Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

6. maj 2020.

U zatvorenom prostoru nema mnogo mesta za distancu, makar fizičku; mentalna se nekada meri miljama, ali ona neće doneti lek ni od virusa, ni od svega onoga za šta pre „nismo imali vremena”: jesmo li policijski čas shvatali kao iskušenje ili kao priliku?

Teče enti dan dobrovoljnog zatvora. Kažu: za tvoje dobro, mada ja to nisam tražio. Nisu ni drugi, pa ni njima nije bolje. Podne. Ne mogu reći da sam se navikao na ovo stanje, pre bi se reklo – trpim. Odgledao sam „Sedmoricu veličanstvenih“ i odoh na terasu. To mi je i terasa, i ostava, i dvorište... Dvorište. Otkud ova asocijacija?

Stanujem u gusto naseljenom delu grada. Do sledeće zgrade nema više od četiri reda šljiva. Levo i desno uramile nas dve, inače, vrlo prometne ulice. Jedna čak i dvosmerna. Prazne, možeš da se parkiraš gde hoće.Tišina. Nigde žive duše. Samo se dva vrapca u travi svađaju oko nekog zaostalog otpada. I tamo negde prema „Burencetu“  oštro zasekoše vazduh ljubimci lutalice, valjda se i oni oko nečeg zavadili. To je sve. Ne čudim se što mi pada na pamet da rastojanje između zgrada merim šljivama. Sve podseća na seosku krotkost, pogotovo što ni tamo danas nema mnogo života. Jeste polovina aprila, ali proleće se odavde ne vidi. Ispod prozora jedna magnolija, što sam je pre “zatvora“ zasadio, pokušava da procveta, ali joj nedostaje sunca. Hibiskus, kao da je u zimskom snu...

Pa je li to prestao život? Gde je sav taj svet? Ko je tako “uspešno” ućutkao decu? Zašto me misli odvode ka selu kad su svuda oko mene prozori kao košnice, neki su čak i otvoreni, a nigde glasa? Ovde mi ovakva tišina ne prija.

Sa televizije bi opet nešto da saopšte. Podaci koji opravdavaju policijske dane, jer ovaj “čas” je počeo juče i trajaće do prekosutra. Šezdeset sati. Prvi takav do sada. Ja mislim prvi uopšte za koji sam čuo u bezratnim danima. Još kažu da će biti i dužih. Samo kućni ljubimci mogu dva puta dnevno da izvedu svoje vlasnike u šetnju.

Za danas, podaci su sledeći: u poslednjih 24 časa na testovima u Srbiji je bilo  2159 lica, pozitivno je 275. Ukupno je  testirano 16.399, a zarazom je zakačeno 3380 lica. Na lečenju je 2436 lica, od toga 145 je na respiratoru. Od juče do danas - troje pacijenata je preminulo, ukupno za nešto više od mesec dana - 74. Zaražen je 441 zdravstveni radnik i – 27 dece. Izlečeno – oko 400 pacijenata...

Dr Darija, zamenica direktora Batuta kaže da je optimista, ali da moramo izdržati. Dr Kon, epidemiolog sa dugometražnim iskustvom, podržava optimizam, ali kaže da ništa nismo uradili ako popusti disciplina:  ulazimo u šestu nedelju borbe i ne smemo da se opuštamo.  Vučić “smišlja nešto gore od Sajma” (tamo je privremena bolnica).

I, očigledno je: za sve probleme i brojke kriv je famozni covid19, virus iz grupe corona. Krenuo je iz Kine pre pet meseci i raspršio se po celom svetu. Samo Kim Džon Un tvrdi da ga kod njega nema. Više od 1.500.000 ljudi u svetu se razbolelo, oko sto hiljada nije našlo spasa... Amerika broji pola miliona bolesnka i gotovo dvadeset hiljada pokojnka. Pravog leka niko nema. Lek je limun, vitamini, imunitet, kao protiv kijavice.

Ustvari – lek je da ne dobiješ bolest. To rađa strah. Vlade, režimi, lideri, snalaze se u skladu sa svojim sposobnostima, mogućnostima i mentalitetom. Svi primenjuju socijalnu distancu, strože ili mekše karantine, policijske zabrane... Mi smo među ovima sa zabranom. Nama sugestije tipa „nije preporučljivo” ili „maske su obavezne” nisu dovoljne. Nama je „dovoljno” naše saznanje: „ma, neće to mene“.

Mi, dakle, imamo dvostruku pretnju, što znači i dvostruki strah: i od virusa i od policije. To je dovoljan razlog da se zavučemo u četiri zida. Svi, a 65+ naročito. A ko nas, zapravo, drži u strahu i u kući: virus ili nova pravila? Neke države dozvoljavaju porodične šetnje, mada, nisam video da oni prave žurku „na svojoj Fruškoj Gori”. Kako god, ne bih rekao da  je to razlog i da ućutimo? Ranije, nedeljom, kada život po inerciji uspori, i kad ogreje sunce, čuje se radio, smeh sa terase, valjda uz kafu ili pivo. A tek u selu – čuješ radio iz trećeg sokaka... Nisam siguran da je to danas zabranjeno. Ljudi, pa danas je Vrbica, budi se novi život... 

Nije dobra ovolika tišina, pogotovo ako potraje. Dobro, neki će, ovako, svakako i bolje, sesti da nešto napišu, drugi će ponovo pronaći omiljenog pisca ili prašnjavi amaterski štafelaj, mnogima će prva ideja biti krpa i četka, oni srećniji će konačno dobiti omiljeni kolač...  Ali, opet, sve to vuče na pojedinca, na distancu. Pa nije, valjda, ta distanca ušla i u kuću? Da li se ljudi i u kući plaše jedni od  drugih? Svojih? Ne bih voleo da vidim sliku gde svako od ukućana sedi u svom ćošku, svejedno da li je u strahu od onog drugog, ili samo – nije mu dosadno. Šta se tu razlikuje od onih dana kad smo rasuti „po napolju”: posao, škola, službeni put, gradski prevoz, ispiti, sezona..., pa  „nemamo vremena” . Viber je ovih dana pun raznih šala i „klipova”, pa se setih jednog:  uvedoše ovaj policijski čas, beše mi rano za spavanje, te malo popričah sa ženom. Fina neka gospođa.

Slutim  da većini za “upoznavanje” sa finim partnerom, a tek decom ili roditeljima, nije bio potreban baš policijski čas. Sada, kad je već neizbežan, hoćemo li ga shvatiti kao iskušenje ili kao priliku? To je na nama. Ne predlažem, samo pitam. U zatvorenom prostoru nema mnogo mesta za distancu. Makar fizičku. Mentalna se nekada meri miljama, ali ona neće doneti lek ni od virusa, ni od svega onoga zašta „nismo imali vremena” pre njega. Ne valja kad tišina zveči sama od sebe. Hteo bih da mi ova današnja potvrdi slutnje da iza prozora oko mene nema rastojanja. (Je l’ da - da je mekša ova naša reč?) Da ima života. I to punog, šta god to kome značilo, ali da ga ima. Ma koliko bili ljuti, a jesmo, na čin policijskog časa i na posledice koje on nameće. Jer, ni tišina, ni distanca, ni rastojanje - nisu za kućnu upotrebu.

            Radovan Tipsarević (objavljeno u Ibarskim novostima  30.aprila 2020.)

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments