Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Marko Slavković

Iako se bliži 90-om rođendanu, sportski ribolovac Slavoljub Pavlović Paja do najsitnijih detalja pamti događaje iz života, koji su ga uverili da ponekad “ništa nije tako loše da ne bi moglo biti gore, ni tako dobro da ne bi moglo biti bolje”

Slavoljub Pavlović Paja, iz Bresnika kod Kraljeva, primakao se devedesetoj. S obzirom  na godine, zbog  kojih  bi, neminovno,  ponešto  u glavi moralo i da se pomuti, on svoj život,  iz davnina,  zna do najsitnijih  detalja. Iz tog vremena, u kome, nažalost, preovladava siromaštvo, zlo i neizvesnost, Paja precizno pamti i imena  učesnika  u najvažnijim događanjima. Zapravo, cela životna priča Slavoljuba Pavlovića Paje je uverljiva i, pre svega, dirljiva, ali jedan detalj iz njegovog života i najtvrđe srce mora da omekša...

Mesecima sam ga viđao sa ribolovačkim štapom, između splavova ,na Ibru, u Kraljevu. Izgledao mi je čudno.  Dobro, više neobično.  Ne zbog načina na koji peca, ne ni zbog vrste ribe koju lovi ( a lovi baš sitnu ribu, u kafanama poznatu kao ,,girica”). Bio mi je zanimljiv  zato što je uvek  dolazio u isto vreme, skoro da se sat po njemu mogao naviti. Donosio je drvenu stolicu sa naslonom, na kojoj je, bez izuzetka, bio podeblji sunđer . A najčudnije mi je bilo to što se, već od  početka  jeseni, oblačio kao da peca na sibirskim vodama. Zbog toga sam mu prišao.

Reč je o Slavoljubu Pavloviću Paji, osamdesetdevetogodišnjaku iz Bresnika kod Kraljeva. Sa njim sam započeo  razgovor o onome što mi se, kod njega, činilo  neobičnim i zanimljivim, ali je, za samo dva- tri minuta, ta tema postala ništa, u odnosu na ono što se nametnulo kao  neuporedivo važnije.

Bukvalno, još kao dete, od svoje šeste godine, Paja je za sebe i porodicu počeo da zarađuje parče hleba.  Moralo se. Selo siromašno,  porodica siromašna, stomak gladan. Radio je sve šta mu se  ponudi. Najčešće  je seljanima čuvao, ali i muzao, krave i ovce, čak je i sir spravljao. Ni kasnije, kad je  postao dečak, nije birao, samo da posla ima, da se preživi. Tako, godinama.

Inače, Slavoljub Pavlović Paja ima dva rođendana. Da, dva. Prvi, pravi, rođendan mu je 1927., a drugi 1931. godine.  Zašto?

- Za vreme rata, Draža Mihajlović je mobilisao omladinu od  trinaest godina.  A da bi izbegli mobilizaciju, starešina manastrira Studenica, zvani  Zlasim, meni i mojim vršnjacima smanjivao  je godine, da nas ne pošalju  u Bosnu, da tamo izginemo. U vezi sa  tim, pevala se pesma: ,,Bela ruža zamiriše, Draža vojsku mobiliše, od trinaest pa naviše. Mobiliše, al ne vredi, ‘oće Tito da pobedi.” Svakome, ko je pevao tu pesmu, četnici su udarali po 25 batina - priseća se Paja.

Sve do kraja 1946. godine, Paja je radio (on kaže služio) i  kod mnogih gazda u Kraljevu. Posebno se seća Alekse Aleksića, Bogomira Dragutinovića, Borke kuvarice,  Mila Paunovića, Skuka, Tošića Gine...

Gazde kao gazde, kod njih ima šta da se radi, samo ko hoće da radi i ko može da izdrži. Paja je i hteo i mogao: čistio je kafane, čistio je parking  za zaprežna  kola, iznosio je pepeo iz pekara, unosio drva. Radio je i kod Miljka Martića i Svetozara Cvela Bojanića. Ovaj drugi je, u to vreme, jedini  imao  teretno vozilo i limuzinu. Kod njega, u strugari, Paja je sakupljao strugotinu. U Dobrim stranama je skidao koru sa bukovine i tesao balvane, a u Dubočici je prenosio  ćumur u džakove. Ništa lako, a još je bio golobrad.

- Sećam se, bilo je i lepih trenutaka. Na primer, u kafani kod Mila Prodanovića,  pa kod pekara. E, kod pekara sam dobijao lepinjicu sa jajetom. Umesto da jedem, ja lepinjicu uvijam u neku hartiju, a gazda vidi, pa me pita šta to radim. Kažem mu da hoću da nosim kući, da podelim sa braćom. Gazda viknu:,,More, pojedi to, daću ti drugu da poneseš”. Dao mi je ne jednu, nego dve lepinjice. Taj pekar je bio  mnogo dobar čovek- sa poštovanjem priča Paja.

O tom vremenu nemaštine i siromaštva, ali i ljudskog poštenja i sažaljenja, Paja je govorio staloženo i mirno, koliko je to moguće. Ali, kad je započeo priču o ratu, o četrdeset prvoj godini, o svakojakom zlu i neizvesnosti, glas mu je podrhtavao. Ne bih rekao da mi se učinilo:

- Od 1941. godine živelo se u velikom strahu. Bojali smo se  Nemaca, Italijana, Bugara. Nažalost, i od naših ljudi se strahovalo, od nedićevaca, četnika, partizana, od poljske straže. Imali smo veliki strah i od pljačkaša Dače, zvanog Financa, koji je bio sa Bogoljubom Ristovićem i nekim Zavrzanom. Oni su mi tukli oca i Selana Milićevića, primoravajući  ih da sami sebi kopaju raku. Samo zahvaljujući Milki Ćirici, koja je plakala i molila da im poštede živote, pljačkaši ih nisu streljali. Ali su ih  tukli, maltene, do smrti. Selenu Milićeviću su izbili sve zube. Kad sam otišao da vidim šta mi je sa ocem, Bogoljub Ristović mi je prislonio pušku u slabinu, hteo je da puca u mene, i tako me oterao. Žao mi je što taj nečovek nije dočekao oslobođenje, nego je crkao od straha. Priča se i da se otrovao. Sa Dačom Financom ne znam šta je bilo, a Zavrzan je osuđen na dvanaest godina. Mislim i da je umro u zatvoru.

Prva ratna godina, ustanak, a Paja, iznenada, u kraljevačkoj bolnici, u sadašnjoj školi ,,Dimitrije Tucović”. Uzrok – slepo crevo. Nema ko da ga poseti, ne može se, blokada Kraljeva. Sa njim, u sobi, leži  Radomir Kočović iz Ribnice. On je dva rebra izgubio od nemačkog metka, što je tvrdio i bugarski hirurg, ali je Radomir to negirao, govoreći da se radilo o nesrećnom slučaju. Ispred sobe i na  ulazu u bolnicu, sa puškama su dežurali nemački vojnici. Pobeći se nije moglo, a Nemci stalno, i sve grublje, ispituju Radomira da li je ranjen u borbi sa njihovom  vojskom. On uporno negira. Život je u pitanju. Kad ga ne ispituju, Radomira redovno posećuje suruga Rada i donosi mu hranu, mleko i sve najbolje što ima. Isto donosi i Paji. Smatrali su ga sinom, jer svoju decu nisu imali. 

- Dosadilo Radomiru (a bio mi je, stvarno, kao otac!) da ga maltretiraju Nemci, da ga neprestano ispituju, pa jednog dana naredi Radi da mu donese pištolj. Hoće da ubije Nemce. Ona to i uradi. U glavicu kiselog kupusa, iz koje je izvukla sredinu, stavila je pištolj i tako ušla u bolnicu. Tada su od tehničara bili Ljubiša Pavlović iz Vrbe  i neki Barać, poreklom iz Bosne, a od lekara su radili Tomić, Duka Radenković i Jović. Ljubiša je stajao pored Radomirovog kreveta i plakao kao malo dete, moleći ga da mu preda pištolj. Govorio je: ,,Nemoj, Radomire, Nemci će sve nas žive da zapale, celu Ribnicu će da sruše. Daj mi taj pištolj.” I uspeo je da ga ubedi – priseća se Paja.

Zbog nepoverenja u Bugare, jer su mnogo zla naneli narodu, Pajina majka nije dozvolila da mu slepo crevo operiše bugarski  lekar. Zbog toga je napustio bolnicu u Kraljevu i nikad više nije video svoje ,,druge roditelje”, Radomira i Radu. Tek dve godine kasnije, Paja je u Čačku trebalo da operiše  slepo crevo, kod doktora Hodžića, muslimana, čija su i tri brata bila lekari. Ali, da bi ga doktor Hodžić operisao, Pajin otac je morao da mu donese potvrdu da je cela njegova porodica verna Kralju i Otadžbini, što je značilo da su i oni, kao  doktor Hodžić, protiv komunizma. Nažalost, samo tri dana posle operacije, 6. maja 1943., Nemci su bombardovali Čačak i znatno oštetili  bolnicu. Bunovan i uplašen, Paja je skočio iz kreveta i povredio ranu, zbog čega je nastalo obilno krvarenje. U toj panici i bežanju iz jednog u drugo sklonište po Čačku,  Paja i njegov otac, koji  mu je došao u posetu,  izgubili su se. Bombarovanja su nastavljena,  a u tim napadima  bilo je i žrtava.

- Moj otac otac, skrhan od tuge, jer je mislio da sam poginuo, vratio se u Bresnik i tu žalosnu vest saopštio porodici. Nastala je kuknjava i haos, kako se to, već, događa u bolnim trenucima. Međutim, posle nekoliko dana, vozom sam, po mraku, zbog straha od stalnih bombardovanja, stigao u Mrsać. Na sebi sam imao bolničke papuče i  ogrtač. Ništa više. Na stanici u Mrsaću, onako krvavog, video me je jedan od ljudi koji su tu bili sa čezama i fijakerima. Dotrčao je do mene, stavio me u čezu i odveo njegovoj kući. Taj divan čovek zvao se Stanimir Stanimirović. U njegovoj kući bio sam petnaest dana. Za sve to vreme hranili su me, oblačili, negovali i previjali ranu raznim travama i mastima. Nakon toga, Stanimir me je povezao do kuće moje tetke, Drine Mitić, mamine rođene sestre, u Matarušku  Banju. Na putu nas je zaustavljala nemačka kolona, pa nemačka vojska, pa u Kraljevu nemačka straža sa puškomitraljezima i automatima, ali smo stigli. Kod tetke su svi  bili iznenađeni, od sreće su plakali, jer su me već prežalili

Posle dva- tri dana, neki seljak iz komšiluka dao nam je svog konja i na njemu smo tetka i ja stigli u Bresnik. E, taj trenutak nikada neću zaboraviti, još hiljadu godina da živim. Iznad kuće, vidim majku kako sedi na kamenu, drži neki prut i nešto čačka po zemlji. Ja uzmem jedan kamičak i bacim naniže, da prodje pored nje. Ona u dubokoj depresiji, a iznervirana što je neko gađa kamenčićem, naglo skoči. Kad me je videla, kad je shvatila da sam to ja, pala je u nesvest. Posle izvesnog vremena došla je sebi, pa me je  grlila i plakala. Onda mi je rekla  ovako: ,,Sine moj, dok sam sedela na kamenu, pred očima mi se prikazalo tvoje telo, kako te bomba raznela (nastavlja da plače), i ja onim prutem sakupljam delove tvog tela, da te majka sahrani... – prepričava moj sagovornik.

* * *

Slavoljub Pavlović Paja je stekao cenjene kvalifikacije, bio je poštovan u svom poslu, i kao takav je otišao u penziju. Danas ima veliku, složnu i uspešnu porodicu. Živi u Kraljevu i Bogutovcu, mada, kao sportski ribolovac, dobar deo života provodi i na obalama Ibra i Zapadne Morave.

                                                                                   

    

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Sunny, 18 °C
Current Conditions
Sunrise: 5:15 am   |   Sunset: 8:12 pm
79%     1.8 m/s     32.950 bar
Forecast
SUB Low: 15 °C High: 29 °C
NED Low: 17 °C High: 30 °C
PON Low: 17 °C High: 23 °C
UTO Low: 17 °C High: 23 °C
SRE Low: 16 °C High: 25 °C
ČET Low: 16 °C High: 24 °C
PET Low: 16 °C High: 25 °C
SUB Low: 17 °C High: 22 °C
NED Low: 17 °C High: 25 °C
PON Low: 17 °C High: 25 °C