Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Dragan Blagojević

Iako sam debelo bio ušao u projekat da sa Acom Nameštalkom napravim dokumentarnu emisiju, prvi put me je prevario i pobegao na neko njemu znano mesto

 

Uspostavljeni su neki dani borbe protiv ovih ili onih, sećanja na ove ili one, dani žrtvovanja zdravlju i za zdravlje, dani posta i mresta, verskih i državnih praznika, parcijalnih godišnjica i jubileja... Pre nešto više od trećine, a manje od polovine veka, u Londonu se desio prvi kongres Roma, pa se taj 8. april obeležava kao njihov Dan. Izgleda da ih se tada sete samo pojedini mediji i njima bliska udruženja, tek toliko da opravdaju opr(ani)edeljeni novac za aktivnosti potenciranja. Sete ih se i retki pojedinci. Vidim da jedan moj drug Ljubiša posvećuje deo svog vremena za njihovo bolje sutra, što fotografskim dokumentarističkim prikazom, što pragmatičnim pristupom poboljšanja njihovog materijalnog i socijalnog položaja. Valjda je to deo njegove filozofije i borbe da ih se ne sećamo samo tog osmog aprila. Pratim tu njegovu borbu, i zahvaljujući njoj, natera me da ovako, sa prstima na tastaturi, napišem nešto o Aci Nameštalki...

To je bio neponovljiv lik urbane generacije svih nas koji smo imali privilegiju da ga upoznamo i uživamo uz njegovu svirku na ’armunici. Samouk kao i ostali njegovi iz orkestra, znao je da zagreje sve dirke na instrumentu i da prisutnu publiku baci u delirijum. Bio je ispred vremena, a nama živim je ostavio da razmišljamo o toj njegovoj definiciji vremena. Znao je da Bušu prorekne rak u gušu, i da „telefonem alo, alo... niki se ne javlja...“. Nameštalka, iako gluv sa aparatom u uhu, mogao je virtuozno da odsvira svaku naručenu pesmu, uz mnoštvo samo njemu znanih improvizacija. Melodija mu nikada nija bila problem, a za reči je tražio pomoć u  „bukvarima“, kako je zvao svoje ukoričene i neukoričene sveske sa linijama i kockicama u kojima je brižljivo upisivao tekstove starih pesama i novih hitova. Nije mu bilo teško da se bez bukvara popne na drvo i da viseći na nekoj grani, odsvira i otpeva pesmu za nekog lokalnog šmekera. Naravno, za to je dobijao lepe, kako je znao da kaže, „solarne“ honorare. Voleo je da potroši za rakiju, ali je znao da odnese novac i u kuću, onu što se i danas nalazi pored benzinske pumpe kod autobuske stanice.

Koji bi on Ciganin bio, a da nije imao crni fond. Posle svake svirke, ma u koje vreme noći ili jutra bilo, znao je da odvoji kintu ispod ćeramide,  iznad ulaznih vrata. Trajalo je to godinama, dok mu žena nije provalila štek, pa je morao tu noć da se grebe za rakiju, sebi i Rajku, i Grizliju, i Bobiju. Bili su to gospoda muzičari, svako na svoj način. Jedino je Aca imao pravo da kaže: „Ti, bre, bolje sviraš i pevaš od mene, nego ja!“

Bio sam mnogo sa njim u kafanama, u nekim kućama i stanovima na raznim proslavama i samo dva  puta kod njega u kući. Poslednji put kada je morao da razvali prozor, jer su jedina ulazna vrata bila toliko uska, da bi mogao da unese dvosed koji je dobio kao kompenzaciju za neku svirku. Sedeli smo na tom dvosedu i uz negologlavu kafu gledali televizor koji se nalazio na plotni šporeta „Smederevca“. Saznao sam da kada treba da se založi vatra, televizor ide na pod. Praktičan je taj „ciganjski“ život, kao što ga je Aca živeo. Iako boem i opštepoznati lik u Kraljevu, a i šire, doživeo je da ga ispred kuće isprebijaju neki „skinhedovi“, kako ih je on nazvao. Preboleo je te modrice i podlive, ali je i dalje neumorno uveseljavao sve nas koji smo se nalazili u njegovoj blizini, ili smo ga namenski  pozivali da nam uveliča neki povod za veselje.

Nameštalka je bio takav, nasmejan i vedar, do svog poslednjeg dana. Iako sam debelo ušao u projekat da sa Acom napravim dokumentarnu televizijsku emisiju, on me je prvi put prevario i pobegao na neko njemu znano mesto.

 

Neka ova kratka priča bude zamena za tu emisiju o Aci Nameštalki.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

2 Comments

  • Gost - Drekalovic

    Gost - Drekalovic

    Poznavao sam Acu i iz kafana i sa radnog mesta u Magnohromu...bio je bas takav kako si ga opisao...jednostavan...duhovit...prirodan.Kada nam je zajednicki drug Dule Seizovic poginuo,umesto posmrtnog govora je odsvirao pesmu,,Stani,stani Ibar vodo'',svi smo plakali i on sam ali je tu pesmu odsvirao do kraja.I kada ga je sinovac setao neposredno pred odlazak gde svi jednom odemo sreo sam ga na ulici ispred mog radnog mesta i pitam ga Aco kako si bogati,on ne gubeci nadu kaze izguracu jos ovaj put,a sledeci cemo zajedno biti na zurci kod Tome Zdravkovica.To su neke anegdote o nasem Namestalki,samo da kazem da mi je cast sto sam ga poznavao...(Neso)...
    • Ime: Drekalovic
  • Gost - Sale Verina

    Gost - Sale Verina

    Bravo za tekst.De je moje staro KRALjEVO....
    • Ime: Sale Verina