Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

16. oktobar 2016.

Odluči on da napiše knjigu i tako uspostavi novi pravilnik srpskog jezika na temu nedoumica koje treba rešiti, verujući da nema veće titule od školovane budale  

Velika se prašina podigla kad “pašče” poče da uči velika slova i zapete stavlja tamo gde im je mesto. Kažu, nema veće titule od školovane budale. Nabasao na neku knjigu znakova i počeo da uči, grafem po grafem, stranu po stranu. Najviše od svega voleo slike da gleda, nekako ga činile pametnijim, jer slika govori više od hiljadu reči. Što bi on sad čitao slova, kad može sliku da pogleda i odma’ hiljadu reči nauči i zapamti, ukoliko nije neka komplikovana slika. Treba ceniti trud malog paščeta, njegovi nadređeni od usta odvajali da mu obezbede sve uslove kako bi negovao svoju proćelavu ličnost.

Odmah da napomenem da je pašče čovek. I to veliki čovek. A ovo “pašče” mu ostalo od detinjstva, voleo sa paščadima ovce da čuva. Nekako se sporazumevao sa njima i to mu je prijalo sve dok ga njegovu drugovi ne počeše zadirkivati. Onda pašče reši da proširi svoju pismenost i ugoji je novim rečima. A ovo pašče mu ostalo i uvek se potpisivao malim slovom. Na primer: Ja, Huljo LJigić pašče, naglašavam da je učenje veoma bitno za razvoj ličnosti, naročito kod dece...

Ovo je bio primer kako pašče drži sednicu, jer ga već savet mudraca postavi za veoma bitnog i važnog čoveka u savetu. Naučio čovek narodniji jezik, zna po koje slovo. To mu bi dovoljno dok se ne uhoda, što bi pašče znalo sva slova i zakone književnog jezika. Nije valjda lud da se batrga s rečima, rečenicama, zakonima pravilnosti i još nekim glupostima koje narodniji jezik ima.

Odluči on da napiše knjigu i tako uspostavi novi pravilnik srpskog jezika, na temu: „Sumnja ili sumlja- nedoumice koje treba rešiti“ Pisanje mu u početku išlo k’o po loju, nije bilo nedoumica nimalo. Znao je da se potpiše, stavi naslov i okrene list gde prva rečenica treba da stoji. E, tu je stao, ni da bekne dalje. Odluči on da tu ipak stane i pričeka da inspiracija krene da navire. Bitnije je paščetu bilo da mu je krevet zategnut i sto lepo obrisan, nego sve knjige ovog sveta. Voleo urednost,  pa to ti je. Nastavi pašče da piše, ali ne sam, pozvao svoje mudrace da zajedno svi kažu po koje slovo i tako napišu knjigu. Svako je rekao po neko slovo i napisaše jedno dve strane. Dosta. Nije to malo za početak. Nisu ni morali dalje da pišu, toliko su jasno uspostavili koncept da se više ne dovodi u pitanje sumnja ili sumlja. Mudraci odlučiše da to bude sumlja, bez pogovora, tako mora biti. I to su toliko uverljivo napisali da im ostatak knjige nije ni potreban. Ponosno pašče zadovoljno se počeša po ćelavoj glavi i blagi osmeh otkri njegovu radost. Postao je naučnik dr Huljo Ljigić pašče, svi su bili ponosni na podvig novopečenog naučnika i velikog reformatora srpskog jezika posle Vuka.

Nažalost, danas imamo previše reformatora i mudraca da me ne može iznenaditi da pašče zaista postane naučnik. Velika je tuga imati pašče u društvu koje laje nekim jezikom, koji svakako nije srpski. U redu je da pašče to čuva za sebe, ali nikako ne smemo dozvoliti da paščad pišu knjige i zagovaraju nepismenost. Velika je razlika između sumnje i sumlje, ali jednostavno, nekome to nije bitno. Ne budimo kao pašče, on će svakako sumljati u ovo što je napisano.

Nemanja Veljović

    

 

    

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments