Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

10. septembar 2019.

Samoubice u glavi vode rat između želje da žive i želje da umru, a na Dan prevencije samoubistava podsećanje da prema podacima SZO, na svakih 40 sekundi neko u svetu izvrši samoubistvo i da su najčešća u proleće i početkom jeseni

Samoubistvo ili suicid je svesno i namerno, aktivno ili pasivno uništenje vlastitog života. Ono se definiše kao usamljeničko i očajničko rešenje za jednu osobu u situaciji trpljenja, kada osobi izgleda da nema drugu alternativu.

Danas je Svetski dan prevencije samoubistava, i povod za podsećanje da su, prema podacima Svetske zdravstve organizacije, samoubistva jedan od vodećih uzroka smrti širom sveta i treći po redu uzrok smrti mladih do 25 godina. Svake godine oko 800.000 ljudi izvrši samoubistvo – što je podatak koji svedoči da se, u proseku, na svakih 40 sekundi u svetu dogodi jedno samoubistvo! SZO procenjuje da će do 2020. godine činiti 2,4% globalnog opterećenja bolestima.

U Srbiji stopa samoubistva je izuzetno visoka (19,5%) i svrstava nas na 13. mesto u svetu. Naročito je zabrinjavajuće stanje u Vojvodini, u kojoj je stopa samoubistva u 2011. godini bila 30 na 100.000 stanovnika u poslednjih 10 godina. Porast stope samoubistva od 25 procenata u Srbiji od 1990. do 2000. verovatno je bila rezultat kriznih, ratnih godina i lošeg socio-ekonomskog stanja u kome se nalazila Srbija. U 1992. godini broj samoubistava u Srbiji došao je do istorijskog maksimuma (1.638 samoubistava). Vojvodina ima, u proseku, oko dva do tri puta veću stopu samoubistava od centralne Srbije. Najniža stope samoubistava u Srbiji evidentirana je u opštinama Bujanovac i Preševo, sa većinskim albanskim stanovništvom i sandžačkim opštinama sa stanovništvom islamske veroispovesti.

Klinički psiholog Danijela Miletić Miladinović ističe da samoubistvo najčešće izvršavaju osobe starije od 50 godina jer se uglavnom tada svodi „životni bilans“.

Pogledajte razgovor sa kliničkim psihologom Danijelom Miletić Miladinović 

- Pretpostavlja se da je povećana stopa samoubistava među najstarijim stanovništvom u Srbiji povezana sa pojavom teških somatskih bolesti (npr. malignih), sa nedostatkom podrške i gubitkom aktivne uloge u zajednici.

Prema raspoloživim podacima, dodaje ona, najčešći razlozi su usamljenost, a samoubistva se najviše događaju u proleće ili početkom jeseni, jer se, tada „menja priroda“,pa onaj ko je depresivan tada oseća i veći pritisak. Najviša stopa samoubistava je kod stanovništva bez škole ili sa nezavršenom osnovnom školom, dok je najniža kod stanovništva sa višom ili visokom školom. Proleće i maj mesec označeni su u psiihijatrijskom kalendaru kao meseci sa povećanim brojem samoubistava.

Kao faktore rizika naša sagovornica vidi genetske predispozicije, jer je skoro 25%-30% samoubica imalo suicid u porodic, zbog čega je prisutno verovanje da je sklonost ka samoubistvu nasledna.

- Ipak, istraživanja ne potvrđuju postojanje genetske predispozicije za samoubistvo. Češća samoubistva u porodicama gde već postoji suicid se objašnjavaju prihvatanjem modela samoubistva kao načina rešavanja životnih i emocionalnih problema – ističe Miletić Miladinović i dodaje da je starost, takođe, jedan od faktora rizika.

Promene koje se javljaju kod starih osoba: usamljenost, socijalno povlačenje (prestanak radnog angažovanja, osećaj da nikome nisu potrebni i slično, organske promene mentalnog funkcionisanja i hronična organska oboljenja predstavljaju visok rizik od samoubistva. Istraživanja su pokazala da je 94% osoba koje su izvršile samoubistvo bolovalo od depresije, psihoze, stresnog psihosomatskog poremećaja  ili poremećaja ponašanja. Dakle, samoubistvu češće pribegavaju duševni bolesnici ali ono nije retko ni među tzv. normalnih ljudima.

Tu su i individualni faktori – karakter i životne okolnosti: prethodno suicidalno ponašanje kao i izloženost stresnim životnim događajima (gubitak člana porodice, prijatelja, prekid emocionalne veze, gubitak posla) koji dovode do psihičkih i emocionalnih problema koji povećavaju rizik od suicida.

- Bolesti zavisnosti i samoubistvo tesno su povezani. Životna kriza, udružena sa alkoholizmom ili zavisnošću od neke druge psihoaktivne supstance, predstavlja faktor rizika za samoubistvo. Nalazi eksperimentalnih studija dokazuju da je alkoholna intoksikacija važan induktor u suicidnom činu. Između 40% i 50% alkoholičara izvrši samoubistvo. Od ukupnog broja samoubica 20% su alkoholičari. Takođe, osobe prepuštene hroničnoj zloupotrebi psihoaktivnih supstanci izloene su oštećenjima organizma i zato bolesti zavisnosti predstavljaju pasivno, latentno i hronično samoubistvo. Kockarska zavisnost i novčani dugovi koji se konstantno uvećavaju predstavqaju poslednjih godina rizik za samoubistvo – pojašnjava sagovornica portala Krug.

U  faktore rizoka spadaju i hronične bolesti: tumori, AIDS, hronične i neizlečive telesne bolesti, naročito ako su udružene sa nepodnošljivim bolom i patnjom predstavljaju visok rizik za suicid, ali i porodični faktori: raspad porodice ili razvod koji mogu stvoriti kod članova porodice osećanje ranjivosti i povećati rizik od depresije i suicidalnog ponašanja. Porodični konflikti, bračna nesloga, nasilje u porodici, sesualno, fizičko, emocionalno zlostavljanje i zanemarivanje deteta, takođe mogu biti uzrok suicidalnog ponašanja, kao i socijalni faktori: loš socio-ekonomski položaj, otuđenost čolveka u društvu, napuštanje školovanja, nezaposlenost, socijalna izolacija, nerazvijene, ruralne ili urbane ali udaljene regionalne zajednice, zlostavljanje na poslu.

Postoji i tzv. presuicidalni sindrom, koji predstavlja specifično psihičko stanje, skup promena u svesti, emocijama i ponašanju osobe pre čina samoubistva. Kod većine ljudi sklonih samoubistvu pomešana su osećanja o izvršavanju samoubistva. Samoubice u glavi vode rat između želje da žive i želje da umru. Kod suicidalne osobe prisutna je neodložna potreba da se pobegne od životne patnje i skrivena želja da se živi. Mnoge samoubice ne žele da umru – oni su samo nesrećni i žele da trenutna patnja i bol nestanu.

- Kada su osobe u samoubilačkom raspoloženju njihovo razmišljanje, osećanja i akcije su suženi. Ove osobe osećaju mržnju prema sebi I procenjuju sebe kao zlo ili ništavno ljudsko biće koje zaslužuje da bude uništeno. Ta mržnja usmerena ka sebi se manifestuje kroz nemilosrdna samooptuživanja i samoprezir, a u ponašanju dominira bezvoljnost, ponekad uznemirenost i hiperaktivnost. U periodima uznemirenosti, zbog niskog praga tolerancije na frustraciju česti su izlivi besa i nagle promene raspoloženja. Plaše se gubitka kontrole, da će „poludeti” i da će povrediti sebe ili druge. Gube koncentraciju za posao ili školu i druge redovne obaveze. Opterećene su osećanjem krivice, stida. Nemaju nade za budućnost:  “Nikad mi neće biti bolje, uvek ću se ovako osećati”- ističe Miletić Miladinović.

Potencijalne samoubice postaju nezainteresovane za sopstveni izgled i okolinu. Udaljavaju se od prijatelja i porodice. Gube interesovanje za druženje, seks, hobije I druge aktivnosti u kojima su ranije uživali. Mnogo brinu o novcu, bolesti (pravoj ili umišljenoj). Ponašaju se riskantno na način koji može biti opasan (neoprezni su u saobraćaju, voze pod dejstvom alkohola, droge ili sedativa. Upražnjavaju opasne aktivnosti ili ulaze u opasne situacije ne bi li “izazvale” smrt. Sređuju svoje poslove, dugove, pozdravljaju se sa prijateljima, rodbinom, poklanjaju vredne lične stvari, pišu testament. Povećano upotrebljavaju lekove, alkohol ili drogu. Ili nemaju apetit, pa gube na težini ili preterano jedu i goje se. Dolazi i do poremećaja u spavanju – preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, spavaju do kasno ili se bude jako rano, imaju noćne more.

- Ako se suicidna kriza dogadja uz osobu koja je spremna da sasluša i pomogne, samoubistvo se može sprečiti. Pružanjem podrške i pomoći u situaciji beznađa ne razrešava se konflikt, ali osoba dobija mogućnost da ga sagleda na drugačiji način.  Kriza traje od jedne do šest nedelja I tada je pravo vreme za intervenciju. Tada je izražena potrebu za podrškom, osoba je otvorena za promene u sopstvenoj ličnosti. Ovo je najbitniji aspekt krize, jer otvara mogućnost psihološkog progresa: osoba u krizi pokušava da nađe rešenje, da razvije mehanizam kojim će prevazići osećaj bespomoćnosti, ugroženosti i smanjiti nalet visoke i haotične anksioznosti. Ukoliko osoba ne dobije podršku i ne pronađe pomoć, razvija pogrešna ponašanja i emocije. Činjenica je da svi životni problem imaju alternativno rešenje koje se u tom trenutku ne sagledava. Već za nekoliko dana stvari mogu izgledati sasvim drugačije. Svaki osećaj patnje i bola je prolazan – daje nadu naša sagovornica.

Jedan od „lekova“ je primarna prevencija – stvaranje “antisuicidalne klime u društvu” što  pre svega, podrazumeva eliminaciju straha i razvijanje pozitivne klime, gde svako može dobiti svoju šansu u poslovnom, socijalnom i porodičnom životu. Važnu grupu zaštitnih faktora čini i promocija zdravih stilova života. Sekundarna prevencija podrazumeva osnivanje centara za pomoć osobama sa suicidalnim namerama, a tercijalna se odnosi na duševne bolesnike i programe za socijalnu, psihološu i profesionalnu rehabilitaciju,

- Cilj obeležavana Svetskog dana prevencije samoubistava je da se ljudi širom sveta ujedine u brizi za osobe koje su pkušale samoubistvo ili imaju sklonost ka njemu, a vrlo je važno da i mediji umerenije izveštavaju o samoubistvima – opominje za kraj klinički psiholog Danijela Miletić Miladinović.

Najbolji način da osobe u krizi savladaju bol i odustanu od namere da sebi oduzmu život jeste da nađu nekoga ko će ih saslušati. Uz malo sreće, prva osoba na koju naiđu u tum teškim trenucima neće biti i poslednja. Ima zaista puno ljudi oko nas koji su spremni da saslušaju. Ako ste u krizi, probajte da potražite takvu osobu u svom okruženju, a ako ste vi osoba koja prepoznaje nekoga sa suicidalnim namerama – potrudite se da budete podrška. Na kojoj god da ste strani, uvek se treba setiti koliko je moćna misao da je „lepa noć čoveku koji zna da će svanuti novi dan“.

                 M. M. D.

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments