Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Nemanja Dević

Ako se prevariš i poveruješ da ćeš sistem menjati iznutra, nećeš ni primetiti kad si postao isti kao oni, a ako ne prihvatiš, ne gine ti da počneš da se dovijaš kako bi preživeo

Na autobuskoj stanici u mom rodnom mestu, dečka od nekih 19 godina otac ispraća u Beograd. Mali je bucmast, rumenih obraza, kao oni dečaci iz bukvara, što se za njima sriču prva slova. Majka se na vreme sklonila, da ga suznim pogledom dodatno ne rastužuje. Ostali su on i otac, grleći se kako sigurno odavno nisu. Dugo mu otac nešto šapće na uvo, miluje ga po obrazu - na kraju mu tutnu neku paru u džep. Sat na Lastinoj stanici ne pokazuje tačno vreme. Eh, da je stvarno deset do pet, njih dvojica bi mogli da se ispričaju. Ali, za dva minuta autobus kreće, a vozač, verovatno se i sam sećajući rastanka sa sinom koji se kao mlad lekar odselio za Nemačku, obrvama odaje znak nervoze i požurivanja. Mali krete prema autobusu, otac prema izlazu, ali im se pogledi još jednom sretoše. Obojica pođoše ponovo jedan drugom u susret, zagrliše se još jednom - i onda svako definitivno ode na svoju stranu.

Sneg što veje i stvara beli pokrivač samo je dodatno začinio scenu rastanka. Kuda li će on? Gde ga to ispraćaju? Torba mu je premala za neki dalek put, za koji bi kupio kartu u jednom smeru. Pozdrav im je preemotivan da bi ga ispratili tek na neki ispit na fakultetu. Pitanje za pitanjem se otvaralo u mojoj glavi, dok je autobus skretao levo u prvoj raskrsnici, da iz druge uhvati pravac za izlaz iz palanke.

E moj Miloše - čini mi se da ga je tako otac oslovio - koliki bi tvoj uzdah trebalo da bude jak kad bi znao šta te sve čeka u godinama što su pred tobom... Upisao si nekakav fakultet, a nisi znao ni šta bi ni gde bi; pošao si u Beograd poveden željama drugova i savetima roditelja. Nije ti bilo lako - da tražiš stan i upoznaješ novi kraj, da tegliš kese sa džemperima i punjenim paprikama, da ručavaš u menzi i shvatiš da više nema majkine supe i tople postelje koja te čeka, da više ničeg nema na šta si navikao... da učiš linije gradskih prevoza i lutaš gradom onda kad omašiš... da se prilagođavaš na predavanja od sat i po, duplo duža no što su bila u tvojoj gimnaziji, da učiš kao što do sad nikad nisi, da polažeš kolokvijume i ispite, da se ćeraš sa pomahnitalim profesorima - na svakoj je godini studija bar po neki - i da padaš ispite i onda kad znaš i znaš da znaš. Da kući dolaziš sve ređe. Da se sa prijateljima viđaš sve ređe. I da nju viđaš sve ređe. Sve, sve, ali nju si baš voleo, govorio si da vas ne može da razdvoji to što je ona na Filološkom, a ti na arhitekturi.

Prvo ste se ređe viđali, stvarno je imala mnogo da uči, a znaš da si imao i ti... onda ste se ređe i čuli, pa ređe smejali.. a na kraju ti je rekla i da joj treba vremena, da je nesigurna, da i sam vidiš kako ste se odaljili... onda si je, sasvim slučajno, sreo na ulici, zagrljenu, s drugim. Nekim Beogradčićem. Nekim šminkerom, nekim... ko ne ume da je voli kao ti?! I dugo si gledao za njima, sve trljajući oči od neverice da je to baš ona. Onda si krenuo u kafanu. Našao si svoje mesto, svoj sto, svoje novo društvo, svoju pesmu... i prvi put počeo da razumeš muziku patnje i bola. "Cigani, tiho, tiho svirajte...", kao da te svaki stih na nju sećao. Vremenom, počeo si da se bolje nosiš sa svim svojim ispitima, njima si se okrenuo i uz njih te, izgleda, svaka muka lakše minula. Nije ni bilo mnogo vremena za drugo. Januarski, rok, februarski rok, pa onda majski, junski... Kad si pregrmeo prvu godinu, sve je bilo lakše: našlo se više vremena da upoznaješ i nove gradove i nove ljude. Stvarao si nove prijatelje. Nalazio nove ljubavi - ispočetka si uvek, iznova i iznova, mislio da je to baš ona prava...

Sad, kad si u septembru očistio godinu, majka i otac ti kupili nov kaput - da ne odudaraš od kolega u toj svojoj jakni kaki boje. A što više podsećaš na njih, sokole, sve ćeš manje ličiti na one koji su te rodili.

Što više učiš, to ćeš postajati nezadovoljniji. Ovde ti, moj Miloše, nije na ceni neko znanje, il' to što umeš da mućneš glavom i pokazeš svoj stav. I onda ćeš odisaj davati kroz cinizam, kroz ironiju, kroz komentare na sve i svašta... jer samo ćeš hteti da živiš od svog rada, a ni to ti neće dati. Proći će četvrta godina tvog studiranja, a ti ćeš postajati sve više svestan mesta gde živiš i iskušenja koje ti vrebaju dušu. Režaćeš na onog uštogljenog sa kravatom sa TV-a, režaćeš na onog megatrendovca iz palanke - sećaš ga se iz gimnazije, igrao je solidno fudbal i bio najgluplji u generaciji - koji je sad postao predsednik opštine. A moći ćeš samo da režiš... Doći će dan kad će i tebe on pozvati na kafu, da se "braCki dogovorite".. da te pozove u partiju, jer njima treba mladih i sposobnih ljudi, baš takvih kao što si ti. Ako se prevariš i poveruješ da ćeš sistem menjati iznutra, nećeš ni primetiti kad si postao isti kao oni. A ako ne prihvatiš, pa i ubuduće ne budeš slične prihvatao, ne gine ti da počneš da se dovijaš kako bi preživeo. Okolina će ti se smejati, mnogi će se čuditi kako je od onog perspektivnog momka postao neobrijani čudak, ali ti ćeš znati da mirna savest nema cenu i da o obrazu ne pregovara - onaj ko ga ima. Je l’ se sećaš kad je to rekao knez Lazar u "Kosovskom boju"?

 

Takav ti je život ovde, moj rođače. U okupiranoj Srbijici 2018. Ali, idi ti svojim putem. Putem kojim se ređe ide. Zapamti ono čemu te je baka naučila, šta je dobro a šta zlo, isto ti je to i danas i između nijansi nema. Ideš li u crkvu ponekad? Uči, uči. Pregaocu i Bog daje mahove, tako je Njegoš rekao. Jest’, malo ti zvuči rogobatno, ali šta ću ti, ja sam istoričar. I iste sam muke kao i ti prošao. I prolazim. Ali videćeš, nekad ćeš se svemu tome smejati, k'o i svakom problemu kog rešiš. Nekad ti se činilo da je bilo biti il' ne biti, sad ga prepričavaš kao dobru anegdotu. Bori se, bori se, moj Miloše. K'o Obilić. I nemoj da si mi se tu snuždio...

fptp: Pixabay

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

1 Comments

  • Gost - Stanar

    Gost - Stanar

    Tužna realnost današnje Srbije. Odličan tekst !
    • Ime: Stanar

Vreme

Kraljevo Serbia Partly Cloudy (day), 22 °C
Current Conditions
Sunrise: 5:44 am   |   Sunset: 7:37 pm
79%     1.8 m/s     33.051 bar
Forecast
PET Low: 13 °C High: 28 °C
SUB Low: 17 °C High: 30 °C
NED Low: 18 °C High: 28 °C
PON Low: 17 °C High: 30 °C
UTO Low: 18 °C High: 28 °C
SRE Low: 17 °C High: 29 °C
ČET Low: 16 °C High: 29 °C
PET Low: 15 °C High: 29 °C
SUB Low: 16 °C High: 29 °C
NED Low: 15 °C High: 28 °C