Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Nemanja Dević

Uslikao sam ga izdaleka, da ne pomisli šta loše i da se ne uvredi, a kako da uvredim Nešu čiji je dinar krvav i toliko pošten; nesvetog, a svetog čoveka koji me je, nesvesno, naučio jednu od najvažnijih životnih lekcija

Pre neki dan, u (Smederevskoj) Palanci sam sreo Nešu. Kao i kad sam upisivao srednju, a kad je i on bio tek dečkić, kao i kad sam odlazio na fakultet, pa se vraćao - viđao bih ga na ulici isključivo ovako. Gura kolica sa kartonima. Sekundarnom sirovinom. Nikad u kafiću. Nikad s curom. Bez auta. Bez odela. Bez telefona i bez profila na Fejsu. I uvek sa jednako tužnim, nebesko plavim očima. Krvav je njegov dinar, a opet toliko pošten. A surova sredina, koja meri čoveka po dubini džepa, gotovo da ga je izopštila. Prođe kao senka glavnom ulicom, svojim jadom zabavljen, i skoro niko ga ne pozdravlja i ne vidi. Ja sam ga uslikao, izdaleka, da ne pomisli šta loše i da se ne uvredi. Kako da uvredim čoveka koji me je, nesvesno, naučio jednu od najvažnijih životnih lekcija...

Bilo je leto 2008. i mi, nadobudni klinci, tek položili prijemni, mislili smo da je ceo svet naš. Prezreli smo ove što mere po dubini džepa, ali smo, kao i svaka lažna vonabi elita, počeli da ih merimo isključivo po "pameti" - po diplomi, znanju jezika, muzičkom ukusu, šarmu.

Ali, baš u to vreme, radili smo i na nekom projektu "omladinskog aktivizma", iz kog je ispalo par dobrih stvari u varoši tog leta. Između ostalog, čistili smo i decenijama zapuštenu jednu letnju baštu, nekada kultno mesto na mapi srpske rok scene. Nije nam bilo teško da tražimo i pomoć bogatijih lokalaca u prilozima. Pa ipak, odziv je bio mršav. Ni privatnika, ni privrednika, ni lekara, ni advokata, ni direktora, ni opštinara... Samo jedan tihi čovek, kom nismo znali ni ime, ni boju glasa, zastao je na trenutak pored nas, parkirajući pored bioskopa svoja kolica prepuna kartona. Predstavio nam se, čestitao i izvadio 1.000 dinara da nas pomogne. Uz neki kratak komentar i, čini mi se, psovku onih na vlasti. Hiljadu dinara, kao kuća velikih. Svi smo ostali bez reči i zatečeni, posramljeni u svojim svakodnevnim hirovima i nezadovoljstvima. Dobrim okrepljeni od diskretnog heroja, koji je mirno nastavio svoj put. Od čoveka kojem sigurno nije prelivalo. Nesvetog, a svetog. Nenada Vasiljevića.

Zauvek sam zapamtio njegovo ime. I lekciju da ljude, gde god bio, ne vrednujem po onome što imaju u kaputu ili glavi, već isključivo i samo po onome - što nose u srcu.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments