Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Ivan Rajović

Božić u areni maskirane borbe za golu vlast: sve može i ovako i onako, pa loše postaje dobro, skandal - vrlina, a pljačka - društveno opravdani rad

Kako kažu teoretičari, a pretočeno u definiciju: Pojam društvo potiče od latinskog societas, u značenju prijateljske veze sa drugima i često ukazuje na to da njegovi članovi dele neke zajedničke brige ili interese u zajedničkom cilju. 

Međutim, u praksi je to sasvim drugačije, bar ovde kod nas. Dovoljan je samo  letimičan pogled na našu svakodnevicu, pa da se zaključi kako naš realni život sa teorijom ima veze koliko Gospod  Bog sa šeširdžijom, šta god to značilo. Do neke mere sve je to bilo podnošljivo u prvim, vrlo trapavim, koracima nove-stare vlasti. Zahvalnost za to dugujemo žutima koji su uspeli toliko da s’ebu sva očekivanja od novouspostavljene “demokratije” da je svaka kazna u vidu novih persona u foteljama očekivana sa euforičnom zluradošću i osvetničkim zanosom. Druga stvar je od većine prihvaćena prilično tupavo modifikovana mantra po kojoj “Ulazak u EU nema alternativu”.  Prevedeno na srpski, to bi imalo da znači da se mora napred, bez obzira na odricanje, žrtve i sve lomove društva i pojedinaca koje bi jedna takva avantura mogla da izazove. Tako smo dobili novu garnituru, ideološki, a i u svakom drugom pogledu, šaroliku skupinu vlastoljubaca, od četničkih vojvoda, preko promotera salate i praziluka, do baštinika lika i dela Čea, Fidela i Raula Kastra. Ima tu i isluženih kadrova dosovske ekipe, takozvanih dosmanlija, u nepočinstvima ogrezlih ili preobraćenih perjanica svrgnute vrhuške. I onda je ovaj splav ludaka započeo novu etapu uspinjanja ka Evropi, ili će biti – spusta na samo dno svih civilizacijskih normi.  Uostalom, kako nam ide, svako može da vidi, ukoliko mu je do gledanja, a i da oseti na sopstvenoj kožici i drugim organima.

Ako se za trenutak vratimo na definiciju društva i države, bilo bi sasvim logično da iste ili slične pojave, koje se tiču svih, svi pripadnici društva doživljavaju i tumače isto, ili bar slično. To se jasno da videti u slučajevima zemljotresa, cunamija, mrazeva, žega i mnogih drugih pojava koje se istom žestinom svima obiju o glavu i gde bi svaki subjektivni osećaj sa kojim bi neko izašao u javnost, a koji odstupa od kolektivnog osećaja, bio najslikovitiji primer umne poremećenosti, zlonamernosti ili tendenciozne obmane. Zemljotres od šest stepeni po Rihteru, je baš to, i nema dalje, više, bolje i tačnije. Ali, kada je u pitanju odnos prema situaciji u kojoj se mi već godinama nalazimo, onda dolazimo do jednog fenomena koji je teško objasniti i koji ne podleže kriterijumima zdravog razuma. Najednom sve može, ili se bar nekima čini da može, i ovako, i onako, kako se kome svidi, kako ko vidi ili želi da vidi, ili kako želi da predstavi zarad nekih samo njemu znanih razloga. Onda loše postaje dobro, crno postaje belo, siromaštvo postaje život na visokoj nozi, nekultura postaje nacionalni identitet, skandal postaje vrlina, pljačka - društveno opravdani rad i tako dalje. Ono što je jednima bljak, drugima je kul, pa i više od toga. E, sad, to bi se dalo shvatiti ako se radi o čistom inatu u političke ili neke druge svrhe, o manifestaciji nečijeg nevaspitanja, bandoglavosti ili neke druge vrste opravdanog ili neopravdanog buntovništva. Svako drugo tumačenje ovog fenomena ukazuje da sa jednim takvim društvom nešto duboko nije u redu. Prostije rečeno, jedna od dve grupacije, podeljene na MI i ONI, ne “pije vodu” i ne uklapa se u priču koja bi, ipak, trebalo da ima neku racionalnu karakteristiku po sistemu „go se ne svlači“, „mrtav ne prdi“, „grožđe ne rađa na vrbi“..

U modernoj liberalo-kapitalističkoj društvenoj idili stepen blagostanja, a samim tim i demokratičnosti društva, najbolje se da sagledati i iskazati preko takozvane potrošačke korpice. Ako se hoće, vrlo je lako ustanoviti šta je i koliko za svoju crkavicu u stanju da kupi klasični bogobojažlivi penzos, aktivni isceđeni šljaker, drčni visokoobrazovani akademski građanin, apatični student, bezbrižni lendov koji gluvari pustim ulicama i tako redom. Mislim, lako je utvrditi koliko crkavica staje u potrošačku košaricu, ili obrnuto, kada su u pitanju miljenici postojećih okolnosti koji su imali tu sreću, ili su bili toliko snalažljivi, da uživaju nešto veće privilegije od ostalih. Ako je život u potrošačkom društvu postao matematika, a jeste, onda se sve vrlo brzo i lako da izračunati, pa bi i na pitanje: koliko je potrebno građaninu N da bi uz sve obaveze prema državi dočekao sledeću isplatu osakaćene valide, morao da postoji egzaktni, dakle tačni, nedvosmisleni, precizni  odgovor, toliko i toliko. E, toga nema, ali se rado ukazuje na pojedince, kao na nacionalne heroje, koji istrčavaju u javnost sa izjavama kako uspevaju čitav mesec da preživa sa novcem nedovoljnim i za prehranjivanje bolesne mačke, i još im ostane za u kasicu-prasicu.

Sve ovo imamo i na lokalnom nivou, još brutalnije, prizemnije i besmislenije. Koliko god puta bilo ponovljeno, mada već samo po sebi sprdačini nalik, otvaranje semafora i svečano otkrivanje rupe za bazen u gradu gde su svojevremeno puštani u pogon giganti, otvarane institucije i otkrivani pravi građevinski poduhvati, ne može se shvatiti drugačije nego kao nevešto ili idiotsko poigravanje inteligencijom zdravomislećih članova društva. Istovremeno, postoji i ona druga kategorija, statisti koji su za sendvič i fantu spremni da proputuju s kraja na kraj Srbije i daju svoj skromni doprinos medijskom spektaklu pod nazivom “bolje nego ikad”.

Uz to, naravno, imamo i nadahnute motivacione izjave aktuelnih političara iz redova vladajuće koalicije, koji nam sa medija pod sopstvenim uticajem i materijalnom podrškom govore kako smo srećniji, bogatiji, napedniji i sve ostalo...više nego ikad, sa posebnim naglaskom na penzije koje nas, uz asfaltirane puteve, svrstavaju na vodeće mesto među civilizovanim zemljama. Dobro, to je upućeno sendvičerosima, fantazmagoričarima i onima koji i dalje misle da se jede sve što leti i da ima istine u onome što fanatični pretendenti na vlast u nastupu delirijuma znaju da izjave. To je ta medijska manipulacija neukim narodom. Ali je veliki smor i vrlo je iritantno za sve ostale koji se još uvek vode iz svoje glave i znaju da otvore frižider. Za kratko vreme, dve pomenute kategorije, MI I ONI, veoma su se udaljile jedna od druge sa tendencijom još većeg otklona koji bi se mogao meriti i svetlosnim godinama. Dok je za jedne sve ovo bolje nego ikad, za ove druge je gore nego ikad i igde. Kao da se ne radi o pripadnicima istog naroda, već o članovima dva tabora, sa sasvim drugačijim pogledima, potrebama, ideologijom, percepcijom, modnim hirovima, tradicionalnim navikama... I zaista, ozbiljnijim posmatranjem dolazi se do zaključka da su u pitanju sasvim antipodna ljudska bića, dve potpune suprotnosti koje ne da se dopunjavaju, već jednostavno ne mogu da se smisle. A i kako bi kad sve ono što je za jedne bezvredno đubre, primitivizam, parazitizam, nekultura i najsuroviji dril čoveka prema čoveku, za druge predstavlja najidealniju društvenu tvorevinu na planeti?

Prema tome, da rezimiramo. Ovde odavno nema govora o društvu, o ideologiji, o politici kao načinu za ostvarivanje ili očovečenje svojih ideja, o demokratiji, o humanizmu i svemu ostalom što bi trebalo da čini jednu za sve socijalno prihvatljivu zajednicu. Pogrešno vođenom politikom kao bespoštednom borbom za golu vlast, dobili smo vršioce takve vlasti čija je jedina želja da ostanu tu gde jesu, uz sve privilegije koje to pruža u vremenu kad je sve drugo osuda na vegetiranje u oskudici, beznađu i besmislu. Nije li to ponajbolje izraženo u pokliču koji sve češće imamo prilike jasno i glasno da čujemo, a koji se svodi na javno izrečeno začikavanje: „Pobedite vi na izborima, pa onda radite šta hoćete“. To podrazumeva, da su oni koji misle da su pobedili na izborima, po sopstvenim pravilima i metodama, dobili nas u svoj posed, pa sad mogu da rade šta im je volja. I oni to i rade. Oni se zapošljavaju, oni uživaju u privilegijama, oni upravljaju, otvaraju, nameću pravila, oni žive dok su ostali koji ne pripadaju njihovoj ciljnoj grupi, građani drugog reda, bića niže vrste, balast koji se teško trpi.

Vlast danas, kako rekoh, predstavlja vrlo šaroliku skupinu interesnih činilaca, pošto je ideologija ovde odavno izbačena iz upotrebe ili, moglo bi se reći, svedena na nešto za šta su svi saglasni, očuvanje Kosova i ulazak u EU. Dijapazon koalicionih partnera je toliko širok da bi u taj raspon moglo skoro sve da stane. I stalo je mnogo toga, ali je vrlo zanimljivo da svih onih koji su koliko do juče važili za ljude vredne poštovanja, poštenih, časnih, umnih, obrazovanih, moralnih, dobronamernih,  humanih... tamo nema ili ih ima vrlo malo. Prava elita je, moglo bi se  slobodno reći, na suprotnoj strani. To bi racionalnim političarima trebalo nešto da govori. Ovaj haos koji su napavili neće moći još dugo da traje, a biće potrebne decenije da se sve dovede u red ako to ikome pođe za rukom. A period u kojem se nalazimo ostaće upamćen kao najgora istorijska etapa, pod uslovom da opstanemo, sa najgorim kadrovima i nasilnim ili dobrovoljnim marginalizovanjem vrednih iz javnog života. Ako to nekima služi na čast i misle da je to za ponos, onda to najbolje govori o njima. Pre bi se reklo da je za sramotu, a znamo dobro ko se ponosi onim čega se pametan stidi. I onda nam je valjda jasno zašto nam je ovako kako je. A što se većine tiče, da smo se vodili tim principom, čovečanstvo bi još uvek bilo na nivou praćke i kožnih gaća. I, srećan nam Božić, jedan od retkih praznika u kojem bi trebalo pokazati ljudsko lice, božanskom nalik, od čega smo mi, nažalost, hiljadama godina daleko. Ili, bolje rečeno, neki od nas, odnosno njih.

foto: Pixabay

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

2 Comments

  • Gost - El Cid

    Gost - El Cid

    Problem je što se politika kao izvorno neophodna, plemenita i  dobra delatnost upravljanja ljudskom zajednicom i društvom, kroz koju se prelamaju različita viđenja uređenja,  kao delatnost koja uspostavlja crvene granice ispod i iznad koih se ne bi smelo za opštu dobrobit, ovde (a primećujem sve češće i u razvijenijim, bogatijim i politički razvijenijim društvim), polako postaje prošlost. Globalizam je ogolio smisao ideje, sve je novac i profit i njemu se klanjaju čitave države. Kod nas to naravno poprima tragične dimenzije jer je ovo pravno slaba država gde je selektivan pristup i zavisnost institucija koje po definiciji moraju biti nezavisne, uništio svaku ideju i nadu. Svedoci smo apokaliptičnog propadanja suštine ove države i naroda. Sve je, apsolutno svaka anomalija postala najnormalnija stvar. Ljudi zarad nekog trenutnog materijalnog interesa pljuju po svemu na čemu su vaspitavani i odrastali. Vreme krajnje sirovosti i vulgarnosti, prostačkog i bahatog je na delu.
    • Ime: El Cid
  • Gost - Stanar

    Gost - Stanar

    Kao i obično, pravo u centar !
    • Ime: Stanar

Vreme

Kraljevo Serbia Sunny, 25 °C
Current Conditions
Sunrise: 5:11 am   |   Sunset: 8:16 pm
49%     3.1 m/s     32.950 bar
Forecast
PON Low: 16 °C High: 28 °C
UTO Low: 17 °C High: 23 °C
SRE Low: 16 °C High: 24 °C
ČET Low: 18 °C High: 22 °C
PET Low: 17 °C High: 26 °C
SUB Low: 18 °C High: 27 °C
NED Low: 18 °C High: 27 °C
PON Low: 18 °C High: 25 °C
UTO Low: 17 °C High: 23 °C
SRE Low: 16 °C High: 23 °C