Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Slobodan Ristović

Nastavak priče o lošim gradskim momcima koji poručuju seoskima:“Niste videli dalje od ove vuko’ebine! Samo radite i ćopate i to je sve! To vam je radost života! Jedan traktor, jedno odelo, par gumenjaka i jedna žena…“ 

Kad je Pero cugnuo još malo viskija, usledila je nova priča za publiku koja je zbunjeno čekala da je čuje:

Drugi put Patak i ja zapucamo nekim putevima preko brda. Bila nam dodijala magistrala i osvetljene krivine. Patak kaže:

“Skreni ovde, brate! Vodim te na domaću večeru.“

“Šta pričaš, ludače. Ovo je put u središte zemlje”, dočekam ga ja, al’ ipak skrenem, jer znam da je Patak bio poznat po tome što je voleo da se zavuče svuda. Da sam mu ja davao nadimak nazvao bih ga jazavac ili nešto slično.

Peli smo se uz neko brdo pola sata, sve po asfaltu. Onda još tolko makadamom, ali izravnatim. Tamo medvedi donose poštu! Tamo im Bog kaže: “Laku noć” kad krenu na spavanje. Pomislio sam na trenutak da me Patak zeza. “Uradio“ se mnogo, pa hoće da uništim pod auta, a onda da mu ga prodam za malo para.

Popnemo se na vrh neke brdžele. Tamo - deset stepeni hladnije nego u podnožju. Parkiram se pred nešto drveno što potseća na kafanu. Lepo! Uđemo unutra, kad - tamo se naveliko pije i “brsti“ politika. Kad smo ulazili, svi zaćutaše i pogledaše pravo u nas. Čuje se samo Silvana na radiju, onom što ‘vata i Moskvu, i Beč, i Berlin. Zrači k’o mali Černobilj. Po zidovim okačene preparirane glave divljih svinja, vukova, medveđe krzno. Sa plafona vise tri sijalice, onako klot. Stoljnjaci, naravno, karirani.

Nikad lepši sir i kajmak u životu nisam jeo! Ni kavurmu, ni kiseo kupus. A suva crevca!! Nit’ sam ikada pio bolju radžu. Sve jezike priča. A služe je u malim čokanjima. Mi smo se gore već popeli pod gasom! Sve lepo!! Atmosfera vrh! Samo konobarica rasna ženka sa neobrijanim nogama. Keva nosi “Borosane“…znate?! Sećate se?! U neko doba - na vrata uđe trojka. Tri čoveka k’o tri mrka medveda. Saginju se da ne očesu glave o sijalice. Pomislih, došli su da osvete onog brata što mu je kožuh okačen o ekser na zidu.

Javiše se svima k’o da su došli kod nekog rođaka na slavu i sedoše za sto do nas. Dvojica biju po “čiči“, jer drugog piva i nema, a treći “izuva“ flajku rakije. Onom ludom Patku zapade za oko naravno onaj što je najmirniji i najkrupniji. Kompleksi su kompleksi.

“Je l’ uzeste čekrk, il` ste opet spremali drva ručno?!“, dobacuje iz jednog ćoška trozubi čiča i smeje se oko glave.

Tu Patak krenu sa svojih pet minuta slave. Valjda su mu ona rakija pomutila razum, pa poče da se nadovezuje sa glupim opaskama i konstatacijama:

“Brate, kol’ki si!! Ti mora da si pocepao kevu do pola stomaka kad si dolazio na ovaj svet!! Baš si čista šteta! Kol’ko drva moraš da spremiš da bi napunio svoju veliku guzicu?! Zađeš ti malo i u tuđe? Mislim i na drva, i na sve ostalo. Vole seoske fukare vas međede. Posle dođeš ovde da se malo okrepiš. Lep život imaš. Pa, da, nije mog’o pokojni Tito da se probije do vas ovde svojom limuzinom. Pola bi vam oduzeo… “, slaže Patak reči na gomilu, a ja pokušavam da ga smirim. Uopšte nam to nije trebalo. Flipnuo čovek i ne gasi!

Onaj veliki ga samo s` vremena na vreme pogleda, onako monaški mirno. K’o medo kad se probudi iz zimskog sna. Svi ćute. U jednom momentu čiči iz ćoska pade klapna:

“Laješ, samo laješ, ‘ebo te otac blesavi! Ova deca su poštena k’o Bog, a radna kol’ko ti ne mozeš da budeš, pa ponovo da te nesretna majka rodi! Pogledaj se na sta ličiš, pa onda o drugom zbori! Gačeš ko’ crni gavran, a suv ko štiglić!!“

Tu Patak ustade i krenu ka čiči, a veliki mu dobaci:

Ne diraj čiču! Mučena duša. Doš’o si ovde da opustiš sajle prijatelju, od nekog svog posla, ko` i mi. Nit’ te ko šta pita, nit’ koga  briga! Sedi popij nešto na moj račun.“

Smiri se, bre, Patak, budaletino! Treba i da krenemo! Treba sići s’ brda!”, kažem ja kroz smeh.  Još uvek mislim da je stvar pod kontrolom.

Meni se obraćaš?! Ti da mi platiš piće!! Jesi li blesav! Znaš ko sam ja?! Znaš da mogu sad da kupim ovo vaše brdo i da ga zapalim, a vas da otpustim!! Izbljuvci ljudski! Niste videli dalje od ove vuko’ebine! Samo radite i ćopate i to je sve! To vam je radost života! Jedan traktor, jedno odelo, par gumenjaka, jedna žena… !!“ 

“Alo!”, viknu gazda, “smiri se sine! Pa ovde niko nikom zlo ne misli!! Ovde se niko nije pobio otkako je prase zakovrnulo rep!! Sedi lepi,  jedi, pij!! Je l’ ti brani neko nešto?“

“Ti da brojiš pare i samo da se smeškaš, a ja da ti dovodim gradski krem. I kad ti ostavim dovoljno i kad se obeznanim,  onda me ti častiš još turu, pa me izneseš odavde k’o  džak trulog krompira...”

Stig’o sam da pomislim kako je vreme da se krene, a ludi Patak je već stajao iza leđa ovog velikog. Htedoh da se izviim, onako kurtoazno. Stvarno nije imalo potrebe za dzumbusom. Kapiram ja kad ti dođe da se isprazniš na nečemu živom, al’ treba malo da biraš vreme i mesto.

“Misliš taj gunj je pancir. Je li glavati?!!”

Veliki ćuti i gleda na stranu. Ova dvojica htedoše da kažu nešto, verovatno umirujuće. Onda Patak krenu da psuje:

“Mater ti…!”

Ljudi!! Gledao sam, al` video nisam. Samo se čuo tup udarac, kao da je pala jedna od onih prepariranih glavina sa zida. Patak je već bio u ćošku kafane i ležao je tu nepomično. Vilica mu je bila k’o kad terijera dokači divlji vepar. Patak se ne pomera i zeva  k’o riba na suvom. Grunu i mene adrenalin!! Krenem za utoku! Sekunda je prošla, a preko moje ruke je bila medveđa šapa ovog istog što je klepio Patka. Priljubio mi je uz kuk. Kao da je zalio cementom  za telo. Ne mogu ni milimetar, ni napred, ni nazad. Cela kafana je već bila na nogama. Pogledao me je krvavim krupnim očima. Na vratu koji je bio k’o panj nadula se vena veličine dva spojena prsta i pulsira. Drži me rukom k’o da sam dete, a koža na ruci k’o kora od hrasta. Ciknu matori iz ćoska:

“Joooooj deco, pa šta napraviste nizašta!!”

Veliki mi se unese u lice, samo što se ne poljubismo, pa progovori k’o medved iz pećine:

Ovo nije tvoj rat! Nije ni moj! Čuo si i vid’o. Reč mu lošu nisam rek’o! Nisam ‘teo ovo! Popustiše konopci! Opsova mi mater i skrenu me s` puta u ambis! Branio sam se!!  ‘Ajde da ga vadimo iz mrtvih! Stići ćemo ako požurimo. Učinilo mi se da nisam jako! Samo iz zgloba! Više sam hteo da ga uplašim, da ne laprda više! Uh! Šta uradih!”

Dok mi to priča samo što mu ne krenu suze na oči.

Ostali se ne mrdaju. Da su me njih trojica tukli, raspao bih se na onoliko komada kol’ko puta bi me udarili!! Gladao sam živu zver, samo što ova nije bila gladna krvi i imala je  sažaljenja! Priđe jedan od one druge dvojice što su sedeli  s njim i opipa Patku puls.

“Živ! “

Podigoše ga i  odneše  u moj auto. Veliki se okrenu ka onoj dvojici i reče:

Idem s njim do grada! Ne može ovakav da vozi sam.“

“Idemo kući po kola i dolazimo za vama“, kaže ovaj što je izgledao najstarije od njih trojice.

Ipak sam vozio ja.

Stigli smo u grad i pravo u hitnu. Usput niko nije progovorio reč. Neko iz hitne je zvao pandure. Dođoše dva prašinara i jedan drot. Ja im rekoh za Patka da se izuo od alkohola, pa da se, kad smo izlazili iz kafane, spotakao i puk’o vilicom o beton ispred. Zakrpili mu vilicu, al` nisu svi zubi bili na starom mestu. Tri meseca je jeo i pio na cevčicu. Imao je blažu frakturu lobanje. Kad sam se razilazio sa ovim velikim on mi pruži ruku i kaže brat:

Nije nam bio dan. Nikom od nas, vala! Tako je negde zapisano. Ne zameram ništa. Nadam se da nisam nešto dužan?“

Ne, brate!! Baš ništa. Ako nađeš neki Patkov zub, ti pošalji poštom i Izbegavaj da biješ decu, ako ih imaš. Ne d’o Bog tuđu!“, pokušah malo da rasvetlim crnjak.

On se blago nasmeši. Nasmejem se i ja. Onda ode svako na svoju stranu. Posle sam saznao da nije mog’o da miruje, nego je doš’o sutradan i prijavio se muriji. Nije hteo da ima ikog na duši, jer nije znao šta će da se desi sa ovim papanom. Ogrebalo mu dušu to što sam lagao kerove za njega, pa je došo da odleži svoje i da se sastavi. Mislim da je ležao nešto malo, jer nije imao nikakvih prekršaja ranije. A gde, brate, i da ih napravi?!  Njih možeš samo da napušiš za nelegalnu seču, ili tako nešto. Patak nije ni mog’o da ga tuži. Ko će njemu da veruje kad ima dosije k’o registrator od neke firme. Gonio ga javni tužilac po službenoj dužnosti. Mene niko naravno ništa nije pitao. Hehe! I tako to. Čiča miča… hahaha!!“

Au, kakva priča, brate”, reče gazda lokala.

 

                                                            Nastaviće se…

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments