Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

14. april 2019.

Imamo li pravo da zatvaramo oči pred činjenicama koje nam  za vratom vrište: „ne valja, ovo ništa ne valja“; zato ako nismo mnogo grešni, neka nas Bog sačuva bezumlja, nemorala i posnuća, jer mi sami sebe sačuvati nećemo

Oduvek je bilo različitosti koliko god bilo i osobenosti svake jedinke kao unikatnog sklopa mentalnih i društvenih činilaca. Hvala stvaraocu na tako velikodušnom poklonu, ali da li su deca dovoljno „odvrkla“ da bi se igrala sa tako komplikovanim igračkama? Visoka je cena slobode i izgleda kao kredit u švajcarcima, a svaka generacija iznova plaća punu cenu sa sve većim kamatama.

U takvom ambijentu posebno fascinantnu ulogu imaju ličnosti koje zanemaruju prostu činjenicu da je ljudski život isuviše kratak, ali i dragocen, da bi se rasipao na prizemne i prolazne stvari. Čak i kada grešiš u uverenju da radiš nešto ispravno, zaslužuješ barem sažaljenje, ali kada neko sa namerom podgreva tuđa pogrešna uverenja zarad svojih ispraznih i prolaznih ciljeva, koliko god se trudio da budem hrišćanin i da praštam, to ne mogu. Ne zbog sebe, već zbog tog „kredita u švajcarcima“, jer bi barem da olakšam naslednicima, ako već nemamo svi zajedno dovoljno kolektivne mudrosti da ga se rešimo.

Ako sam već prinudjen da nosim deo tog „kolektivnog“ tereta, onda barem imam pravo da kažem da mi se to ne sviđa, a da me pri tome niko ne naziva fašistom, da me, ne daj Bože, izujeda naka pobesnela baba sa dva zuba ili da me ne dohvati Informer i ubaci u falange mračnog zavereničkog klana, koji kao da jedino misli o linču, silovanju i nasilju. 

Na ruti nedavne neplanirane protestne šetnje Saveza za Srbiju i posete skupštini grada Beograda našlo se sijaset novinarskih ekipa koje su očigledno bile dobro informisane o ruti „neplanirane“ protestne šetnje. Naravno, to što su tačno određene grupacije novinara stigle na „poprište“ pre aktera događaja ne znači da su gradski čelnici imali pojma o tome.

Logično, zar ne!?

Kada su destruktvini opozicionari stigli, slučajno je jedna od žena (onako usput, dok je kucala neko rešenje) primetila dolazak fašista, i onda znate kakve su žene, od usta do usta, sa kafice na kaficu, ubrzo je cela gradska kuća (naravno samo i isključivo nežniji pol) znala za nameru omraženih fašista i brzinom svetlosti je doneta genijalna odluka, ne, nećemo uznemiravati gradske oce, neka oni nastave sa svojim pregalačkim marljivim radim, a mi, žene, mi ćemo odbraniti našu slobodu i istinu. Idemo u susret fašistima hrabro i napredno.

Logično, zar ne!?

Selimo se par minuta pre događaja, sa jedne strane novinari + žene, a sa druge falange mraka. Prvi nalet fašista, tzv. prva neprijateljska ofanziva protekla je u silnom graktanju i kada je bilo najkritičnije, jedna majka od skoro stotinu ljeta je umalo izujedala jednog fašistu koji se bezobrazno primakao liniji fronta. Fašisti, fašisti, fašisti... orilo se iz grla mladih (hmmm...) skojevki i prva ofanziva se završila čak i pre nego što je druga započela...

Logično, zar ne!?

Pre druge ofanzive, da pojasnimo ovde jednu činjenicu. Savremeni način vodjenja konlfiktnih situacija se u mnogome razlikuje u sadasnjosti od vremena u kojem su veci deo života provele, pa barem veliki deo „skojevki“ sa branika časti.  U svakom sukobu postoje posmatrači. Bilo da su novinari ili neki medijatori, osnovna uloga bi trebalo da im bude neutralnost. Medijatori da mire, a novinari da izveste one koji to svojim očima ne mogu videti. I to je logično sve dok se pretpostavka sa početka izlaganja ne prekrši. A ovako je izgledao uvod u drugu ofanzivu. Dok su umorne skojevke pokušavale da se malo priberu, da umornu baku sa branika zamene svežim snagama, jedna od novinarki je našla za shodno da se postavi između fašista i skojevki. Pa šta, ipak je ona novinar i mora da radi svoj posao. Usledila su pitanja  i to mnogo njih, ustvari više jedno izgovoreno mnogo puta na različite načine. Pa dobro, nije baš ni pitanje, više je iznošenje sopstvenog mišljenja koje verovatno nikoga i ne interesuje, ali i novinarka je građanin i ona ima prava kao što prava imaju i skojevke.  Pa je l’ ovo način, je l’ ovako mislite... je l’ ovo, je l’ ono... pa, nije ovo način.. ne možete ovako... Sve u očekivanju da „vođa fašista“ padne na kolena i počne da rida: izvinite, pogrešio sam! Jaoooj, gde su mi bile oči da ne vidim da nije ovo načinnnn! Umesto toga, zlobnik se drznuo da uradi neviđeno agresivan i nehuman čin, nazvao je novinarku STRANAČKIM  BOTOM!!!! Pa, mislim stvaaaarno! Dugo se, dugo, jadna novinarka oporavljala od takvog šoka, od posledica takve agresije, govora mržnje i ne daj Bože, linča, silovanja i nasilja, ali je srećom na velikoj završoj konferenciji lično On pružio reči utehe, reči izvinjenja sa ostatkom suza u očima (od onomad) i drhtavim glasom izjavio:

On Lično – Draga moja, jeste Vi dobro?

Ona – Jesam, hvala .

On Lično - Mnogo mi je žao što te onaj fašista napao tamo, tako da, evo i u moje ime, primi izvinjenje.

Druga neprijateljska ofanziva je bila naporna i iscrpljujuća. Bilo je tu i kontraofanzive, izguravanja i naguravanja, dranja i graktanja. Kad god bi neki fašista dobacio bilo šta, kao da bi dirnuo u osinjak, piska, vika i tako u talasima, ali bez prekida. Znate, pri takvom naporu i normalno je da se potroši mnogo energije koja se mora na neki način nadoknaditi. U svrhu nadoknade energije, vidite, tu je preuzet recept od centara za dobrovoljne davaoce krvi, jer ko da krv, najbolje se oporavi sendvičem. Zbog toga je deo standardne skojevske opreme svakako sendvič. E sada, kada su ofanzive u pitanju tada je pojačana potreba za snabdevanje sendvičima i normalno je da ko radi taj i greši. Zvanični sendvičar je greškom ubacio nekoliko sendviča sa salamom kojoj je rok upotrebe istekao. I eto ti belaja, ona crvenoskosa zamena staramajke (sećate se sa početka prve ofanzive), ona je, da budem iskren, smazala svoj sendvič još usput drpila onoj plavuši koja nije mogla da jede, jer je skoro pumpala usne i, eto, u najvećoj kontraofanzivi, kolaps. Pade skojevka, drugarice je polivaju vodom, nose je na rukama, a za sve to vreme - šta rade fašisti? Pa, naravno, oni sa neskrivenom mržnjom u očima pogledom prate sanitetsko vozilo. Ima i onih koji misle da je u pitanju obično foliranje, ali ko ne zna šta je pokvareni pileći mozak, taj ne zna šta je krah sistema.

Sva sreća, pa gradski oci imaju malo tvrđi sluh, a i zidovi su tamo debeli, pa nisu čuli ništa od graktanja, tako da su oni nesmetano radili svoj posao, pa je radosna vest, pre svega, da ovi nemili dogadjaji, ni na koji način neće usporiti dolazak Zlatnog Doba, koje će najviše za dve do tri godine da zadesi sve, pa i omražene fašiste. 

Eto, tako nam stoje stvari, draga gospodo. O podgrevanju nečije zablude da će se na ove načine obračunati sa političkim neistomišljenicima, sud će doneti vreme pred nama. Do tada, imaćemo sve više posrnulih duša koje će zalegati na asfalt i drati se „ja branim Srbijuuu!“, besnih „baka“) i more onih koji su preko društvenih mreža pozivali na obračun sa „fašistima“ 13. aprila.

Ako nismo mnogo grešni, neka nas Bog sačuva ovog bezumlja, nemorala i posnuća.

Jer, mi sami sebe sačuvati nećemo.

                  Milan Mida

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

1 Comments

  • Gost - Stanar

    Gost - Stanar

    Odličan tekst.
    • Ime: Stanar