Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

25. april 2017.

Ovaj svet nije samo moj, nije ni njihov, ali nije ni njegov, jer - svet pripada najviše onima koji dolaze; sa 54 godine dilemu više nemam: ubuduće pitam svoju kćerku za koga treba i da li treba glasati, a ako doživim unuke, svoj glas daću njima

"Ali, ovca je, sa druge strane, u opasnosti da zaključi da se među vukovima ne može opstati drugačije nego samo kao vuk, pa da naoštri zube, da papke pretvori u kandže, da nauči da urla i od ovce postane vuk. To je ta druga, veća opasnost"

                                                     Patrijarh Pavle

Reka života nas nosi i tumba po brzacima, provlači kroz mulj, malo-malo, pa ostavi na suvom, pa opet u bujicu... Neki se koprcaju, a neki prepuste tokovima, ali i jedni i drugi se usput dobro nagutaju blata! Koliko god bio lep, život je i težak, nerazumljiv, ali je valjda svima jasno da to tako ide, malo uživanja i mnogo bola, pa izvoltie, kombinujte po svom izboru!

Svaka jedinka niče i uzrasta u nekom prostoru i vremenu, razvijajući svoju percepciju, gradeći svoje okvire dobrog, lošeg, lepog, ružnog... Na taj način dobijete čudnu mešavinu porodičnog i društvenog vaspitanja, koje po pravilu oblikuju neke lokalne osobine. Na primer, u mojoj ulici su svi klinci navijali za Zvezdu, jer je Zvezdaša bilo više, pa ako si Partizanovac, jaoj meni... Svi smo rasli uz istu muziku, divili se lokalnim mangupima, udisali duh čaršije,koju smo voleli iznad svega, maštali o istim stvarima i čini mi se mnogo se više voleli i cenili nego što to današnji mlađarci pokazuju. Tako smo gradili duh zajedništva i delili iste kodekse i okvire ponašanja i morala. Svako je gradio okruženje prema svojoj prirodi, srodne duše se lako privuku. Tako smo osim navijanja za Zvezdu usvajali i mnoge druge aksiome. I uvek sa snažnim osećajem pripadnosti, stvarali sliku o svetu koji je valjda svuda isti, onakav kakvog ga mi vidimo iz naših ulica, kvartova, školskih dvorišta...

Korak po korak, dan po dan, stigosmo i do zrelih godinica, kada iza sebe vidimo gomilu klinaca, tačno tamo gde smo, čini nam se, do juče mi sami bili, a ispred nas isti matorci kao i pre, samo malo više pogrbljeni i sažvakani... Da, ali sve ostalo se itekako izmenilo, samo što mi ne volimo da menjamo svoje mikro svetove, gde smo sa mukom sve posložili tako da to ima koliko-toliko smisla. Tom svom svetu prilagođavamo sve, od izbora bračnog druga, dnevnih novina koje kupujemo, kafane koje posećujemo, do ljudi kojima se okružujemo. U tom mikro svetu možemo da diskutujemo o nekim stvarima, ali osnovni parametri, okviri ponasanja su postavljeni odavno na istim temeljima, pa se o nekim stvarima jednostavno ne raspravlja. Na primer, ne možeš da tučeš ženu, nije dobro da lažeš, nikako nemoj da kradeš, ne ismevaj bolesne i siromašne i tako redom..... sve do - ne glasaj za Miloševića, Vučića... Bezbroj puta je izgovorena i ponovljena rećenica, „ja ne znam nikoga ko je glasao za Miloševića, Vučića... „ pa onda zaključak, kako je onda moguće da tako ubedljivo pobedi na izborima? Taj tako ubedljiv zaključak proističe iz činjenice da čovek živi u okruženju koje gradi prema sebi, a ne prema drugima. To je sasvim normalno, ali istovremeno nam izmiče onu realnu sliku o "kolektivnom mišljenju" koje često može biti poražavajuće! Ja sam to naučio na teži način.

Davnih devedesetih, ja kao mladi supružnik, početnik privatnik, ćera šest meseci stara, sve vrvi i puca od života, nadanja i želja. Stiže poziv na ratište. Debelo se premišljam: nisam kukavica, a opet, nisam ni za rat. Ipak, prelamam da odem i tako pravac Mostar! Istina, stižem sa zakašnjenjem od nedelju dana zbog bolesti, ali te noći kada sam stigao, ništa lepo nisam moga da vidim. Pijani rezervisti rafalima ispraćaju autobus koji je dovezao nas nekoliko "zakasnelih", ne shvatajući da u tamošnjoj psihozi to predstavlja nešto STRAŠNO. Prvo jutro - i shvatiš gde si došao i odmah bi kao otrov popio sve ženine suze uz uzdahe: „ ne idi, ne idi...“

Prvo što sam primetio je da je po sastavu rezerva sa prostora Čačak, Kraljevo, Vrnjačka Banja, Trstenik,  a po zanimanjima prednjače poljoprivrednici. U celoj mojoj jedinici bilo je svega nekoliko, uslovno rečeno, Kraljevčana (Vitanovac, Samaila i par „čaršijanaca“), a najviše je bilo iz sela okolina Guče, Gornjeg Milanovca i Čačka. Kako se bližilo podne, 'ajde malo da se protegnu noge, a onda shvatam da smo mi poslednja vojska, najudaljenija od aerodroma(16km). Na nekih 200 metara od našeg konaka i položaja prolazi asfaltni put, koji povezuje mesta Blagaj i Bunu, i onako, dok gasim na pola popušenu cigaretu, vidim nailazi lokalni autobus. Dok ga pogledom ispraćam, sa čuđenjem zaključujem da u autobusu, osim civila, ima i ljudi u nekim drugim uniformama, a kasnije saznajem da su to Zenge i hrvatski dobrovoljci?

Prvo veče odbijam da idem na stražu, pa stižem na raport. Na pitanje zbog čega odbijam da idem na stražu, komandantu kažem u lice:

"Zar ti misliš da će ,ukoliko ovi reše da nas pobiju, poslati njihove rezerviste ili će poslati neke profesionalce. Šta misliš kada bi nas sve poklali, posle koliko dana bi nas našli i ukapirali da nas nema?"

Nisam dobio odgovor, ali me na stražu više nisu zvali. Nisam samo ja izražavao nezadovoljstvo. Svi su videli da u Mostaru i okolnim selima kafići rade normalno, Mostarci (Srbi) sede po kafićima, pijuckaju, zezaju se, kao da se ništa ne događa! E to preli čašu i poče vojska ozbiljno da se buni uz sasvim logično objašnjenje da nije u redu da mi iz Šumadije "branimo" aerodrom dok se „lokalni Srbi“ šetkaju po ulicama. Bilo je kažem, među nama najviše poljoprivrednika koji vec kasne i propuštaju setvu i ostale neophodne poljoprivredne radove.

Protest eskalira do tih razmera da je pred vojsku morao da dođe i general Milan Torbica. Debeli zadrigli kepec, namirisan i uvek sveže do pod kožu izbrijan, uvek preterano namirisan nekom jeftinom kolonjskom vodom, okružen uvek velikim brojem telohranitelja.... Sam dolazak generala je uvek bio propraćen urlanjem i dugim rafalima ispaljivanim u vazduh. Čini ti se toliko napeto da ,ukoliko bi se neko samo nakašljao, ode sve u majčinu... Ali, general je to, školovan, zna sa narodom... Njegovi ljudi odmah krenuše sa pitanjima koja uopšte nisu bila na dnevnom redu: "Šta je sa onima koji se nisu odazvali? Kad će oni da budu pohapšeni?"

Iz gomile neki vojnici prihvataju: "Tako je, hoćemo da se svi oni pohapse" (preteče botova!), i dok okom trepnusmo, od prostog zahteva da nas zamene rezervistima iz Bosne, pređe se na morbidni zahtev da se pohapse svi koji se nisu odazvali pozivu!!!

Na ovom koraku se već podeliše "pobunjenici", a drugu polovinu lako anuliraše pričama kako rizikujemo da izgubimo posao ili da nas ("čim se vratite kući") ponovo pozovu na Vukovarsko ratište...

A trebalo je videti i osetiti tu psihozu razularene mase, koja primi kod kuće platu (važi za sve koji su radili u nekoj od društvenih firmi) koja je valjda dovoljna da čeljad prežive, a onu vojničku popiju za dan dva u okolnim srpskim selima, koji su naprečac svoju svrhu postojanja prepoznali u tome da otvore kafanu sa nekom oronulom konobaricom i četničkim pesmama (oboreni regal je šank) da naplate kupanje, pranje veša ili telefoniranje kući u Srbiju, i da tu vojničku platu za ta dva dana pretoče u svoje džepove. Sa novčanica se otirala sveža štamparska boja. Ta dva-tri dana nije bilo bezbedno i najveći broj ranjavanja je ustvari bio produkt bahatog pijanstva i činjenice da je tamo i budala mogla da dobije pušku i municiju!

I nakon 45 dana i prolaska kroz nekoliko krugova Danteovog Pakla, Vojna komanda donese zaključak (jer je bilo još uvek nas koji smo i dalje bili uporni u zahtevima) da ko hoće može da ide kući, ali niko ne garantuje radno mesto i novi poziv za ratište i..... Od nas 300, koliko je brojala moja jedinica, kući odlaze (uključujući i mene) cela dva vojnika, a u autobusu koji nas je vozio za Srbiju, bilo je svega 15-ak putnika! Petnaest od nekoliko hiljada rezervista!

E, tada sam shvatio da ono što ja vidim, ono čime sam okružen, predstavlja samo zrnce u moru ništavila i moralnog posrnuća, koje je svuda oko nas. Kada bi u ovoj zemlji nekom džinovskom kutlačom zahvatili potpuno proizvoljno i slučajno stotinu ljudi, barem 95 bi po, po mom mišljenju, zaslužilo ono Kesićevo "budale!".

Setim se premijerevog ili predsednikovog (ne znam više ni šta je on, premijersednik?) obraćanja nakon izbora i konstatacije kako je on osvojio više glasova nego svi ostali kandidati zajedno, što je obična matematička činjenica. Jer, ako neko osvoji makar i 50.01% on je matematički osvojio više od svih ostalih zajedno, bez obzira da li je ostalih bilo jedan, dva, ili 22. Ali, slažem se da marketinški lepše zvuči: Ja sam osvojio više glasova nego njih 10 zajedno! Pravo pitanje bi ustvari bilo analogno kutlači i slobodnom uzorku od 95 budala i pet normalnih:

Zato sada kada vidim scene poput one bake koja sva ustreptala, drhtavim glasom i prosto iskreno, na ivici suza prozbori da joj nije dobro kad neko priča loše o Vučiću, mogu to da razumem i mogu da nateram sebe da ih ne mrzim. Ali, ne mogu da oprostim na prvom mestu sebi, a posle ni njima, jer vidim da nas sve više obuzimaju mržnja i ludilo. Ovaj svet nije samo moj. Nije ni njihov, nije ni naš, a nije ni njegov! On pripada najviše onima koji dolaze.

 

Ja više dileme nemam, sa svoje 54 godine, za svake naredne izbore pitam svoju ćerku za koga treba i da li treba glasati! Ako doživim unuke, svoj glas daću njima. I molim se Bogu da se "čobanin, ipak , malo odmakne od svojih ovaca"!

                                                       Mida

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Fair (night), 3 °C
Current Conditions
Sunrise: 6:42 am   |   Sunset: 4:5 pm
88%     3.1 m/s     33.119 bar
Forecast
ČET Low: 1 °C High: 11 °C
PET Low: 1 °C High: 11 °C
SUB Low: 0 °C High: 11 °C
NED Low: 3 °C High: 11 °C
PON Low: 2 °C High: 6 °C
UTO Low: 1 °C High: 7 °C
SRE Low: 0 °C High: 9 °C
ČET Low: 4 °C High: 11 °C
PET Low: 3 °C High: 8 °C
SUB Low: 1 °C High: 7 °C