Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Milanko Šekler

Istorija i tradicija sveta su već odavno dokazale da je na „gorke plodove“ uvek osuđen narod u kome u nekom trenutku prevladaju neznanje i neukost; Srbiji je potreban čovek oko koga možemo da se ujedinimo, a ne da se delimo

„Neobavezno sam ćaskao sa jednim svojim kolegom sa Zapada i on je posle kratkog razmišljanja iz jedne fioke bacio na sto desetak fascikli i rekao: ’Pogledaj, ovi ljudi će u budućnosti da vladaju Srbijom’. Prelistao sam te spise, ali tada sam prepoznao samo par onih koji su tada bili aktivni na političkoj sceni Srbije. Većinu sam, ipak, prepoznao mnogo kasnije, mnogo posle 2000. godine.“

                                                                                                general Jovan Milanović

Više od mesec dana se nisam oglašavao. U tom periodu, zaprepašćujuće veliki broj  čitalaca mojih tekstova pitali su da li sam dobro i da li je sve u redu (da li sam na slobodi!). Jednostavno, srpski rečeno, bojali su se za mene. Dobar znak da u Srbiji danas, nešto „debelo“ nije ni dobro, ni u redu! Na sreću, moji razlozi za „odsustvo“ su bili  sasvim druge prirode: i objektivne (previše sam bio zauzet) i subjektivne (toliko je bilo događaja koji su sustizali jedan drugi,  da nisam znao šta ću pre komentarisati!). U  tom periodu mog intenzivnog „ćutanja“ iz sveg „glasa“, mene je najviše mučilo jedno jedino pitanje: kakav je predsednik danas potreban Srbiji?

Na prvi pogled to pitanje se čini nebitnim, ali ne zaboravite da smo upravo promenom „nebitnog“ predsednika, to jest pobedom Tomislava  Nikolića nad Borisom Tadićem dobili gratis sve „ovo“ što većina od nas, svojim glasom, sigurno nije želela da postigne! To nedvosmisleno i jasno govori da ni sadašnja vlast, ako želi da tu vlast zadrži, ne sme ni po cenu najvećih žrtava da izgubi to, za narod „nesrećno“ a po njih „srećno“, predsedničko mesto!

Pre nego što o ovom pitanju iznesem svoj stav, želim da celokupnoj javnosti Srbije kažem da je ovo samo moja ideja i da se o njoj nisam konsultovao ni sa jednom osobom ili ličnošću, pa ni sa onom koju javno predložih nenadano za predsednika Srbije! Ujedno napominjem da nisam mrzitelj Srbije, da nisam mrzitelj premijera, da nisam mrzitelj nikoga, već samo ljubitelj, i to ljubitelj svega onog što svačiji život, kao i moj lično, može da učini lepšim i boljim! Ideju o najboljem kandidatu za predsednika Srbije sam dugo razrađivao, pokušavajući da budem što objektivniji i da pre svega osmislim kriterijume, odnosno osobine koje bi nekoga kvalifikovale za mesto koje je tako važno u životu svakoga od nas koji živimo u ovoj zemlji! Kada sam definisao kriterijume i karakterne osobine koje bi po meni predsednik Srbije danas trebalo da isupunjava, ime kandidata se samo pojavilo!

Kakav to predsednik danas Srbiji NE TREBA ?

Srbiji danas ne treba predsednik koji ne zna šta je država, koji ne zna šta je domovina, koji ne zna šta je patriotizam, koji ne zna šta je tradicija, koji ne zna šta je vera, koji ne zna šta je istorija, koji prosto neće da zna ništa od toga, i koji neće da veruje ni u šta drugo sem u novac i to poređan po važnosti ovim redom: prvo u tuđ novac, potom u bratov, kumov i porodičan novac, i na kraju u novac svojih stranačkih istomišljenika!

Ne treba nam predsednik koji u narodni novac veruje samo onda kada se on prebacuje na račune stranaca (stranih investitora)! Srbiji danas, na njenom čelu, ne treba neko spreman na sve, samo kako bi se domogao vlasti i na njoj ostao! Srbiji danas ne treba ni predsednik koji se jutros kune u jedno, u podne priča drugo, a uveče se zariče u nešto sasvim treće! Srbiji danas ne treba ni takav predsednik koji će da se „hvali“, kako mu je svaki državnik sa kojim se sretne (iz bilo koje zemlje sveta) najveći prijatelj u životu, iako većinu njih baš tada vidi prvi (a mnoge i poslednji) put u svom životu!

Danas Srbiji ne treba ni predsednik koji će biti „veliki meštar  svih hulja“, već skroman čovek, velikih i neupitnih moralnih i ljudskih kvaliteta! Danas Srbiji ne treba ni takav predsednik, čije se misli i dela od pre dvadeset godina i deset godina, ne mogu dovesti ni u kakvu vezu sa onim što misli, priča i dela danas!

Danas Srbiji ne treba na čelu države ni takav čovek, čija je ključna vrednost to što može da promeni i „izda“ sve u svom životu: i politiku, i kuma, i prijatelje, i ženu! Danas Srbiji ne treba predsednik kome ništa nije sveto, koji nema nikakve svoje čvrste svetonazore i uverenja, i koji će baš zato da prihvati ona tuđa i strana kao svoja najrođenija, bez ikakvog osećaja neprijatnosti, potpuno nesvestan činjenice da se u Srbiji, kao ni u jednoj drugoj zemlji sveta, ne može tek tako vređati i ponižavati ceo narod, jer većina ljudi u Srbiji (kao i u bilo kojoj drugoj državi sveta), ne želi da menja svoje nasleđe i uverenja kao što neki menjaju obične seljačke vunene čarape za one gospodske, svilene i evropske!

Danas Srbiji ne treba predsednik koji nikada u svom životu nije bio u prilici da bilo šta drugo radi, sem da se bavi politikom! Čak su i Karađorđe i Miloš Veliki, pre nego što ih je narod uzdigao za svoje neprikosnovene vođe, bili vredni seljaci i trgovci svinjama! Potom, kada su se dokazali i kao sposobni vojnici i junaci, mogli su da se uzdignu i u velike narodne vođe kojima se veruje! Tek ih se onda dohvatila „politika“! Zar nije i sam kralj Petar kao mladi i nepoznati junoša vojevao po Bosni i Hercegovini, pre nego ga je narod učinio dostojnim kraljevskog prestola Srbije! Zar vojnička sablja i čast i od Aleksandra Karađorđevića ne učiniše kralja i vođu Srbije!? Zato Srbija ni danas, sasvim sigurno, ne treba da pokušava da traži svog predsednika van ovih dokazanih kriterijuma: vredan u svom poslu i vredan vojnik-junak!

Danas Srbiji ne treba predsednik kome će važnije biti bilo šta drugo (makar to bila i Evropska unija) od narodnih interesa, kao što joj nikada nije odgovarao onaj kome je bila važnija Austrougarska, Rusija ili Nemačka! Danas Srbiji ne treba predsednik koji smatra da su ljudsko dostojanstvo, moral i etika, već odavno prevaziđene vrednosti, osuđene na zaborav prošlosti!

Danas Srbiji ne treba ni predsednik, koji nikada ništa nije radio u svom životu, a da je za to morao da nekome odgovara i podnosi račune! Danas Srbiji ne treba predsednik čiji ceo život predstavlja samo prost zbir raznih faza i perioda njegove burne političke karijere! Danas Srbiji na predsedničkom mestu ne treba niko ko je na Srbiju čitavog života gledao samo sa svojih partijskih pozicija, ili duboko iz svojih ideoloških i stranačkih „rovova“! Danas Srbiji na mestu predsednika ne treba niko ko bi svojim agresivnim i svađalačkim tonom da za svoje najveće protivnike optužuje i proglašava najsamosvesniji, najumniji i najmislećiji deo naroda Srbije, a da nasuprot toga najveće stranačke poltrone i neznalice uzdiže do upravljačkih i ministarskih mesta!

Danas je Srbiji bolje da uopšte nema predsednika, nego da ima onog koji će da misli da je najpametniji na svetu, da je sveznalica (Hana Arent kaže da nema opasnijeg čoveka za demokratiju od sveznalice, jer on uništava samu osnovu demokratskog procesa!) i koji će da misli da se uspeh može postići i samo prostim usvajanjem protestantske radne etike!

A kakav predsednik danas Srbiji TREBA?

Ovo je vreme heroja! Ovo je vreme velikih ljudi!

Kad god se činilo da su loši ljudi i ideje prevladali svetom i našim životima i da će se zbog toga na život običnog naroda zauvek spustiti mračna koprena zla, nicali su heroji, praktično niotkuda.

Da li ste se ikada pitali zašto nas najmoćniji gospodari Zapada danas uče da nam više ne trebaju ni tradicija ni istorija, jer su to, navodno, samo ostaci zlih vremena i loših navika i da zato treba da sve to zauvek prevaziđemo i da, kako to oni kažu, zaboravimo našu „lošu istoriju“! A to je, dragi moji, iz samo jednog razloga! Zato što se u toj našoj tradiciji, našoj istoriji, našoj slavnoj prošlosti, najlepše peva baš o našoj SLOBODI, o slobodi da živimo kako hoćemo, o slobodi da volimo koga hoćemo, o slobodi da budemo to što jesmo! Znaju oni da je narodna poezija, u stvari samo jedna ista pesma koja inspiriše i oduzima dah.

Znaju oni dobro da dok postoji tradicija, istorija i pesma, postojaće i sećanje na slobodu, vredniju i od našeg života, a naročito vredniju od života okupatora! Ovu „slobodu“, koju nam danas kao na tacni nudi Evropska unija i SAD, mi smo već odavno imali i probali: i od Vizantijske, i od Bugarske, i od Otomanske, i od Austrougarske i od Nemačke carevine! Nije baš da nemamo nikakvog iskustva sa njom! I baš zato, zato što se u toj našoj „lošoj istoriji“ nalaze odgovori na sve naše, i davnašnje i današnje, sumnje i teška pitanja, naši „zapadni prijatelji“ nam traže da tradiciju i istoriju potpuno izbrišemo i zaboravimo!

Istorija i tradicija sveta su već odavno dokazale da je na „gorke plodove“ uvek osuđen onaj narod u kome, iz bilo kog razloga, u nekom trenutku prevladaju neznanje i neukost!

Zbog svega ovoga Srbiji je danas, više neko ikad do sada, na njenom čelu potreban častan i pošten čovek! Potreban joj je nesumnjivi patriota.

Danas Srbiji treba predsednik koji se ne boji pravde i koji se ne boji istine, i koji sa tim pojmovima ne zna da pravi kompromise!

Danas Srbiji treba predsednik koji zna da naređuje, ali koji zna i da sluša!

Danas Srbiji treba predsednik koji će znati da okupi najpametnije ljude koje Srbija danas ima, iz svih oblasti života i rada društva, koji će pomoći u rešavanju svih njenih muka i dilema!

Danas nam treba predsednik kome će saradnici i savetnici biti najumniji i najobrazovaniji i najsposobniji, a ne stranački sponzori, stranački biznismeni i starlete.

Danas Srbiji treba predsednik koji je zreo čovek, koji je uspešan profesionalac u svojoj struci, a ne onaj koji je uspešan samo u politici, a u struci ga niko i ne poznaje!

Danas je Srbiji potreban čovek oko koga možemo da se ujedinimo, a ne da se delimo.

Srbiji je danas potreban predsednik koji ni u snu nije sanjao da može završiti na tom uzvišenom i časnom mestu!

Srbiji je danas potreban predsednik koji niti je želeo, niti se borio za to mesto!

Moj kandidat za predsednika Srbije je zaista pravi narodni heroj, i to je general Jovan Milanović!

I dalje ne znate o kome se radi? Pomoći ću vam – sigurno se sećate ličnosti pukovnika Vranića iz serije „Moj rođak sa sela“! Inspiraciju za taj lik u seriji je bio upravo veliki i uspešni general Jovan Milanović!

To je čovek koji je uspeo da se iz sedišta NATO-a u Briselu domogne planova NATO pakta za bombardovanje Srbije u oktobru 1998. godine, čime su planovi za bombardovanje Srbije morali da se odlože za više od šest meseci, što je bilo više nego dovoljno da se pripreme ozbiljni planovi za odbranu naše otadžbine! (neću o njemu pisati detalje, jer o svemu tome ima dosta materijala na internetu)

Srbijo, neka se konačno Srbija nađe u sigurnim rukama.

Voleo bih da neko od čitalaca, ako mu se dopada moja ideja, organizuje elektronsko potpisivanje peticije za kandidaturu generala Jovana Milanovića za predsednika Srbije

 

P.S. Izvinite, generale, Jovane Milanoviću, što sam ovako nešto napisao bez Vaše saglasnosti, ali razumećete da i ovo spada u vaše obaveze prema narodu Srbije!

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments