Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

 

Jedna, na današnji dan pre  šest godina slikana fotografija, na kojoj novinarske ekipe u Kraljevu samo deluju kao sila, pokrenula je sećanja

 

Tog dana čekali smo tadašnjeg ministra saobraćaja Milutina Mrkonjića. Čekali ga više od dva sata, da bismo na kraju izračunali kako je on, najverovatnije, iz Beograda tek krenuo kada smo već bili na lokaciji Kamidžorski most, gde je ministar trebalo da obiđe radove na mostu u izgradnji. Priređivali su nam i drugi ministri slične situacije. Ministru pravde Nikoli Selakoviću to je pošlo za rukom čak dva puta. Prvi put kada se to dogodilo, demonstrativno (dobro, ne baš, jer je to bilo posle sat vremena čekanja) otišla sam kući neobavljenog posla. Nisam imala izveštaj o ministarskoj poseti. Drugi put su me iz medija za koji sam pratila događaj zamolili da ga sačekam. Nisam očekivala da se slična situacija ponovi, ali – ponovila se! I još je, kad je ministar konačno stigao, njegova PR-ka rekla da sad, eto, “moramo” još da sačekamo da se ministar sastane sa predstavnicima institucije u kojoj smo ga čekali. Kao da je toliko teško isplanirati posetu zvaničnika! I kao da je lako “sedmoj sili” da zaboravi kako takve stvari vređaju bar koliko i kašnjenja ionako malih honorara ili poniženje, kad oni koje pratite umisle da vi imate šta da radite samo zato što oni postoje i žele, ili nekad i ne žele (čisto da osete da su od vas važniji), da vam daju izjave.

Čekali smo, sad se prisetih, prošlog jula u Vrnjačkoj Banji skoro sat vremena i premijera. Kad je došao, rekao je da je stigao na vreme, ali da su ga čelnici opština i gradova sa ove teritorije "držali" u razgovoru u nekoj od susednih sala. Posle se prepričavalo, doduše nezvanično, da za neke taj razgovor i nije bio baš prijatan. 

Samo je Milorad Čavić doživeo da se pre par godina ekipe u Kraljevu saglase i odu sa terena, a njegovo gostovanje u jednoj kraljevačkoj školi - ostane medijski nepokriveno zato što ni on, ni ljudi čiji je gost bio nisu poštovali satnicu, ni tuđe vreme, iako su ih novinari i snimatelji čekali, čekali. pa - otišli...

Miodrag Kostić je pred Novu godinu najavio dolazak lepim povodom - da pokloni paketiće deci iz SOS Dečjeg sela. Divan gest, događaj je bio lep, priredba divna, deca presrećna. Ali, mene je sramota i da vam priznam koliko smo ga čekali. Dan pre toga Kostić je postao vlasnik PIK Bečej. Sigurna sam da na poslovne sastanke ne kasni, zna on šta je red. Ne znamo mi šta nam je bilo da onoliko čekamo, ali valjda prednovogodišnja atmosfera, ispraćamo staru, biće nam bolja nova i tako to. Očekivanja i nadanja da će jednom neko da shvati šta to kao novinari radimo.

Možda su i mnogi novinari  to zaboravilii, ali naša je obaveza da istinu prenosimo do građana koji nemaju drugi način da je saznaju. Novinari bi trebalo da su, iako to možda rogobatno zvuči korektiv vlasti, ali – u Srbiji je, došlo do zamene uloga, pa su umesto da novinari budu korektiv društva, političari postali korektiv medija. Naše je da u ime građana nadziremo dešavanja u poslovnom i u svetu politike, da stalno opominjemo nosioce javnih funkcija (i kad dobro, i još više – kada loše rade), da podsećamo opoziciju kako je, dok je bila na vlasti, pokušavala da vuče iste poteze zbog kojih sada kritikuje aktuelnu vlast. Nikada se to ljudima na vlasti nije previše dopadalo. Sve ono što im je bilo slatko, dok su kao predstavnici opozicije samo maštali o vlasti (pa im se sviđalo što mediji “bockaju” vlastodršce), počinjalo bi da im smeta čim zasednu u fotelju.

U ovom poslu, svakog dana ste na novom ispitu, stalno vam mere reči računajući da ste, ako niste sa njima, obavezno protiv njih. I udaraju sa raznih strana. Većina takvih ne radi ni svoj posao kako treba, jer da ga rade: kako bi u svoje radno vreme, u preduzeću ili ustanovi u kojoj su udomljeni zbog sadašnjih ili prethodnih političkih zasluga, imali vremena da na društvenim mrežama diskutuju i konstatuju kako “danas ovde više i nema novinara“? Šta takvi ili, još bolje, predstavnici vlasti znaju o novinarstvu, o neizvesnosti koja vas prati kroz celu “karijeru“ i o osećaju da ste zanatski dobri jedino ako se nikome ne dopadate? I u tome, po svaku cenu, istrajavate. Nije bitno da li to neko vidi ili priznaje, važno je da vi znate!

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments