Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

piše Rade Velizarov Erac

Više nema njih dvojice: Rila nisu ubile injekcije iz Mathauzena, a Voja, ove domaće, nisu spasile; bogatstvo prvog je u trajanju, a drugog - u sećanju, jer „nije gazda ko ima volove, nego onaj koji ima kćeri i sinove“

Slušaj, Radovane... Nisi  ti tako mlad.. .Upamtio si...

Čiča Rile je voleo rakiju iz nužde... Nije njemu bilo do pića i kafane... On je pio da zaboravi.

Svi smo mi znali da je bio u Mathauzenu, ali niko nije znao šta se sa njim dogodilo. Nije ni on ništa pričao...Valjda su neke „eksperimente“ izvodili nad njim. Tako se to zove. To je ono kad ti daju neku injekciju, pa posle gledaju kako reaguješ i šta će sa tobom da bude. On je preživeo.

Rakiju je pio da zaboravi. Kažu, glave mu došla. Našli su ga jednog jutra pored staze. Bilo je to prvi put da se nije vratio iz kafane. Tu je završio...

Ma, nije ga rakija ubila. Ona mu je produžila život. Ko zna šta bi sa njim bilo da se nije opijao. Jedno je sigurno: kraće bi živeo..

Prekoputa, u Vojovoj kući je danas kafana... Znaš ono što je sada, kao,  moderno..Okače neke ćilime, starudiju sa tavana, nekoliko požutelih slika i to ti je taj „ETNO“. 

Imanje su mu rasprodali. Dece nije imao da sve to naslede. Dalji rođaci  su prodali bele konje, fijaker, kazan za rakiju, livade i njive... Na kraju i kuću, jednu, pa i drugu...U ovoj starijoj sada je krčma...

Tako ti je to, moj Radovane, tuđa ruka, svrab ne češe...

Radmila mu je, pred kraj, davala injekcije, još kao đak medicinske škole... Nije ti tada bilo onih plastičnih špriceva, nego onaj stakleni, koji se zajedno sa iglama kuvao u vreloj vodi... Valjda se tako ubija ta sitna gamad, bacili...  tako ih valjda zovu...Ali, nije mu bilo spasa...

Pitaš, dalje za Vojovog komšuju,  za Rila ?  On je imao tri sina... Ne znam da li je koji još u životu... Ima unuke, praunuke...

I ovo da znaš... Rile je sahranio Krcuna... Ne, bre, onog Titovog, daleko bilo, nego Hristivoja... Zvali su ga Krcun... Bio mu je šurak... Ubi ga neki Lisinac, njegov pratilac... Valjda ga komunisti potplatili, četrdesetipete...  Negde tamo u Vranešima...

Krcunov sin ti je sada mator čovek. Pokazivao mi sliku...  jedinu koju je imao sa ocem.. On mali, u očevom krilu sa kratkim pantalonama na tregere, a Krcun sa bradom do pojasa, šubarom i kokardom... Sa gajtanima na jeleku i parabelumom u kožnoj futroli za pojasom.. Lep čovek bio...

Rile ga je sahranio noću, negde,  gde je samo on znao...Ne bi oni dali da se sahrani ko čovek i na groblju... Kažu,  zakopao ga u međi između dve njive... da se grob ne zaore...

 Mnogo je mržnje u nama, moj Radovane...

Od Voja ti je ostala kafana..  Tuđa...To ti je tamo, pored puta. Čuje se muzika, svako veče..

Od Rila su ostala tri sina,  unuci i praunuci... Njegovi...

Slušaj, Radovane... I ovo da upamtiš... Nije gazda ko ima volove... Gazda je onaj koji ima kćeri i sinove. Tako je i Rile govorio... Tako i jeste...

Nema ni jednog, ni drugog.. Rila nisu ubile injekcije iz Mathauzena, a Voja, ove domaće, nisu spasile... Rilovo bogatstvo je u trajanju, a Vojovo u sećanju...

’ebi ga...Ne znam što ti ovo pričam...

’Ajd živeli... Dobra ti je ova rakija... Prava...

Bog i njima, dušu da prosti...“

Prosu koju kap na zemlju, pa iskapi...

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments