Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Rade Velizarov Erac

Dragutin je bio domaćin čovek, imao punu štalu rogate stoke, pune ambare i naćve, a ženske je voleo više nego ’leba da jede; kad je u sedamdesetoj umro, još je bio prav kao strela, pa su se svi su pitali šta bi sa onakvim čovekom

Motao se malo i po politici... Tek toliko, da se nešto pita u selu.

Domaćinstvo veliko, sinovi već oženjeni, stigli i unuci.

Krvav radnik je bio. Ruke čvornovate, šake k’o lopate.

Prevalio bio sedamdesetu, a prav ko puška.

I voleo je pusto žensko, više no 'leba da jede. Tu i  tamo imao  po koju, snajku. K’o veli, da skine koju godinu, jer živ si, dok se radosti nadaš.

Ej, bre, ako ti žensko na pamet ne pada, više ti života i nema. Živiš, onako, na broj, a smetaš i sebi i drugima... I više drugima, nego sebi.

Starost je, moj  Radovane, teška i  baksuzna.

Avlija domaćinska, široka. Narod pognuo glave, ćute.

Tišinu pucketanja sveća, kao grom iz vedra neba, preseče glas mladog sveštenika:

„Blagosloven Bog naš, sada i u vijek i  vjekova, amiiiiinnnn...“

Nema ti tu neke velike ceremonije. Kada čovek umre u zrelim godinama, okači se crn barjak na kuću, zapali se sveća, prikolje se brav iz tora, popije se koja, za pokoj duši, usluži se narod i to je to.

One žene koje se zagrcnu od plača, a rod sa pokojnikom nisu, postanu sumnjive. Ako ih još i  više ima, onda se, valjda, bar tu razumeju i nisu ljubomorne jedna na drugu. Jer, tuga im je ista.

Ej, bre, Dragutin je umro na nogama. Kao da je zaspao pod šljivom...

„Šta bi sa onakvim čovekom !?“, pitahu se u onoj gomili naroda.

„Ništa... Izgleda da je koristio prihranu, žene mu dođoše glave...“

Tuga, bre... Živ si, Radovane, dok se radosti nadaš.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments