Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

22. decembar 2016.

Danas kada nema vremena za život, a kamoli za čitanje, pisci i pesnici moraju da prihvate činjenicu da je nastupilo glineno doba, u kojem više nikog ništa ne zanima, niti se ima poštovanja, kritike, razumevanja

Kada se pogleda gde smo, šta smo, ko smo i u kakvoj okolini živimo, postavlja se pitanje: „Odakle početi sa pričom?“. Da li danas uopšte i treba pričati, pisati? Zbog koga pričati, pisati i kome pričati i pisati jer, kada se zaviri u stvarnost, shvataš da je sve besmisleno, pa čak i apsurdno. Već odavno nema šta novo da se ispriča i napiše. O tome je lepo govorio Duško Radović:

,,Ja polazim od toga da su mnoge stvari već rečene i da pisac ne može da ih mimoiđe, mora da ih još jednom i on kaže. Za mene je problem kako da kažem, a da ne bude onako kako je već rečeno. Za mene je mnogo važnija prva rečenica, prvi stih, jedan srećan spoj reči u prvoj rečenici, prvom stihu. Pre bi to mogao biti povod za pisanje nego neki događaj. Moja poezija je u jeziku i ona se manje bavi događajima nekog nečim drugim. Ja mislim da u poeziji, da u pisanju, mora nešto da se kaže još bolje nego što je do tada rečeno. Tih pokušaja ima na hiljade i tako se usavršava naš jezik, naša pismenost, naše mišljenje.”

Zaista, kada se malo i zamislimo, dolazimo do toga da je danas svaki čovek sposoban da napiše priču, pesmu, roman; samo treba malo volje i ništa više od toga. Svi su danas dovoljno obrazovani da mogu da stvaraju, pišu... Tako da tih pokušaja ima na hiljade.  Da li se međutim tako usavršava naš jezik, naša pismenost?

Pisci i pesnici, i budući pisci i pesnici moraju da otvore širom svoje oči i da prihvate činjenicu da je već odavno prošlo bronzano doba za pisanje, Nastupilo je glineno doba, u kojem više nikog ništa ne zanima, niti se ima poštovanja, kritike, razumevanja...

A zašto je to tako? Zato što čovek danas živi brzim životom. Nema se vremena za život, a kamoli za čitanje. Zbog toga bi trebalo da mu se ukazuje na dobre filmove i serije. Na današnji dan 1940. godine umro je Frensis Skot Ficdžerald poznat po romanu „Veliki Getsbi”, koji je više puta doživeo ekranizaciju, a koju vredi pogledati.

Ali da se vratimo na današnjeg pisca koji mora da shvati da je prošlo vreme za pisanje i da prihvati sedmu umetnost kao jednu od glavnih uticaja na čoveka u savremenom  svetu.

Pričanje o kulturi i književnosti u Kraljevu, Atini srpske književnosti, gotovo i da ne postoji. Žalosno je pominjati i književne večeri, broj posetilaca, kafanu Pariz, i sve to u gradu od preko 80 hiljada ljudi.

Vratimo se na čoveka. Iako se kreće, čovek već dugo tapka u mestu u svim sferama života – od porodice pa do države. Samim tim, međuljudski odnosi su na granici propadanja. Čovek više nije ni dvoličan – već celo pozorište je u njemu, od glumaca pa do portira, pa kad koja uloga zatreba.

Bolje da se o svemu tome i ne priča, jer, ako bismo i pričali o svemu što se dešava oko nas i u nama samima, čovek bi odavno umro od stida i sramote. Srećom, današnji čovek se lako zavarava i još važnije, lako zaboravlja da egzistira u mrtvom moru. Današnji čovek živi u zabludi – misli da se bori za novi, bolji život, za nove promene u svetu, a u stvari se vekovima ništa ne menja. Kada je u pitanju čovek, sve je isto, a tako će biti i za vjek vjekova...

Danas je 21. decembar.

Winter is coming...

Zima dolazi...

                                                Nebojša Pandrc

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments