Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Rade Velizarov Erac

Priča iz rata: „Majora koji je komandovao streljanjem u Kragujevcu sklonili su u Vrnjačku Banju; Švabe streljaju 100 naših za jednog njihovog ali, ako maknemo glavešinu - strah će da im se uvuče u kosti, ne treba da udaramo po repovima“

KOMANDA ŽIČKE BRIGADE

Mart 1943. godine

- To je taj...  Major Paul Kenig. Sliku smo isekli iz nekih švapskih novina, poznaćeš ga po ovom mladežu na obrazu. Taj je komandovao streljanjem đaka u Kragujevcu. Naši su pokušali da ga ubiju prošle godine, dok je bio u Beogradu. Draža je lično poslao trojicu oficira  da obave posao.

Milorad zastade... Poče da ga guši duvanski dim. Ustade sa stolice, uhvati se rukama za grudi i zakašlja.

- I, šta je bilo!? – upita Veselin, provlačeći prste kroz gustu talasastu kosu.

- Ništa, moj Veseline... Ni po jada, zato što nisu uspeli. Šteta je što nam pobiše svu trojicu momaka koje je Draža poslao put Beograda. Posle su ovog zlikovca sklonili u Vrnjačku Banju i tu ga čuvaju, kao oči u glavi. Zna Švaba... Ako im pogine običan vojnik, ako komunisti naprave zasedu, pripucaju i pobiju njihovu patrolu, onda streljaju sto naših za jednog njihovog. Ali, ako mi maknemo njihovog glavešinu, onda im se strah uvuče u kosti. Onaj sledeći zna kako je prošao onaj predhodni. Zmija se tuče u glavu... Nije naše da udaramo po repovima.

- Veliš, pobili su ovu trojicu naših !?

- Da, svu trojicu. Tamo na Kosančićevom vencu je zgrada u kojoj je Kenig stanovao, stan je bio na trećem spratu. Naši su se uvukli kroz otvor za istovar uglja. Ušli su u podrumske prostorije i sačekali noć. Pobila ih je straža, jer niko nije očekivao da major ima lično obezbeđenje na stepeništu, ispred vrata. Izgubili smo trojicu momaka koji su imali srce...

 Milorad, ponovo zapali duvan i glava mu se, za trenutak, izgubi u plavičastom dimu.

- Moj posilni, Dragutin, zna teren... - nastavi – Ovde je odrastao, a daću ti još jednog momka koji poznaje Vrnjačku Banju. Meštanin je i zna svako drvo u banjskom parku. Moravu ćete pregaziti, a dalje neka vas Bog čuva. I gledaj da ne bude pucnjave. Tog skota da zakolješ, kao vepra. Skup je kuršum za njega, a bojim se, ako pripucate, živi se nećete izvući, jer Banja je puna Nemaca. Zato, moj Veseline, nož  i samo nož. Nije ti prvi put...  Klali smo se sa Švabama zajedno, na Mačkovom kamenu.

- Kako to misliš, kapetane? Ne verujem da se Kenig, baš slobodno šeta banjskim parkovima...  Nije on ovde došao, zbog želuca i banjske vode.

- Koliko ja znam Veseline, Nemci su zaposeli vile, na bregu iznad Banje. Stari banjci su, ili pobijeni ili oterani u logor na Banjici. U jednoj od tih vila stanuje major Kenig sa suprugom. Dugo je već pod našom prismotrom. Uveče pijanči u kafani, a onda ga vojnici, u sitne sate, odvode do kapije. Ispred vile je uvek straža:  jedan, a noću i po dva vojnika sa šmajserima.

- Ond,a kapetane, kafana otpada kao mesto za likvidaciju, osim da šmajserima pobijemo sve koji se zateknu, što nam nije baš pametno.

- Ne, Veseline... Nikako. Stav komande je da treba ubiti samo majora Keniga. Samo njegova glava treba da odleti. To je osveta... Da znaju svi, do Lera i Hitlera, kako prolaze oni koji streljaju sto Srba za jednog  Hitlerovog vojnika. Ovo  nije atentat. Ovo je poruka, jasna poruka...  Tebi je pripala ta čast da osvetiš kragujevačke đake i da znaš da ti zavidim. Ovo nije tvoj zavičaj, ovde te niko ne zna. Tu je i tvoja prednost...  Mene bi ubili čim pređem Moravu...  Sa Nemcima je bar lako, bojim se ove naše stoke...

- Veliš, kapetane, da ne bi valjalo da strada još neko, pored majora Keniga !?

-To nikako, Veseline... Ako i bude još žrtava, ne sme da se ostavi utisak da je major ubijen slučajno i onako usput.

- Onda moramo da ga likvidiramo u kući koju je zaposeo, a to je najteža varijanta!?

- Da, vila „Jelena“ je sa tri strane, okružena visokom  zidanom ogradom. Na kapiji je straža, a sa zadnje strane je brisan prostor i šuma. Sačekati, možda, da ga po običaju, pijanog dovedu kući. Dragutin neka na nišanu, drži stražu ispred  kapije. Ispred je park i žbunje, ima gde da se sakrije. Tvoje je da majora sačekaš u dvorištu, upadneš u kuću, likvidiraš ga u krevetu, ako nikako drugačije...  Snađi se nekako i gledaj da to bude bez pucnjave, jer ako se pripuca, teško ćete se izvući...  Ja želim, sokole, da te ponovo vidim.  Nož i samo nož... Nije taj štajerski vepar zaslužio srpski kuršum.

Izljubiše se na pragu, tu ispod doksata.

Na Moravom se podizala jutarnja magla.

KOMANDA 716. PUKA VERMAHTA

17. mart 1943.

OBDUKCIONI NALAZ

U vili „Jelena“ u ranim jutarnjim časovima, zatečen leš majora Paula Keniga. Smrt nastupila kao posledica dve ubodne rane, u predelu grudnog koša. Iste su nanesene oštrim predmetom, najverovatnije nožem. U istoj prostoriji zatečeno telo Rite Kenig, supruge majora Paula Keniga. Na telu Rite Kenig, evidentirene dve ustrelne rane sa pištoljskim zrnima kalibra 7,62 mm.

OBDUCENT,

Dr Rihard Klaus

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments