilo ludaka koji su išli mimo sveta.
    Ako ni zbog čega drugog, a ono bar da ostane zapis o nama, gde i u
    kakvim smo uslovima živeli i sa kakvim moralnim gromadama koje nam kroje
    sudbinu. A, ti, koliko znam, a znam, i u gorim vremenima imao si petlju da
    pojedinim njuškama plju(s)neš u lice ono što si o njima mislio. Sad, eto, kao
    lepo uhlebljen i zbrinut zaslužni penzos, nemaš više tu petlju. A to je mnogo
    rečitije i slikovitije od svega što sam ja naklapao na tri šlajfne.
    I trajaću ja, bar još neko vreme, makar i na jabukama, nosiću fenjer čak i u
    julu, ali čista obraza i kao od majke rođen, da ne kažem otkriven, jer nemam
    čega, a ni koga, da se plašim. Takav sam bio, a kasno je da se menjam, jebiga.
    Hvala ti na podršci jer znam kakvo lepo mišljenje imaš o junacima moje priče.
    • Ime: Ivan
  • Gost - Paljoka

    Gost - Paljoka

    Ivane, uzalud držiš fenjer usred dana. To što tražiš, bolje- one koje tražiš, u ovoj usnuloj varoši (namerno ne gradu), nećeš naći. Još  zadugo. Nego, zahvali Bogu što su jabuke ove godine jeftinije, pa, pretpostavljam, nisi gladan...
    Inače, tekst je fotografija, ne komentar.
    P.S.  Iako sam penzioner, lažno se potpisujem. J...ga, nikad se ne zna...
    • Ime: Paljoka
  • Gost - Jasna

    Gost - Jasna

    Ponašanje direktorke biblioteke je nedopustivo. Još u januaru ove godine ispunila je uslov za penziju, ali se govori da se ne smiruje ako na njeno mesto ne dođe njen kadar ili već čovek iz njenog kruga, kako bi opet i kao penzionerka mogla da kontroliše tu ustanovu. U medijima je predstavljena kao osoba bez koje bi se srušila cela kultura, a ustvari iza svega stoji dobro organizovan lobi koji sebi štampa knjige, niko to ne kontroliše, zapošljava sve preko svojih političara, malteretira pojedine radnike i zabranjuje kraljevačkim piscima koji nisu deo njenog sveta da u biblioteci promovišu knjige.
    • Ime: Jasna
  • Gost - Miloš

    Gost - Miloš

    Pa, briljantno! Malo je poduže, ali, ipak, nije dosadno. Vrlo realističan opis stanja u kraljevačkoj kulturi, ali ne samo u kulturi, već i u čitavom "životu" grada, koji je ugašen, kako autor reče.
    • Ime: Miloš