Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše: Rade Velizarov Erac

Monolog iz Gledićke vodenice - kome je kapetan Milorad Mile Vasić poručio: “Ovaj kuršum ćeš da mi zašiješ u pojas pantalona, između sukna i postave, taj je moj, živ im se predati neću, zato što je puna Morava onih koji su verovali u njihovu pravdu”

Tebi Dragutine, izgleda, nije zima, a mene groznica trese i probada... Tako je kod mene, još od Albanije... Do kraja mog života, uvek i samo leto da bude, ja zimu iz ovih kostiju ne mogu da isteram... Nekako sam se izvukao, a u onom ratu umalo desnu nogu da mi odseku, onako promrzlu...

Gledam, moj Dragutine, belinu ove vodeničke sobe. Sat vremena ne skidam pogled sa one crne, buđave tačke u ćošku ispod plafona. To je ta tačka u koju sam danima zagledan... Vidiš... Paučina je ispred nje, paučina pokrivena prašinom od pšeničnog brašna...

I nešto razmišljam, vrzma mi se po glavi... Tu, u tom ćošku ove vodeničke sobe je sva naša sudbina. Crno vreme je prošlo, a crnji dani nas čekaju, jer u onu crnu tačku svi smo stali... I ona paučina mi na zatvorsku rešetku liči. U crno vreme, još gori dani nas čekaju...

Nećeš ti mene, Dragutine, razumeti, ali daj, daj molim te, donesi još koji naramak drva i stavi na oganj... Napolju je ciča zima, čujem, puca i drvo i kamen.

Ovo sam hteo da ti kažem... Mlađi si dosta od mene, možda se i glave nanosiš... Vidim, sokole moj, kuda sve ovo vodi, a naslutio sam to i ranije... Ono, kad boljševici streljaše cara Nikolaja i celu mu familiju, tad je nama Srbima krenulo naopako. Gledao sam svojim očima kolone Rusa, belogardejaca, kako sa svežnjem u ruci, pokisli i jadni dolaze iz daleka. Tad sam bio kadet oficirske škole. To je bila ta njihova gospoda, učeni ljudi, najbolje što je carska Rusija imala. Ceo stari Beograd, sve one velelepne zgrade i zadužbine sagradiše ruske arhitekte, školovani ljudi...

Upamti moj Dragutine... Uvek kad na vlast dođu najgori, iz te države beže najbolji... Ta sudbina i nas čeka...

I laž, samo laž ima sladak ukus... Istina je uvek opora i gorka. Znaju oni... Ako lažeš, onako na sitno, niko ti verovati neće. Samo krupna laž je slatka narodu.

Ovoj deci su poturili kojekakve boljševičke brošure iz Moskve. Novi svet oni stvaraju... Ima tamo, kažu, neka grdosija, neka mašina, koja sama seje pšenicu, pšenicu koja nije kao što je ova naša. Ta njihova, boljševička pšenica, sazri i pre no što isteraju vrstu. Onda ona ista mašina žanje zrelo žito, melje ga, pravi lepinje, i u njih, onako vruće, stavlja kajmak i deli, uz put, gladnom narodu.

Ni svinje im, kažu, nisu iste kao ove naše. Tamo vepar, u zakazano vreme, krene niz sokak, zastane kod svake kapije, a onda svi, uz put, nožem skinu po koju kilu mesa. Niko, kažu, gladan nije...

Upamti Dragutine, samo krupna laž ima sladak ukus, a istina je uvek gorka.

I vidim šta će od nas da bude...

Englezi su naši neprijatelji. Večno na grbači jadnih i potlačenih.

Kralja, vladu, svu tu mirišljavu gospodu, primili su da se baškari u tem njihovom Londonu... A oružje, oružje su slali komunistima, da se zakrvimo... Da brat na brata udari... Da se mi, ovako jadni i vašljivi, za kaljave vratove dohvatimo...

Gledam, Dragutine, onu crnu tačku u ćošku, ispod plafona, i onu paučinu... Sve me to  na našu sudbinu podseća...

Tamo na Solunu, ginuli smo za kralja i otadžbinu, a onda, kad umuknuše topovi, znaš već : kad umuknu topovi, na vlast dolaze lopovi...

Posle velikog rata, tamo u Varoši, na trgu kod spomenika, okupljali se nadničari, sirotinja sa kosom ili motikom na ramenu, žene sa srpom u ruci... A tamo, ispred „Pariza“, sedele su gazde, ovi što ih sada „kulacima“ nazvaše...Kad se ovi ispred „Pariza“ podobro naloču praškog piva, krene odabir radne snage za poljske radove. Oni bledunjavi i neuhranjeni, obično bi ostajali bez posla, a kući ih moj Dragutine, čekaju gladna deca. E tako, baš tako ti se ovde, duž Morave, rodio komunizam. To klasje su nama Englezi zasejali... I kod nas se primilo...

Veliki nam sudbinu kroje... A bojim se, bojim se, moj Dragutine, da nas biti neće.

Kosovo od Turaka oslobodismo, a naseliše ga Arnauti... Aleksandar sinovima imena nadenu, onako, tek da udovolji svima : Tomislavu, jer naginje na hrvatsko, Andreju, jer je ime slovenačko i Petru, tek da ostane nešto srpsko. Džabe mu sve to, ubiše ga ustaše...

Tamo u Drezdenu je dogovorena naša sudbina. Skupio se belosvetski ološ da nama, tesno skroje. I skrojiše nam, baš tako. U ovom ratu, najviše krvi prolismo u srpsko - srpskim sukobima. Sa Arnautima je bar lako... Za njih makar znamo da naše krvi nisu. Za sve ostale, nisam siguran. Jedni drugima mater smo psovali, onako iz rova... A ne bi ni psovali da se ne razumemo...

Nismo mi jedini narod na svetu koji bez države ostaje... Takvi su i Jevreji, Cigani, Kurdi, kao drvo bez korena... Dune vetar i odnese te, na Bog zna koju stranu.

Kažu da, kada ruski vojnik krene u rat, devojke i žene mu ne poklanjaju vunene čarape, preobuku, opanke... Poklone mu samo jedan orah koji nosi stalno sa sobom. Ako preživi i vrati se kući, onaj orah zatrpa u svojoj avliji, te iz njega nikne drvo i rađa. Ako pogine, sahrane ga zajedno sa onim orahom u džepu. Onda opet, tamo negde daleko, iz njegovog groba, pronikne orah, a to drvo, kao što znaš ima dubok koren i ne može svaka oluja da ga polomi. Ne znam, da l’ me ti razumeš... Narod bez otadžbine je repa bez korena...

Doći će grdno vreme, moj Dragutine. Rekoh ti, tako je i kod Rusa bilo... Zavladali najgori, a iz Rusije pobegli najbolji. Bliži se kraju ova arlaudža. Nismo mi iste fele... Mi smo živote davali za kralja i otadžbinu, a oni za vlast i državu. Država i otadžbina nisu jedno te isto, jer kad izgubiš otadžbinu, ni država ti ništa ne znači. I u lošoj državi, brani se otadžbina.

Staljinova armija, čujem napreduje ka našim granicama, a ovamo iz Bosne, preko Drine, nadiru naši crveni. Kad se spoje, eto nama boljševičke države, a u njoj mesta za nas nema...

Velika trojica su tako dogovorili u Teheranu. Čitao sam novine, ono što pišu i između redova, ono što napisali nisu. Prodali su nas Englezi...

Vezu sa Ravnom Gorom sam izgubio. Propale su baterije na radio stanici, ali ono poslednje što znam je da se sprema pokret ka Bosni, izgleda i dalje ka Sloveniji... Da se tamo spojimo sa saveznicima, pa posle, kako bude. Ja pod tu crvenu komandu neću, dok sam pri ovoj pameti. Slušao sam radio „London“... Kralj je poručio da se stavimo pod komandu Broza i Crvene armije, da meni, školovanom oficiru, generali budu šloseri i abadžije. Reč je reč, a ja sam zakletvu dao kralju i otadžbini. Nije mi više do kralja, ali otadžbinu ne dam.

Ti bolje vidiš od mene... Imaš u šajkači iglu i konac... Ovaj kuršum ćeš da mi zašiješ u pojas pantalona, tu između sukna i postave. Taj je moj... Ja im se živ predati neću, jer puna je Morava onih koji su verovali u njihovu pravdu.

I nađi jedan orah, da ga imam u džepu.

 

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Cloudy, 9 °C
Current Conditions
Sunrise: 7:2 am   |   Sunset: 5:40 pm
95%     2.7 m/s     33.220 bar
Forecast
UTO Low: 7 °C High: 13 °C
SRE Low: 5 °C High: 15 °C
ČET Low: 3 °C High: 12 °C
PET Low: 4 °C High: 19 °C
SUB Low: 7 °C High: 23 °C
NED Low: 10 °C High: 21 °C
PON Low: 10 °C High: 18 °C
UTO Low: 10 °C High: 20 °C
SRE Low: 7 °C High: 19 °C
ČET Low: 6 °C High: 20 °C