Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

piše Rade Velizarov Erac

Preziru nas neopojena groblja, groblja bez krsta i imena; zlikovce ispraćamo uz počast, a naša groblja su pasja, po njima deca fudbal igraju, gazimo ih točkovima automobila, kosti primetimo tek kad ih bager negde zakači

Slušaj, Radovane…. Tu fukaru su zakopali tamo gde bi ga zakopali i da je ovce čuvao... Možda samo ne bi živeo tako dugo. I ne bi ga sa’ranili uz državne počasti... Ovako, ode, uz sve vojne i državne počasti, uz trube i fanfare, uz govor onih koji se boje što su još živi. I bez krsta, i mirisa tamnjana...

Čovek može da bude sitan i krupan, plav i crn, visok i nizak, ružan i lep...Razlika između tih krajnosti je mala, nekad i neprimetna... Jedino ti je mozak rastegljiva kategorija... Što jedan zamisli, drugi ni pomislio ne bi, što jedan smatra pametnim, drugi tretira kao najveću glupost, pamet jednog, ne priznaje onaj drugi... Brat je brata ubijao...

Preziru nas, Radovane, neopojena groblja... Groblja bez krsta i imena, bez kamena i belega, bez broja... Zlikovce ispraćamo uz počast, a naša groblja su pasja... Po njima deca fudbal igraju, gazimo ih točkovima automobila... Kosti primetimo tek kad ih bager negde zakači...

Ništa naučili nismo ... Mi ni  upustvo ne čitamo da bi po njemu postupali... Čitamo ga tek da vidimo gde smo se za’ebali.. Tad je kasno, jer - već smo se za’ebali...

Učili su nas kako je istorija učeteljica života, a onda su došli  neki  i silovali nam učiteljicu... Njoj  obraz ukaljali, a nama pamet uzeli...Ne zna se ko je gore prošao...

Ni Gospod ti, Radovane, nije za neko veliko poštovanje... Tri sam sina dao na front... Dve puške i jedan top...  Sa mog ognjišta malo li je !? Više nisam imao...

Njive su mi ostale u parlogu...

Dao sam i volove... Poslednje iz štale...

Živojin je, osamnaeste, hteo da podigne spomenik... Znaš li kome, moj Radovane !?

Volu...  srpskom volu...

Kažeš, bili nam prijatelji, a slali nam granate, sa dva milimetra dužom čaurom. Pucala su volujska srca u kaljugama, vukući granate do Kragujevca i nazad na Kolubaru... Volovi su spasili Srbiju...

I veliš, zakopaše zlikovca!? Tamo, o’kle je... Otuda, posle i dođoše da nam pamet prodaju... Da nam ambare prazne i decu na Otok šilju ...

Kosti mu zemlja izbacila...

Kakva, bre, zemlja !?

Tamo ti je sve suv kamen.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments