Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Ivan Rajović

Ne bi me začudilo da se sutra pojavi i kladionica sa likom Mila Vasića, Aleksandra Deroka ili Čiča Draže; zašto da ne, zaslužio je Čiča to još dok je nad Kraljevom živa vatra sevala, za razliku od ovog danas, kad uglavnom sevne neka budalaština

Već smo naučili da živimo sa tim, ne može da prođe jedan vikend, a da se ne dogodi skandal zbog kojeg nam se posle čitav svet, ili bar onaj njegov balkanski deo, zlurado smeje. Setimo se samo otvaranja semafora, kineske robne kuće, rupe za pokriveni bazen, “drugarske kritike” violiniste... Reklo bi se da sve što ova vlast uradi, ili namerava da uradi, uglavnom nije u skladu sa logikom manje naprednih učesnika suživota, poprimi razmere skandala i postane afera koja se brzo zaboravi budući da je već sutradan smeni druga, komičnija, neshvatljivija i luđa. I dok iza svega, koliko god blesavo izgledalo, stoje lične promocije, novčane transakcije ili, možda, mahinacije sa pozicije vlasti, običnom narodu ne preostaje ništa drugo do da se zabavlja i ispira gladna usta tragikomičnim začinima bljutavog nam montipajtonovskog života.

Eto, tu pre neki dan, na zidu zgrade u jednoj od najprometnijih ulica prenapučenog kraljevskog grada, osvanuo je Tito. U punoj maršalskoj uniformi, sa nedogorelom pljugom u levoj ruci i onim karakterističnim pogledom koji kao da prezrivo kaže: „Majku vam Božju, tek ćete vi mene da pravite od sirčanske ilovače“. I sve to u gradu čiji se starosedeoci, i pored kataklizme koju su preživeli i koja i dalje traje, sa neprebolnom tugom sećaju jedino tenkića ispred crkve, koji im je uklonjen iz vidokruga, kao mesto sastajanja u vreme dok o mobilnim telefonima nije bilo ni govora. I nikako mi nije jasno kako su se i zašto baš svi Kraljevčani sastajali podno gusenica četničkog tenkića, pre nego što se jedni drugima bace u drhtave pubertetske ruke, no neka to ostane za drugi put. Ima nečeg u toj militarističkoj nostalgiji. Ali umesto tenkića, eto nama sad Titića, ili Titine ako se uzme u obzir količina podloge na koju je utisnut magični lik najvoljenijeg sina našeg naroda koji, mislim na sina, nije imao ama baš ni kap srpske krvi u svojim podmlađivanim maršalskim venama.

Vidimo se kod maršala“, počelo je spontano da se uvodi u konverzaciju kraljevske mladeži koja, obešena o svoje pametne gedžete i androide, gluvari opustošenom, nekada aristokratskom, naseobinom bez ikakve perspektive, nade i putokaza, potpuno izgubljena i smoždena brzim, jakim i najboljim reformističkim kursom svojih jasnovidaca i putovođa. A dok je maršal bio u komadu i u sasvim drugoj dimenziji od ovog zidnog slikopisa, sve je bilo mnogo, mnogo drugačije. Doduše, ovi klinci danas nemaju pojma kako je to nekada bilo, pa im i ovo kako jeste deluje baš onako kako jeste – napredno. Valjda zato ni pojava maršalove grandiozne fotke, kao reklame za kladionicu, nije naišla na neke pažnje vredne reakcije već dovoljno sluđenih reakcionara i svih onih pasioniranih hejtera koji samo čekaju kad će i na šta da lanu u monotoniji svojih unazađenih i paralisanih životvornih aktivnosti. Uostalom, sasvim je postalo uobičajeno da se likovi pojedinih istorijskih aktera upotrebljavaju kao logotipi (etikete) za najrazličitije proizvode, događaje i firme. Tako se te viđene face nađu na flašama vodke, kisele vode, zubne paste, talka protiv gljivica, prezervativa sa ukusima mediteranskog voća, brzosušećeg lepka za muve, mariniranih kornišona ili kladionice, kao u ovom slučaju. Prosto rečeno, sve je to samo deo takozvanog neoliberalnog tržišnog koncepta kapitalističkog marketinga. Možda bi zato i maršalov apel da svratite do kladionice mogao da se smatra skrnavljenjem lika i dela onoga u koga smo se kleli i koji se upokojio postojan kano klisurina, bez mrlje u svojoj biografiji, božanstvu sličan. Tek kasnije smo saznali detalje iz njegovog srbomrzačkog ciklusa epopeje poznate pod nazivom Brozna vremena. O tome i danas svedoče pasja groblja i ina stratišta na kojima su sistematski uklanjani i zakopavani leševi aktivnih i potencijalnih oponenata socijalističkog napretka.

Međutim, čitava stvar je počela da se komplikuje kada je na svom fejsbuk profilu lokalni ministar za kulturu u Vladi Grada Kraljeva, Sreten Jovanović, ne skrivajući svoju fascinaciju komunističkim tiraninom (čak i kao promoterom poročnih radnji) sa ushićenjem doslednog sledbenika i baštinika pomenute ideologije, transparentno napisao: I DODJE MARSAL TITO PETI PUT U KRALJEVO, NE BAS REPREZENTATIVNO ALI SVAKAKO, IZGLEDA DOBRO PRIMLJEN.

I, gle čuda! Kao da su samo to čekali, odmah su se oglasili dokoni pisci KUP (Kraljevačko udruženje pisaca) saopštenjem sročenim u svojim nepriznatim, skrajnutim i na svakom mestu ignorisanim glavicama. Oni su se žestoko obrušili na prvog čoveka Grada Kraljeva (kako obožavaju da kažu nosioci funkcija, uglavnom sa ruralnih područja, pa im ovo naglašavanje Kraljeva kao Grada u sopstvenim očima daje posebnu težinu). Ukratko bi se ovaj uradak kraljevačkih pisaca iz senke kraljevačkih pisaca iz vlasti mogao svesti na, (citiram): Ako već imate režimske pisce u svojim redovima koji Vašeg vođu nazivaju jasnovicem i putovođom, ne morate da imate pomoćnika koji se ponaša kao da je na nekim opijatima kada vidi sliku ćopavog Zagorca. Vi, Vaši pomoćnici i savetnici za kulturu najveća ste sramota za ovaj grad.”

A onda je, sasvim neočekivano, usledio i odgovor druga Sretena koji je taksativno naveo sve svoje kvalitete koji ga preporučuju za funkciju koju obavlja, kao i to da ima zagarantovano pravo, a i dozvolu gradonačelnika, da na svom privatnom profile profiliše svoje samoushićenje onako kako mu se ushtedne. Ali ono što bi trebalo da se zna jeste da je KUP i nastao kao odgovor kraljevačkih pisaca (koji ničim ne pripadaju naprednoj vojsci režimskih poslušnika) na odnos prema kulturi od strane onih koji su najmanje pozvani da o njoj brinu. Oblast koja je izvan vidokruga i aktivnog učešća običnih građana, a za koju se godišnje izdvaja oko 200 miliona dinara, već decenijama je u rukama šačice kvazikomunističkih i drugih kvaziideoloških apartčika koji su društvenim parama uspeli da naprave privatno preduzeće za sticanje političkih pozicija, materijalne dobiti i ničim zaslužene umetničke slave koju prate sve privilegije u ovom duhovno i materijalno obogaljenom gradu. Na jednoj strani su oni koji su ćutanjem i svrstavanjem uz jednu političku grupaciju debelo materijalizovali svoj “kulturni” aktivizam, na drugoj strani su oni koji i dalje misle da je umetnost, pre svega, sloboda govora i umetničkog izražavanja u duhu vremena i svojih pogleda na svet, a na dobrobit svih onih koji imaju mnogo šire poglede na sve to od stranačkih aktivista i političkih programa. Prema tome, sve što nije na liniji onih koji odlučuju o finansiranju ima se smatrati neprijateljem, nepodobnim i problematičnim korovom koji bi trebalo pustiti da se osuši ili ga počupati i spaliti. Zbog toga se i u samom nastanku KUP pojavila tendencija, sa vidljivim rezultatima, da se nepodobni pisci osujete takozvanim marksističkim sindromom i da im se, koliko god je to moguće, onemogući i zagorča rad, a i život. Iza svega ovoga, već po funkciji, stoji gradonačelnik, kao neko ko je obavezan da zna kakvo je stanje u kulturi grada na čijem je čelu, bar u pauzi otvaranja semafora i kineskih tržnica. Ako se to ne zna, onda je neoprostivo, a ako se zna, onda je to zločin prema desetinama pisaca po sistemu “uradi i finansiraj sam”. Naravno, krivice nije lišen ni Sreten Jovanović, kao rodonačelnik ove nakaradne ideologije pod čijim je patronatom kultura Kraljeva već godinama. Osim toga, kako sam tvrdi, Jovanović je već skoro pola veka prisutan u kraljevačkoj kulturi  kao organizator i utemeljivač značajnih projekata i događanja, što ga je i preporučilo za mesto prvog čoveka kulture i razonode. Ali, da stvar bude zanimljivija, a i besmislenija, niko od pomenute dvojice “moćnika” nije došao tu gde jeste narodnom ili svojom voljom, mada im volje nije manjkalo. Gradonačelnika je lično predsednik postavio tu gde jeste, a ovaj, kako to već biva, postavlja svoje saradnike po ličnim afinitetima i koalicionim domunđavanjima. Što bi rekao narod, mir, mir, niko nije kriv, ili još bolje, pojeo vuk magarca.

I, bi šta bi. Dobismo (postaviše nam) za lokalnog ministra zagriženog titoistu kojem je, doduše, “plava ljubičica” omogućila da decenijama uživa u blagodetima političke moći i privilegijama vlasti, što sa žutim četnicima, a što sa baštinicima šešeljevsko - radikalske ideološke matrice. Kako god kocka da padne, eto Sretena u fotelji, a niko da se zapita u čemu je zvrčka i kakva tajna služba upravlja ovom magijom. Nije ni to sporno za ovu priču, kao što nije sporno da je dotični sve vreme na različite načine bio prisutan u kulturi, ako se to tako zove. Stoji, kano Ćubicina bista u Požarevcu, sve ono što je on, Srele, u svoju odbranu napisao: i Tripo Simonuti (veoma omiljen kod Kraljevčana) i Đorđe Marjanović, i Živan Saramandić, i Aca Lukasenko, ali i više od toga, i Hor bečkih dečačića, i Berlinska filfarmonija, i Ivo Pogorelić, i Pikaso u raskoraku između plave u crvenu fazu svoje slikarske simfonije. I sve to u vremenu kada je Kraljevo baš bilo grad, a crveni - bogovi i batine u svim segmentima diktature koja nam se danas čini kao motivaciona školica u poređenju sa ovim zlom koje nas je snašlo. E, sad, jedino što je problematično jeste to što se Jovanović, makar samo na svom virtuelnom profilu, oglasio kao neuništivi titoista koji do poslednjeg zeva i funkcije priznaje samo sud svoje partije, fanatični poštovalac plavooke bele ljubičice, raspaljeni idolopoklonik svog neumrlog ideala i zagovornik njegovog povratka u ovaj opustošeni grad oprosjačenih kraljeva, makar u vidu kladioničarskog tiketa, zelene čoje, ruleta ili špila umašćenih karata za poker. Jer, kako kažu očevici, na otvaranju maršalove kladionice okupila se takva elita, sa takvim voznim parkom, kao da se osveštava neka nova bogomolja. Dakle, kumovi su procenili da je lova ipak tu, da li od prodate srpske zemlje svete nam kolevke, da li od procenta u štetnim ugovorima i drugih mahinacija, ostaje nam da vidimo, pa da o tome zapojemo, kao Filipi Višnjići.

Iz svega bi se dalo zaključiti, lepo je to što je neko dosledan u svom političkom opredejenju, a Srele to očigledno jeste. Čak i više od toga. On strastveno koristi svaku priliku da to naglasi ne birajući reči i sredstva da nam dočara veličinu najvećeg među uzornima, da nas opije svojim uvek novim i revidiranim samoupravnim zanosom, obuče u uniforme ORA nije FORA i podseti na vreme kad smo kao drugovi svi bili gospoda u odnosu na ovo danas što je daleko i od drugarstva, a još dalje od gospode i u čemu je dotični Srele aktivno učestvovao, čak sa pozicija kontinuiranog funkcionera svih koalicija.

 

Ali ono što je malo problematično jeste da bi neko kome je dato da odličuje o tome šta je kultura, a šta nije i ko je podoban, a ko za odstrel, trebalo da bude lik sa malo stišanim doživljajem ideološkog fanatika, neko ko ne izgara javno od želje da nas sve skupa vrati u 1948. pa nadalje, da nam ureže petokrake na visoko uzdignuta čela i zabradi nas crvenim maramicama i pokrije nebesko plavim titovkicama. Jednostavnije rečeno, neko ko ima mnogo šira shvatanja društva i dešavanja u njemu, neko ko zna šta je nacionalna kultura, kako se ona manifestuje, čemu je namenjena i kako se tretiraju umetnici u vremenima kada je kultura jedino što jedan narod ima kao svoj nacionalni interes i pojas za spasavanje u sveopštem ludilu i gubitku identiteta. U protivnom, već sutra možemo očekivati da ćemo svi pevati Druže Tito, mi ti se kunemo, kao himnu Kraljeva, okupljeni na trgu gde će umesto Milutina biti postavljen maršalov spomenik iz Užica ili kopija onog iz Kumrovca. Možda, daleko bilo, i neki drugi vrhovni komandant. A to, priznaćete, nije baš napredno, iako je sve što je bilo, nekom čudnom logikom, naprednije od ovoga što jeste i što će biti. Što se kladionica tiče, ne bi me začudilo da se sutra pojavi i neka sa likom Mila Vasića, Aleksandra Deroka ili Čiča Draže. Zašto da ne, zaslužio je Čiča to još u vreme dok je nad Kraljevom živa vatra sevala, za razliku od ovog danas, kad uglavnom sevne neka budalaština, tek da pokažemo svima kako smo nisko pali i kako nama nije potreban veći i gori neprijatelj od nas samih. Uostalom, Čiča je bar bio naš, srpska krv, srpski gen… čovek, pa makar i Srbin, što bi rekao pokojni patrijarh Pavle, a što bi svi u svakom trenutku trebalo da imamo na umu.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

6 Comments

  • Gost - Stanar

    Gost - Stanar

    Kao i uvek, pravo u centar.
    • Ime: Stanar
  • Gost - Mile Pile

    Gost - Mile Pile

    A ko nam je prijatelju krib za sbe sto nas je snasl ni na vlast nisu dosli svojom voljom,vec voljom onih kojima se o bracas.
    • Ime: Mile Pile
  • Gost - Ацко

    Gost - Ацко

    Код Ивана Рајовића највише волим његову иронију, кад ову касабу зове краљевским градом аристократског порекла.
    • Ime: Ацко
  • Gost - Ласта

    Gost - Ласта

    Штета, у старту, што ће мали број људи - ОМЛАДИНЕ, Краљевчана и оних који се тако изјашњавају, прочитати текст. То свакако не  умањује његову вредност. 
    Лоше нам се пише. Овај тунел нема излаз, на жалост!
    • Ime: Ласта
    • Gost - Braks

      Gost - Braks

      Ta omladina je u kockarnici iako je maloletns ..stavio bi neko i hašima  ako ima koristi
      • Ime: Braks
  • Gost - Branka?

    Gost - Branka?

    Bre brate mnogo dug tekst ali je bas tako
    • Ime: Branka?

Vreme

Kraljevo Serbia Cloudy, 0 °C
Current Conditions
Sunrise: 7:6 am   |   Sunset: 4:2 pm
88%     4.9 m/s     33.187 bar
Forecast
PON Low: 0 °C High: 1 °C
UTO Low: -1 °C High: 1 °C
SRE Low: -5 °C High: 0 °C
ČET Low: -5 °C High: 0 °C
PET Low: -5 °C High: 3 °C
SUB Low: -1 °C High: 3 °C
NED Low: -2 °C High: 1 °C
PON Low: -3 °C High: 2 °C
UTO Low: -1 °C High: 6 °C
SRE Low: 0 °C High: 5 °C