Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Danilo Spasojević

Na tri reke, među pitomim planinama, Kraljevo traje i dočekuje, ne ljuti se ni na koga, ali njegovi stanovnici treba da se upitaju, bar jednom godišnje: da li su ovoliki stradali da bismo se mi predali?

U Kraljevu se Dan grada proslavlja 7. oktobra u čast (upokojenja) Svetog Simona, to jest Stefana Prvovenčanog, prvog srpskog kralja, koji se 1220. sa krunom „venčao“ u Žiči. Današnje ime Kraljevo nosi od 1882, kada su njegovi stanovnici želeli da zahvale za čast i milost kralju Milanu Obrenoviću.

Godine 1941, 14. oktobra, nemački okupatori su streljali nekoliko hiljada Kraljevčana, u znak odmazde za ubijenih 14 nemačkih vojnika.

Od kraljevačkog 7. do kraljevačkog  14. oktobra  tačno je sedam dana. Obično sedam kišnih, sivih, negrejanih dana, kada ljudi koji se nisu odrekli privilegije da misle i osećaju podešavaju svoje unutarnje ustrojstvo, kako bi teško podnošljivo  osećanje narastajućeg nemira uspeli da savladaju svakodnevnom egzistencijalnom rutinom, i da ostanu dostojanstveni, a to znači i nesvadljivi i nedorečeni, pod  teškim nasleđem i sveprisutnim zaboravom.

U tih sedam dana postepeno tamni kraljevski sjaj sa sedam kruna ispod kojih piše kako smo se opredelili prema kategorijama dobra i zla. Kiša neumorno spira pozlatu sa Dana grada i nosi je ulicom Oktobarskih žrtava ka Spomen-parku. Iz pravca Žiče, čije stradnje i uzdizanje traje vekovima, pokraj Spomenika ratnicima palim s početka dvadesetog veka, pored Spomenika  ratnicima palim s kraja dvadesetog veka, ka železničkoj stanici i Spomeniku Kraljevčanima palim sredinom dvadesetog veka – korača veličanstveni oktobar, lak kao list. Žuti list koji treba da dodirne i podseti na sve što je presečeno.

Presečeni su morski vali na postamentu iz koga izranja Srpski vojnik na gradskom trgu, presečen je ispred zgrade opštine talas koji predstavlja Kraljevčane iz devedesetih, kod železničke stanice presečena su kamena stabla koja čuvaju strašnu računicu nemačkih okupatora – sto za jednog. Presecane su arterije ovoga grada mnogo puta i grad je beznadežno krvario, pa se zatim nekim novim svetlostima napajao, onda se posle prvih bljesaka prazninom nadolazećom razočaravao, u svom gospodstvu izgarao i od novih nikogovića bezuspešno se zaklanjao.

Grad-stradalnik, u najkraćem. Na tri reke, među pitomim planinama, pod nepredvidljivim oblacima, traje i dočekuje. Prihvata bez pitanja ljude, padavine, zlodela. Ne ljuti se ni na koga. Njegovi stanovnici treba da se upitaju, bar jednom godišnje: da li su ovoliki stradali da bismo se mi predali? Da li bežanjam u trivijalnost možemo da opstanemo? Da li je kupovina lažnog osećaja udobnosti prava zamena za naruženi i prognani osećaj dostojanstva?

Uvek je posredi bio novi svetski poredak, a to je nužno značilo i nasilno degradiranje civilizacijskih normi, kao i satiranje onih koji su po tim normama želeli da nastave da žive.

Od tih tumbanja globalnih tokova i strašnih ratnih oluja nijednom se nismo sačuvali. Uz ogromne žrtve uspevali smo da se domognemo naredne decenije i narednog veka. Ali svoje krvave opstanke, u miru smo olako shvatali i brzo potcenjivali. Nismo naučili nijednu lekciju iz sopstvene istorije.

Jedna od prvih kojoj se moramo posvetiti jeste kultura sećanja i strategija prevencije budućih stradanja. To je ozbiljan posao koji zahteva moralne, stručne i nepotkupljive ljude.

To je zidanje koje mora biti lišeno slabosti, zaborava, šarlatanstva, karijerizma.

Žuti list oktobra koji će vas sresti na ulici podsetiće vas na vašu ljudsku i građansku dužnost.

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments