Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

piše Ivan Rajović

Volja je prvi uslov da se privatizovana i politički obogaljena kraljevačka književna scena osavremeni i humanizuje, da se političkim poslušnicima „skrešu krila“ i umanji uticaj na razaranje onoga što je najčestitiji sadržalac stvaralačkog postupka – sloboda

Za samo nekoliko dana, u foto-finišu ove jubilarne i po mnogo čemu suficitima obeležene godine, iz štampe su izašle čak četiri knjige kraljevačkih pisaca: Dimitrije Jovanović, U daljine zagledan ( KC Ribnica), Rade Erac, Slušaj, Radovane ( KUP, Kraljevo), Srđan Simeunović Bonaćo, Ljubav i drugi pokušaji (Gramatik, Beograd)  i Ivan Novčić , Srem i Sumatra, (KUP, Kraljevo).

U kulturnom smislu ovo bi se moglo smatrati pravim podvigom i za mnogo veće sredine nego što je Kraljevo. Ali Kraljevo, ako je verovati kulturnim poslenicima plaćenim da brinu o duhovnom preobražaju i umetničkom oblikovanju domicilnog življa, već dugo važi za prestonicu pisane reči, spisateljski raj ili naprednu srpsku Atinu, kako neki od pomenutih vole da naglase. U toj izdavačkoj zahuktalosti, gde se o trošku građana štampa na desetine knjiga srpskih spisatelja, može se dogoditi da potpuno nezapaženo prođe činjenica da su i lokalna piskarala našla za shodno da ukoriče i na uvid javnosti dostave svoja brižljivo otipkana sočinenija. Problem je još veći, ali i sasvim razumljiv, ako se zna da u jednoj spektaklima ispunjenoj godini, kao što su otvaranje semafora, puštanje u pogon pasarele, osveštanje rupe za zatvoreni bazen, najave izgradnje turskog pogona modnih krpica...spisateljska umetnost mora da padne u doboku senku, osim ako tu hiperprodukciju ne shvatimo kao nešto sasvim normalno i očekivano, imajući u vidu kvalifikacije koje sam malopre naveo.

Međutim, čitava stvar postaje mnogo zanimljivija ako se sagleda iz drugog ugla. Ovde se radi o autorima koji su članovi ( a jedan je i predsednik) Kraljevačkog udruženja pisaca (KUP) i koji su, osim u jednom slučaju (opet predsednik), svoje knjige štampali o svom trošku. A KUP je nedavno osnovana književnička organizacija KV pisaca koja okuplja takozvane nerežimske pisce debelo nezadovoljne odnosom lokalnih struktura vlasti i kulture prema njihovom stvaralaštvu. Dakle, na jednoj strani imamo miljenike vlasti i viših sila, takozvane pisce biblioteke, u svakom smislu zbrinute i na sve načine podsticane da objavljuju i one druge koji predstavljaju pravi balast reformskom kursu u umetnosti, otpadnike od kulture i života, koji su potpuno prigušeni, pridavljeni, skrajnuti i svim sredstvima omalovažavanja, bojkota i prećutkivanja gurnuti na marginu, iliti ilegalu. Tihi ali prgavi. Treba li da naglašavam da su ove dve kategorije, odnosno pojedinci u njima, u velikom raskolu, animozitetu i netrpeljivosti (stilski i suštinski), zbog čega je i osnovan KUP, kao organizacioni oblik preko kojeg će i politički nepodobni pisci ostvarivati bar minimum prava na svoju stvaralačku egzistenciju. Ovo se, moram da naglasim,  ne odnosi na predsednika KUP, Dimitrija Jovanovića, koji je, moglo bi se reći, miljenik obe grupacije, na neki način kohezioni faktor koji bi da povezuje nepovezivo i kojem je o trošku aktuelne vlasti knjigu objavio Kulturni centar Ribnica čiji je direktor niz godina Jovanović bio. Već sama ta činjenica u potpunosti obesmišljava ideju za postojanje pandana postojećem Književnom klubu, čiji je predsednik već dvadesetak godina Miloš Milišić, visoki funkcioner vladajuće partije. Da li slučajno ili se radi o organizovanoj strategiji režimskih aparatčika, tek  više je nego jasno da je čitava ideja sa KUP-om već u startu bila minirana bez ikakve mogućnosti da zaživi kao institucija kroz koju će slobodoumni i partijski neorganizovani pisci  delovati u kulturi grada i države. KUP je, jednostavno, potkupljen. Tome u prilog ide i činjenica da KUP od svog osnivanja nije imao nikakvih sadržaja koje bi podelio sa svojim poštovaocima, a i pomenute knjige autori, njih trojica, su objavili o sopstvenom trošku, pod „zaštitnim znakom“  KUP koji im, može biti, daje posebnu težinu i značaj, svakako veći od onog koji imaju autorska samizdat izdanja.

Ali, kako god bilo, činjenica je da se može, i mora, čak i uslovima koji su u punom smislu okupacioni za sve one koji bi da stvaraju, a nisu budžetski korisnici i nisu ideološki podobni da to postanu. Jer, više je nego jasno, koliko god neki ne želeli da se o tome govori, da je i izdavaštvo, koje podrazumeva objavljivanje knjiga i učestvovanje u književnom životu, pod strogom kontrolom partijskih kadrova, odnosno gospodara novca bez kojeg je danas sve na nivou čiste iluzije ili jalove želje. Jasno je onda da se i o kvalitetu objavljenog odlučuje tamo gde treba, ili da pisci već unapred sadržaj svog književnog dela prilagođavaju kriterijumima velikog cenzora, distancirajući se od svega što bi moglo da ih podvede pod klasifikaciju kritizera aktuelne nam svakodnevice, sa svim dobrobitima koje su nam velikodušno date na uživanje. Prosto rečeno u partijskoj državi i književnost je saobražena vizijama velikog vizionara (i putovođe) i svedena na jednoumlje i panegirike ili bar otklon i bekstvo u sadržaje koji se ne tiču nikog i ničeg, bar kad su u pitanju oni koji su plaćeni da pišu i otaljavaju posao književne elite. Dodamo li svemu tome činjenicu da su takvi kulturni poslenici, osim što su uposleni, zbrinuti, obeleženi oreolima lokalnih i nacionalnih veličina i za života priznati kao Dositeji, dodatno nagrađeni privilegijom da budžetskim parama učvršćuju svoj status uzdižući se u nedostižne visine književnih slavodobitnika na književnom nebu koje sve manje zanima sve druge, osim njih same. Ali, u tome i jeste suština čitavog projekta obesmišljavanja lokalnog stvaralaštva i eliminisanja svih onih koji bi da misle svojom glavom i pišu ono što misle da bi trebalo, koliko god cenzori mislili suprotno. A, kako se to postiže? Tako što se novcem građana Kraljeva finansira štampanje knjiga „viđenijih“ srpskih pisaca (koji su, opet, deo kvazikulturnog mehanizma za uništenje srpske kulture), a onda se, po principu džentlmenstva i lepog ophođenja u stilu ja tebi-ti meni, dolazi do uzvratne reakcije. Uz to idu i nagrade, gostovanja, medijska pažnja i status koji čitav postojeći splet privilegija izdiže na nivo nacionalnih veličina najvišeg ranga – besmrtnika, moglo bi se reći, ili bogolikih za života. Za takve počasti nekada je bilo potrebno biti bar Gete. Danas i ovde, za to isto, i mnogo više od toga, potrebno je samo ne biti emotivno ljudsko biće i nikako ne biti ni minimum onoga što bi trebalo da krasi nekoga ko se spisateljem smatra.

Sticajem okolnosti i, kako se to kaže, silom prilika,ovih dana došlo je i do smene u kraljevačkoj biblioteci za čijeg je direktora postavljen Miša Milosavljević. To možda i ne bi bilo toliko značajno da čitava mreža paučine nad kulturnim životom Kraljevčana nije decenijama pletena baš tu, među knjigama gde je zaživela i družba takozvanih pisaca biblioteke. Novo ime moglo bi da donese i neke promene u razobličavanju i preusmerenju nečega što je sve samo ne kultura po meri učesnika u njoj. Za takav poduhvat potrebno je samo malo dobre volje i mnogo političke podrške, koje biti neće, bar dok se sistem iz korena ne promeni. Ipak, gde ima volje ima i načina, kaže jedna mudra poslovica, a volja je prvi uslov da se privatizovana i politički obogaljena kraljevačka kulturna scena regeneriše, osavremeni i humanizuje, da se političkim poslušnicima „skrešu krila“ i umanji uticaj na razaranje svega onoga što je najčestitiji i najsuštastveniji sadržalac stvaralačkog postupka – sloboda.

U protivnom, kulturu će i dalje o sopstvenom trošku stvarati oni koji se osećaju pozvanima da je stvaraju, uz sve torture i smicalice onih koji su svoj stvaralački dar, čak i ako su ga imali, podredili sasvim suprotnim idejama i ideologijama, odnosno tihoj i sve burnijoj okupaciji uma od strane bezumlja, primitivizma i samoživosti. A to nije demokratija, to je vandalizam i duhovno ubistvo životne sredine na svim nivoima, od kraljeva do prosjaka. Srećom, ne daju se ni ilegalci, čak po cenu da svojim parama finansiraju svoj status autsajdera u naprednjačkom Eldoradu. A to je, ako ništa drugo, bar za poštovanje i što je još bitnije, ništa ne košta Kraljevčane kojima je, osim što plaćaju, kultura odavno iscurila iz potrošačke korpe i sfere interesovanja.

foto: Rde Velizarov Erac

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

2 Comments

  • Gost - Ivan

    Gost - Ivan

    Ako me znaš, Nešoviću, onda ti je dobro poznato da sam ja nezauzdan, bio i ostao, za razliku od mnogih drugih. A i u tekstu lepo stoji da se ne uzdam naročito ni u pomenutog, samo sam ubeđen da ne može biti onako kako je bilo, mada dobro znam kome pripada Biblioteka, kraljevačka kultura i čiji su kadrovi koji o tome "brinu". Za početak je dovoljno da nema babe, mada je ona tu, u senci, i još uvek drži mnoge konce u svojim rukama. A, što se presecanja tiče, da - preseče me, i tako već punih dvadeset godina.
    • Ime: Ivan
  • Gost - Nesovic

    Gost - Nesovic

    A ciji ono bese kadar novi direktor biblioteke u koga se toliko uzdas? Presece li te preko srca odgovor na to pitanje kad se setis demonstracija 1997?
    • Ime: Nesovic

Vreme

Kraljevo Serbia Partly Cloudy (night), 0 °C
Current Conditions
Sunrise: 6:45 am   |   Sunset: 4:4 pm
99%     3.1 m/s     33.153 bar
Forecast
SUB Low: 0 °C High: 11 °C
NED Low: 2 °C High: 11 °C
PON Low: 2 °C High: 5 °C
UTO Low: -2 °C High: 3 °C
SRE Low: -6 °C High: 5 °C
ČET Low: 3 °C High: 9 °C
PET Low: 1 °C High: 6 °C
SUB Low: 0 °C High: 6 °C
NED Low: -2 °C High: 3 °C
PON Low: -1 °C High: 5 °C