Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

12. novembar 2019.

Mudri bi činjenicu da su u kraljevačkom „Parizu“ odsedali srpski kraljevi iskoristili da sačine basnoslovan cenovnik za prenoćište u toj sobi, a ovde će kultna kafana možda nestati zbog „odigravanja scenski vrlo zahtevnih predstava“

Kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da će, zarad proširenja Kraljevačkog pozorišta ili, kako kažu, zbog odigravanja „scenski vrlo zahtevnih predstava“, Kraljevo  ostati bez kultne kafane „Pariz“.

Vest je „iz dobro obaveštenih izvora“ plasirao kraljevački novinar Miša Dugalić, u „Politici“, dakle u novini u čiju ozbiljnost se, uglavnom, ne sumnja.

Pretpostavljam da Anđelko Savić i „supruga mu“ Tatija, još uvek nisu prestali da se obrću u grobu, nakon što je kultna kafana „Zadužbina“, pretvorena u apoteku (drogeriju), uz „slobodoumno, pravno tumačenje testamenta“, kojim je, ovaj objekat, ostavljen na korišćenje „starima, iznemoglima i sirotoj gradskoj omladini“. Naravno, na zidu iznad ulaza još uvek stoji naziv „HOTEL ZADUŽBINA“, pa mu  to mu dođe kao „naslov“ ispod koga je, kompletan sadržaj „promašena tema“.

Sličnu sudbinu, koju godinu ranije, doživela je i kultna kafana „London“, koju stari Kraljevčani pamte po čaršijskom duhu, pivu, giricama i enterijeru  sa drvenim točkovima i klupama, poput onih u kupeima starih železničkih vagona. Naravno, i tu je otvorena apoteka jer, kako tvrde dobri poznavaoci tržišta: „jedino je ilegalna trgovina narkoticima, profitabilnija od, kako-tako, „legalne“ trgovine medikamentima“ (tek da primetim: U hrvastkom „novogovoru“ se apoteke, valjda zato, nazivaju  „drogerijama“)

Dalje, na redu je kafana „Pariz“ sa tradicijom dugom, tek „tričavih“, 138 godina. Na stranu činjenica da je sam objekat kafane „Pariz“ deo razglednice starog Kraljeva  i svedok istorije ovog grada i ove države. Na stranu i podatak da su u hotelu „Pariz“ odsedali  kralj Petar, kralj Aleksandar Obrenović, pa i sam kralj Milan Obrenović (kum grada Kraljeva). Tek da primetim: neko pametan bi samo taj podatak iskoristio da sačini basnoslovan cenovnik za prenoćište u hotelskoj sobi, recimo, najomiljenijeg kralja Petra, jer se takve stvari, u modernom svetu, plaćaju velikim novcima.

Naravno, ne  mogu da se otmem utisku, prosto se divim „hrabrosti“ zastupnika ideje da se ugasi kafana „Pariz“ zarad, već pomenutih, „scenski zahtevnih predstava“ Kraljevačkog pozorišta. Sve to, uz konsatatciju  da nije svaka „hrabrost“ racionalna, te  da često „akutna hrabrost“, proističe iz „hronične gluposti“.

Ne bih da podsećam na predizborna obećanja o pretvaranju Doma vojske u pozorište, još manje na činjenicu da je izvršna vlast, svojevremeno, bila „SPOSOBNA DA NE REALIZUJE“ skupštinsku odluku o preuzimanju Doma društvenih organizacija (zgrada u okviru koje već postoji pozorišna dvorana sa oko 500 sedišta).

I ključan argument: ideja o uništenju kultne kraljevačke kafane „Pariz“, zarad proširenja pozorišta, uživa „punu podršku aktuelnog zamenika gradonačelnika grada Beograda, gospodina Vesića“, od koga se, kako tvrde naši čelnici, očekuje i svesrdna pomoć pri  realizaciji iste. Jer, imenovani se,  baš tu „oprobao“ kao glumac na „daskama koje život znače“!?

Realno: da sam juče umro, ne bih znao da je ovaj, novopečeni „književnik“, umetničku karijeru započeo kao “glumac“ i to baš ovde, u Kraljevačkom pozorištu. (P.S.  Oni  sa kojima trenutno odsedam u „Parizu“ pamte ga kao pozornika!?). Možda je problem,  baš u tome, što kafanska i pozorišna publika nisu jedno te isto. Ovi prvi su u češćem kontaktu sa policijom, pa ih zato bolje pamte.

Naravno, „istorija“, neće upamtiti gospodina Vesića kao pozornika (ne pamtim ga ni ja), još manje kao „glumca“ ili „književnika“. Prava asocijacija pri pomenu njegovog imena je, ipak, skadarlijska kaldrma, a onda i ona druga, modernija - „kockasto- silikonska“ na beogradskom Trgu republike.

I tako... Kraljevo je na dobrom putu, da posle „Zadužbine“ i „Londona“ , ostane i bez  poslednje, treće  (ili prve) gradske kafane.

Ne znam kako bi Beograđani reagovali kada bi neko došao na ideju da „Skadarliju“ pretvori u kinesku prodavnicu, kafanu „Znak pitanja“ u apoteku, a „Tri šešira“ u  seksi šop!? Za početak su, verovatno, saglasni da nam uvale Vesića.

K'o vele: „Dosta je bio kod nas, evo vraćamo vam ga, pravo na „daske koje život znače“.

I predstava, može da počne.

                Rade Velizarov Erac

Hotel Pariz – iz knjige dr Milana Matijevića „Kraljevačke kafane“

U centru Kraljeva, na uglu Trga Srpskih ratnika i ulice Milana Toplice nalazi se impozantna zgrada hotela Pariz, sazidanog u XIX veku. Zgradu su započeli da zidaju kraljevački trgovci, braća Kneževići, Nikola i Božidar. U toku gradnje novac je uložio i Mijat Radovanović, trgovac drvetom. Zgrada je završena oko 1881. godine. Kada je osnovana banka Prva kraljevska akcinarska štedionica 1885. godine ortaci su založili zgradu kao svoj osnivački ulog. Od tada je Pariz postao vlasništvo banke. Zgrada hotela je zidana na sprat. U prizemlju, u prednjem delu zgrade, bio je smešten restoran, a u delu prema ulici Milana Toplice bile su prostorije štedionice. Na spratu su bile hotelske sobe, a ulaz u restoran sa lepim hrastovim masivnim vratima je bio na samom uglu zgrade. Iznad ulaznih vrata nalazio se balkon sa ogradom od kovanog gvožđa. Ulaz u hotelske sobe je bio iz ulice Milana Toplice. Zgrada hotela imala je lepu fasadu i bila je ukras centra Kraljeva. Kraljevska akcionarska štedionica je na svojim akcijama u desnom uglu kao svoj simbol postavila sliku hotela Pariz.

Štedionica je hotel izdavala u arendu kraljevačkim kafedžijama. Prednost u zakupu hotela imali su akcionari štedionice. Pamti se da je hotel 1903. godine držao Milan Jovičić. Te godine Pariz je dobio električno osvetljenje iz centrale Radovanović – Knežević. Milan 1909. godine prelazi u Beograd i tamo nastavlja da se bavi ugostiteljstvom. Od Milana Jovičića hotel preuzima Joca Stojadinović, koji se 1914. godine seli za Novi Sad. Posle njega hotel preuzima Milan Todosijević sa bratom Dimitrijem. Pošto su Todosijevići zapali u finansijske teškoće, banka im otkazuje zakup 1930. godine. Banka potom nudi hotel u zakup Milanu Jovičiću, kafedžiji i trgovcu iz Kraljeva, jednom od jačih akcionara štedionice, koji uzima hotel u zakup 1931. godine pod uslovom da ga banka dogradi i renovira.

Najveće adaptacije hotela izršene su 1920. i 1931. godine, a više puta je renoviran. Prvo su 1920. godine zazidana ulazna vrata na uglu i otvorena nova prema tadašnjoj pijaci, između trećeg i petog prozora. Početkom 1931. godine izvršena je dogradnja hotela u delu prema ulici Milana Toplice u kome je smešten bioskop, a na spratu su sazidane nove sobe. Na zgradi je pet prozora prema pijaci zamenjeno sa dva velika izloga. Preuređene su postojeće i izgrađene nove sobe. Posle završene dogradnje i adaptacije hotel je imao 20 modernih soba za goste. Svaka soba bila je okrečena u drugačijoj boji i opremljena modernim, savremenim nameštajem i inventarom. Dogradnja i adaptacija hotela trajala je skoro dve godine, posle čega je hotel Pariz bio visoko rangiran među kraljevačkim hotelima, kao i među hotelima u susednim varošima. Imao je prvu kategoriju.

Nakon završene dogradnje Milan Jovičić je dobio dozvolu od Kraljevske Banske uprave Moravske banovine, broj 19959 od 20. novembra 1933. godine da može obavljati ugostiteljsku radnju. Povodom početka rada renoviranog hotela objavljen je oglas u novinama Kraljevski Glasnik od 21. decembra 1933. godine u kojem se navodi da je „hotel uređen najmodernije: ima 20 luksuznih soba sa hladnom i pijaćom vodom, kupatilom i veličanstvenom salom“.

Hotel je bio opremljen prvoklasnim inventarom i opremom. Escajg je kupovan od firme „Berdolf“ iz Austrije, porcelansko posuđe je u kompletu kupovano u Češkoj. Šporet je pravljen kod Goldnera iz Subotice. Hotel je imao instaliran hladnjak sa ledom, pumpe za pivo, električnu rasvetu sa lusterima. U sastavu hotela Jovičići su imali ledaru u Obilićevoj ulici, u kojoj je moglo da se smesti 650 tona leda. Zimi je led vađen iz Morave i Grdičkih bara, dovožen u ledaru u kojoj je čuvan za hotelske potrebe u letnje dane. Led su vadili i prevozili do ledare seljaci iz Grdice: Vule, Bane, Boža i Milutin Milošević, Milovanović i Lešević i Blagoje Matović iz Bogutovca.

U hotelu su spravljana jela domaće kujne i pečenja, a kasnije i jela iz francuske kuhinje. Dobra kuhinja privlačila je veliki broj abonenata. Tu su se hranili visoki državni činovnici i vojna lica, među njima i Pavle Filipović, komandant Vojnotehničkog zavoda, Većeslav Dujšin, direktor Fabrike aviona, Gec Josip, inženjer, Pero Nikoljačić obaveštajni oficir i drugi.

Hotelski smeštaj koristili su mnogi poslovni ljudi, trgovci, stručnjaci i drugi koji su često telegrafski rezervisali sobe. U hotelu su odsedali trgovci koji su preko dana obilazili okolne varoši, a uveče se vraćali u hotel na odmor i prenoćište. Kraljevački trgovci su svoje poslovne partnere, trgovačke putnike dovodili u Pariz na poslovne razgovore i da sklopljen posao zaliiju dobrim pićem. U hotelu su rado odsedali trgovci iz Grčke, Austrije i drugih zemalja. Trgovci iz Grčke su otkupljivali ogrevno drvo, trupce i rezanu građu, a trgovci iz Austrije su vršili otkup šljive, jabuke i voćne pulpe. Strani trgovci su stanovali u hotelu po više dana i meseci, sve dok traje kampanja otkupa. Neki poslovni ljudi su u hotelu stanovali po više meseci, kao Miša zvani Šmol, zastupnik istoimene fabrike za proizvodnju paste za obuću iz Zagreba. U hotelu su stanovali Svetozar Đaković, vlasnik kraljevačke ciglane, Rafailović, vlasnik rudnika Tavnik i njegov inženjer Zvonko.

Hotel je bio popularno sastajalište mnogih poznatih Kraljevčana koji su tu razgovarali o politici, prepričavali taze vesti i čaršijske događaje. U restoranu hotela Pariz najčešće su navraćali: Steva Knežević, Boka Crvčanin, Avram Ilić, Milan Nešović, Mile Kaličanin i mnogi drugi.

Cene su bile više nego u drugim kafanama. Dok je u ostalim kafanama kafa bila 1 dinar, u Parizu je bila, 1,5 dinar. I pored toga hotel je imao svoje stalne posetioce: trgovce, visoke činovnike, lekare, zanatlije. U hotel su nedeljom posle izlaska iz crkve, navraćali kraljevački trgovci na kafu, pivo i paštete. Hotel je bio poznat po tome što je svaki stalni kraljevački gost imao svoju šoljicu za kafu iz koje je služen. Svake Nove godine stalni gosti su dobijali novu šoljicu za crnu kafu i tom prilikom davali su bakšiš kelneru.

Hotel Pariz, kao jedan od najuglednijih kraljevačkih hotela, od najranijeg vremena svoga postojanja je bio značajno mesto kulturnih okupljanja u Kraljevu. U njemu su održavane staleške zabave: zanatske, trgovačke, oficirske, humanitarne. Sala hotela primala je putujuća pozorišta, mađioničare i druge artiste. U kafani hotela prikazivani su prvi filmovi. Kasnije su organizovane stalne bioskopske predstave.

Pariz, kao visoko rangiran hotel, korišćen je i za svečane prijeme i zabave. U njemu su dočekivani ministri, visoki vladini činovnici, generali, ugledni strani i domaći gosti. Ovaj hotel je više puta ugostio srpske kraljeve. 1882. godine Kralja Milana, 1901. Kralja Aleksandra, 1904. Kralja Petra. U restoranu hotela su održavane trgovačke, svetosavske, razne staleške i zabave u dobrotvorne svrhe, kao i tradicionalni organizovani dočeci pravoslavne Nove godine.

U restoranu hotela su organizovane razne izložbe i politički skupovi. Tokom 1937. godine u Parizu je održana prva izložba u Jugoslaviji protiv konkordata, sporazuma između Vlade i Vatikana. Stojadinovićevi „crnokošuljaši“ su doputovali sa dva autobusa iz Beograda sa namerom da razbiju i spreče održavanje ove izložbe. Vladika žički Nikolaj i Milan Jovičić su sprečili ovu nameru, stali ispred vrata hotela i rekli: „Samo preko nas mrtvih možete da uđete u hotel“. Crnokošuljaši su se vratili za Beograd, a izložba je održana i trajala je sedam dana.

Nakon okupacije Kraljeva od strane Nemaca hotel Pariz je još jedno vreme radio. Milan Jovičić je u jesen 1941. godine hotel ustupio Živojinu – Diki Rakićeviću, koji je kratko vreme radio sa hotelom. Početkom 1942. godine Nemci su rekvirirali hotel za svoje potrebe i u njemu smestili Soldatenheim – vojnički dom. Za nemačke vojnike u sali hotela prikazivani su filmovi, a organizovan je i dolazak varijetetskih i zabavnih grupa iz Nemačke koje su za nemačke oficire davale priredbe.

Posle odlaska Nemaca hotel je ostao demoliran, a hotelski inventar oštećen i opljačkan. Po oslobođenju hotel je počeo da radi kao državna kafana. Od 1. maja 1946. godine Pariz je radio u sastavu Radničko – službeničkog restorana čiji je upravnik bio Milan Pribaković, predratni kafedžija iz Kraljeva. Od. 1. januara 1947. godine Pariz ulazi u sastav Narodnog ugostiteljskog preduzeća Stolovi iz Kraljeva. Posle rasformiranja tog preduzeća, od početka 1953. do kraja 1955. godine posluje pod nazivom Samostalna ugostiteljska radnja, hotel i restoran Pariz u Kraljevu. Posle ukidanja samostalnih radnji od 1. januara 1956. godine hotel Pariz ulazi u sastav novoformiranog ugostiteljskog preduzeća Balkan iz Kraljeva. Preduzeće Balkan se 1959. godine pripaja Ugostiteljskom preduzeću Jugoslavija. Od aprila 1960. godine nakon pripajanja preduzeća Jugoslavija Ugostiteljskom preduzeću Srbija, i hotel Pariz ušao je u sastav ovog preduzeća, koje je menjalo ime, ali ne i formu, sve do privatizacije krajem 2003. godine, kada je 70 odsto imovine ovog preduzeća postalo vlasništvo preduzeća „Građevinara“ Miloša Radenkovića. Agencija za privatizaciju ovaj ugovor je jraskinula krajem 2006. godine jednostrano i na sporan način. Nakon toga, imovina nekadašnjeg društvenog i par godina privatnog preduzeća „Srbija“postala je imovina sadašnjeg vlasnika.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

8 Comments

  • Gost - Liliana

    Gost - Liliana

    BIU
    • Ime: Liliana
  • Gost - Nisu u Parizu samo kraljevi gostovali, tu svakodnevno pije kafu moj otac Milan VASILJEVIC

    Gost - Nisu u Parizu samo kraljevi gostovali, tu svakodnevno pije kafu moj otac Milan VASILJEVIC

    B
    I
    U
    • Ime: Nisu u Parizu samo kraljevi gostovali, tu svakodnevno pije kafu moj otac Milan VASILJEVIC
  • Gost - Pariz

    Gost - Pariz

    Nema ovo veze ni sa pozoristem ni sa laznim piscem. Sve se vrti oko para. Ovi novopeceni milioneri iz Nelta imaju samo jedno pravilo, kupi, prodaj i zaradi!! Emocije su iskljucene. Ma oni bi od manastira Zica napravili trzni centar! 
    • Ime: Pariz
  • Gost - X

    Gost - X

    Možda je i bolje da bude pozorište nego apoteka, kladionica ili nešto sl.
    S obzirom da je vlasnik objekta već duže vreme objavio da je na prodaju tako da mu je sudbina svakako neizvesna, pitanje je samo izabrati manje zlo...
    Žalosno je šta je zavladalo u državi a i među ljudima.
    • Ime: X
    • Gost - Relevantan

      Gost - Relevantan

      Nije pitanje manjeg zla, nego jedine prave namene objekta. Da vidim dali neko sme pred građane da izađe i kaže, da Pariza neće biti više? Imaju Dom Društvenih, Dom vojske..  manje para treba da se oni dovede nameni.
      • Ime: Relevantan
  • Gost - Aca

    Gost - Aca

    Sram vas bilo, da nam čarapan otima omiljeno mesto....
    • Ime: Aca
  • Gost - Mima Nikolajevic

    Gost - Mima Nikolajevic

    Ne damo Pariz! Jednostavno ne damo!!!!!
    • Ime: Mima Nikolajevic
  • Gost - Realista

    Gost - Realista

    Teška srca, i sa veeelikim žaljenjem, moram da obnarodujem da je moj veeeliki nemiljenik, R.V. Erac, pobedio. Pobedio je mene. Ej, mene!? Moram, eto, duše radi, i istine radi, da priznam da njegov tekst zaslužuje ocenu  vrlodobar 4+.
    Što se doktora Matijevića tiče, dubok naklon.
    • Ime: Realista