Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

12. avgust 2018.

Priča o petogodišnjem dečaku koji je zamolio dežurne u policiji da mu pronađu mamu nakon što se nije vratila kući, rastužila je sve koji su bili deo događaja, ali i one koji su tokom čitanja priče shvatili da mama – nikada neće moći da mu se vrati

Jako me je pogodila istinita priča o petogodišnjem dečaku koji zove policiju tražeći da mu pomognu da pronađe mamu, pa sam taj istinit događaj samo prepričao svojim rečima, u našem kontekstu i približio našem području, pojašnjava na svom blogu Vladimir Ilić, autor priče koja je proteklih dana na društvenim mrežama rastužila i rasplakala mnoge ljude. Uz dozvolu autora, portal Krug prenosi priču „Poziv za mamu“:

 192, kako Vam mogu pomoći?“

„(tiho šuštanje sa druge strane…)“

192, dobili ste policiju, kako Vam mogu pomoći?“

Nakon drugog pokušaja dozivanja nepoznate osobe koja poziva policiju oko pet popodne, napokon se čuo dečiji glas

Zdravo, da li mogu da Vas pitam gde je moja mama?“

Kako se zoveš? Odakle nas zoveš? Kako se zove tvoja mama?“ dispečer je odmah selektovao na računaru pretragu i lokaciju poziva za koju je neophodno najmanje 3 minuta razgovora.

Miloš.“

Koliko godina imaš Miloše? Polako, smiri se.. naći ću tvoju mamu, da li znaš gde je otišla?“

Imam pet godina. Gospodine policajcu, moj tata je juče otišao negde… ona je bila pre podne kući i rekla mi je da će da se vrati večeras da zajedno gledamo film. Ona se još nije vratila. Tata me je zvao i rekao mi je da je otišla na neko lepo mesto koje se zove raj i da se neće brzo vratiti, ali da će se jednom vratiti i da ne brinem. Tata još nije stigao… (uzdah dečaka)“

Dispečer je bio stariji čovek, 64 godine. Dragutin. Imao je dva sina. Oba su poginula u ratu devedesetih godina u Bosni i Hercegovini. Kada je čuo ovo, naježio se. Držao je jedva slušalicu i krenula mu je suza na oko ali se suzdržavao kako bi prošlo više od 3 minuta da locira poziv.

Miloše, tvoj tata se sigurno brine o njoj. Raj je lepo mesto. Nemoj da brineš. Siguran sam da će se vratiti.“

Da. Ali moj tata je plakao… i nije bio baš srećan kada mi je to rekao. Jel možete da mi kažete gde se to nalazi i da odete po nju? Ja ne mogu.. nemam ključ

Sada već nije mogao da suzdrži suze koje su se već slivale niz obraze ali se pridržavao mikrofona i pokušavao da ostane pribran. Srce ga je stezalo i bolelo sve iznutra kako je slušao njegov mladi glas kako izgovara ove reči. Kao da je vreme stalo.

Miloše, slušaj me. Tvoja mama je otišla na jedno lepo mesto. Vratiće se sigurno. Veruj svom tati. On ne laže. Da li te je ikada slagao do sada?“

Jeste!“

„Kada mili?“ nasmejao se policajac

Kada smo bili kod zubara. Rekao je da neće boleti. Trebao je samo da mi kaže. Ja se ne plašim.“

Dispečer je držao glavu nad stolom i plakao ali u sebi i samo spuštao suze niz obraz. U stanici oko njega je bila mrtva tišina i svi su gledali u njega i njegov sto sa čuđenjem šta se dešava. Niko ništa nije progovarao.

Sada ne laže. Veruj meni. Ja nisam bio tamo ali znam neke moje jako drage ljude koji su dugo tamo. Tamo je ponekada i lepše nego ovde. Ali vratiće se, nemoj da se brineš. Da li ideš u školu?“

„Ne. Idem u vrtić. Samo crtam. A kada će da se vrati?“

„Vratiće se kada bude bila spremna. Možda je otišla da se odmori mili. Zašto se toliko brineš, pa nije prošao ni jedan dan?“

„Nije. Ali ja nju mnogo volim. I hteo sam da joj kažem da me je pohvalila vaspitačica. Sve sam uradio kako je htela. Nacrtao sam nas troje. I veliko sunce iznad nas. Ja volim leto.“

(zvuk gutanja pljuvačke starog policajca)

To je predivno! Ti si divan dečak!“

„Možda jesam. Ali voleo bih da zna šta radim dok je u tom raju. Kako da joj se javim? Jel možete vi da joj pošaljete poruku?“

Dragutin je obrisao stotu suzu sa obraza i nastavio razgovor pokušavajući da dečak ne primeti da sve vreme zapravo plače

Ne mogu. Ali možeš ti. Znaš kako ćemo? Ti kada se tata vrati, sutra ga zamoli da odete u šetnju. Svake nedelje uzmi jedan plavi balon i za njega zakači svoj crtež ili bilo šta što hoćeš da joj kažeš. Ako ne znaš da pišeš još uvek, zamoli tatu da to napiše.“

„Znam da crtam! Ja najbolje crtam! Jel će ona to videti?“

„Siguran sam da hoće Miloše.“

„Hvala Vam puno! Vi ste sigurno divan otac! Zvučite kao moj deka i puno ste mi pomogli!“

„Čuvaj se Miloše. Hvala što si pozvao, ako ti ikada zatreba pomoć. Mi smo tu.“

Spustio je slušalicu i počeo da plače čim se čulo lupanje telefonske slušalice o prijemnik. Držao je se za obraze i gledao u prazno. Sve kolege su se okupile oko njega, ali niko nije postavljao nikakva pitanja. Ubrzo su se razišli jer im je bilo jasno šta se desilo. Dečak nije bio u problemu i nije poslata nikakva jedinica na mesto poziva.

Za šest meseci, u slično vreme usledio je još jedan poziv. Dragutin je bio na smeni.

192, kako Vam mogu pomoći?“

„Ti si! Ti si onaj policajac sa kojim sam pričao!“

Dragutin se zaprepastio i odmah prepoznao glas dečaka koji ga je zvao pre par meseci i kada je slušao nezaboravni nevini razgovor. Njegova majka je poginula u nesreći u putu za posao. Udario ju je transporter velikom brzinom i saterao u jarak iz kojeg nije mogla da se izvuče. Nakon petnaestak sekundi, automobil je eksplodirao.

Da! Ja sam Miloše, jel tako?“

„Tako je! Ti si me lagao! Sve si me lagao! I mnogo sam ljut na tebe!“

Dragutin se sledio i bilo mu je jako žao jer nije razumeo šta hoće da kaže

Šta sam te slagao Miloše? Polako, molim te da se smiriš. Siguran sam da ćemo da zajedno rešimo problem. Ti si pametan dečak!“

„Vidiš, ja sam uradio sve kako si rekao. Slao sam. Svaki petak. Zavežem svoj crtež i pošaljem mami. Na poslednjem sam joj napisao da je volim i da mi nedostaje. Tata me je naučio da to napišem.“

Dispečer se zacrveneo i sa zasuzelim okom pokušao da nastavi razgovor bez da dečak primeti da je ponovo zaplakao

Nisam te slagao. Ona to sigurno sve vidi i ponosna je na tebe! Siguran sam“

„Lažeš! Nikad mi neće odgovoriti, nikad se neće vratiti! Ko zna gde je taj raj!? Vi policajci ništa ne znate! Lagao si me! (plač dečaka i spuštanje slušalice…)

Miloše???!“ Kraj signala.

Dragutin sledećih nedelju dana nije dolazio na posao. Pred spavanje gledao je u slike svoja dva sina. Živi sam u potkrovlju. Osećao se tako… teško. I čudno. Mnogo ga je pogodio glas ovog dečaka. Znam, imam ideju.

Miloševa adresa je bila locirana još prvi put za svaki slučaj. Dragutin ju je zapisao. Okupio je 12 patrolnih vozila i u svakom po četiri policajca, 4 motora i kupio preko 300 plavih balona. Zavezali su balone na automobile i pod rotacijom došli ispred Miloševe kuće. Izgledali su kao karneval.

Dragutin je napravio malog konjića od drveta. Na čijem trbuhu je bilo urezano „Veruj u svoje snove. Voli te tvoja majka.“ Suzdržavao se od emocija kao i mnogi policajci koji su pristali na ovo. Izašao je ispred kuće.

Kada je miloš video toliko policije ispred kuće istrčao je u pidžami.

To si ti?? Onaj čika koji me je lagao?? Nisi me lagao! To su moji baloni, jel da?“

„Tako je! I ovo je za tebe. (predao mu je u ruke malog konjića od drveta i okrenuo glavu prema gore da ne zaplače)

Mama! Znao sam da vidi! Hvala ti! Hvala vam puno što ste mi doneli ovo. Kako ste ih sve skupili? Jeste bili u raju?“

Policajac iza njih dvojice, rasplakao se i okrenuo da dečak ne primeti, obrisao suze o košulju i gledao u drugara koji je takođe jedva gledao ovo ispred njega. Svi su želeli da ostanu jaki, da ne zaplaču ali im se svima srce slamalo pred ovim prizorom. Otac je bio na prozoru i gledao to prepun suza u očima, držao se jedno m rukom na prozor i posmatrao celu priredbu.

Jesmo. Svi mi, pa vidiš koliko nas je? Nismo mogli samo ja i drugar da donesemo sve balone. Hteo sam da vidiš da ih prima. Ona vidi šta joj govoriš, šta crtaš i zna kakav si u školi! Ovo je rekla da ti dam.“

„Hvala ti. Hvala vam puno! Nikada neću odustati. Ja ću je jednom naći kada porastem. Tada ću moći i ja da odem u raj i pitam je kako joj je tamo. Meni je ovde teško bez nje ali mi je sada lakše jer znam da je dobro i da i ona brine o meni! Hvala vam puno!“

Dragutinu je zasuzilo oko pri uspravljanju jer nije mogao da se suzdrži.

Zašto plačeš?“

„Od sreće. Ja sam isto kao i ti, pre par godina izgubio dva sina, obojica su otišli tamo samo što njih nisam pronašao. Ali verujem da ću ih pronaći, kao i ti tvoju mamu. Srećno! Mi moramo da idemo.“

„Čiko!“ Dragutin se okrenuo. „Hvala vam još jednom!“ dečak mu je priskočio u zagrljaj i poljubio u obraz i otrčao u kuću.

Dragutin se okrenuo prema policajcima. Svi su stajali uz automobile i sa suzama u očima gledali u njega i potom počeli da tapšu.

Živeo Dragutin!“ začuo se glasno policajac iz pozadine na šta su se svi ostali pridružili iz sveg glasa „ŽIVEO!“

12 automobila je krenulo nazad prema stanici nakon što su sve balone zakačili na ogradu od dečakove kuće, kao i 4 motora.

Dragutin je seo u auto i pogledao svog kolegu koji ga je zagrlio odmah potom.

„Šta ti je život, zar ne?“

Da.“ Odgovori kolega iz automobila „I ti si onaj koji ume da ga ukrasi da bar na trenutak sija onako kako bi trebao da sija svima i zauvek. Hvala ti u ime svih nas. Ja nikada nisam prisustvovao lepšem događaju. Ti si božiji čovek Dragutine.“

Nisam. Svi smo. Zahvali bogu, ne meni. (zvuk ušmrkavanja i brisanja suze)“

Radio: „Svim jedinicama, Palmotićeva 166a, pokušaj pljačke. Svim slobodnim jedinicama Palmotićeva 166a, pokušaj pljačke. Priđite sa oprezom. 4 lica. Verovatno naoružani. Svim jedinicama….“

Vozi!“ pozornicu je prekinuo zvuk sirena koje su se uputile ka sledećoj destinaciji.

izvor: vilic@portfolio

foto: Pixabay

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Fair (day), 2 °C
Current Conditions
Sunrise: 7:1 am   |   Sunset: 4:0 pm
85%     3.1 m/s     33.017 bar
Forecast
UTO Low: 0 °C High: 5 °C
SRE Low: -2 °C High: 5 °C
ČET Low: -5 °C High: 3 °C
PET Low: -3 °C High: 1 °C
SUB Low: -1 °C High: 5 °C
NED Low: -4 °C High: 0 °C
PON Low: -5 °C High: 2 °C
UTO Low: -2 °C High: 2 °C
SRE Low: -3 °C High: 4 °C
ČET Low: -2 °C High: 7 °C