Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

15. oktobar 2019.

Lepa reč za pacijenta, osmeh, požrtvovanost i predanost poslu, obeležili su život Gordane Šarac, glavne medicinske sestre kraljevačkog Doma zdravlja, koja je najveći deo radnog veka provela u Hitnoj službi, a danas je otišla u - zasluženu penziju

„Okolnosti ne zavise uvek od nas, ali od nas zavisi da li ćemo biti ljudi ili neljudi“, govorio je mudri patrijarh Pavle. Gordana Šarac, glavna sestra kraljevačkog Doma zdravlja, koja je danas otišla u zasluženu penziju, trudila se da tokom svog radnog veka, na poslu medicinske sestre, koji je zahtevan i težak, svakom pacijentu pruži pomoć i utehu, jer je baš tako razumela pouku da svako od nas treba, pre svega, da bude čovek.

Veći deo svog radnog veka, skoro 30 godina, Gordana je provela u Hitnoj službi, koju medicinske sestre, zbog prirode posla, često izbegavaju.

- Prvo radno mesto koje sam dobila bio je posao medicinske sestre u ambulanti u Godačici, gde sam radila dve i po godine, nakon čega sam se „stacionirala" u Hitnoj službi, da bi poslednje četiri godine provela na rukovodećem mestu u Domu zdravlja. Svog prvog radnog dana u Godačici sam se  malo uplašila, jer su uslovi bili poptuno drugačiji od onoga sa čim sam se kroz svoje školovanje susretala. Školovala sam se u Beogradu, u tzv. Visokoj školi za medicinske sestre, gde sam stekla ne samo znanje i veštine koje ovaj posao zahteva, već sam i uvidela šta zaista znači biti medicinka sestra i koliko ona  bolesniku znači – otkriva za portal Krug Gordana Šarac.

Pogledajte njenu priču:

Posle dve i po godine provedene u Godačici, u Hirnoj službi dočekao ju je potpuno drugačiji način rada: težak rad, smenski i u timu.

- Vrlo brzo uviđam da taj posao meni dobro ide i da sam se našla u pozivu koji zahteva da  ogromno znanje upotrebljavamo za zbrinjavanje i lečenje pacijenata. Posao uHitnoj službi naučio me je da cenim timski rad, da poštujem zadatke. Kako su godine prolazile, u jednom trenutku shvatila sam da taj posao više nije za mene, da je naporno raditi noću i zbrinjavati  ljude u teškim stanjima iz različitih situacija, To je ostavilo dosta traga na meni, pa sa , sticajem okolnosti prešla u drugu službu, verujući da će mi biti lakše. Oslobodila sam se smenskog rada, ali dobila sam nova zaduženja koja su od mene zahtevala novu vrstu napora, edukacije i obuke – priseća se Gordana.

Prošla je veliki broj obuka, bila deo projekta „Izabrani lekar", koji je za sve bio velika novina.

- Ipak, sve to dodatno oplemenjuje rad i dodaje značaj ulozi medicinske sestre u svim tim procesima. Kroz razne obuke, edukacije, studijska putovanja, uvidela sam koliko su posao i obaveze medicinske sestre u jednoj ustanovi veliki značajni. Na tom poslu ostajem 15-ak godina, da bi se poslednje četiri godine mog radnog staža završile na rukvodećem mestu u Domu zdravlja. Ovde sam provela četiri predivne godine, gde je sav moj prethodni rad kulminiran time što sam imala otvorene ruke da doprinesem ispehu Doma zdravlja, koji je 7. oktobra na Dan grada Kraljeva, krunusan  Diplomom za zaslužnu ustanovu grada  na Ibru i to „za brigu o pacijentima“.

Gordanine kolege smatrale su da na kraju radnog veka, ona – kao buduća penzionera zalužuje toplu ljudsku priču za svu svoju predanost i požrtvovanost. Na pitanje kako se zaslužuju poštovanje i ljubav i pacijenata, i kolega, Gordana skromno odgovara kako su, možda, posredi poštovanje koje je i ona gajila prema svim zaposlenima, ali i izuzetno znanje koje je primenjivala u svom radu, poštujući svakog saradnika.

- Umela sam da provedem i po 12 sati na poslu, da bi se posao završio onako kako treba. Moj prvi rukovodeći dan je trajao 12 sati. Ta predanost poslu i želja da usavršim posao medicinske su me, možda, odvojili od drugih. Ipak, nisam nalazila potrebu da se  istaknem, već sam želela da medinske sestre shvate da su važne u timu u kojem rade. Imala sam želju da im svojim primerom pokažem da da treba da budu pristojne i uvažene, kako od saradnika, tako i od pacijenata, što nam je bilo  najvažnije.  Niz obuka za medicinske sestre, koje sam sprovela u službi Opšte medicine, kroz prijekat „Izabrani lekar", urodile su plodom. Smatram da smo na neki način, našle svoje mesto u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao medcinske sestre koje se bave isključivo pacijentima.

Odnos i prema pacijentima za Gordanu je, kaže, do poslednjeg radnog dana bio - posebna priča.

- Za mene je pacijent do današnjeg dana bio neprikosnoven. On za mene nije bio „slučaj", već čovek kome treba pomoći. Svakome ko mi se u mom radnom veku obratio, na bilo koji način, ne samo za pomoć ili profesionalnu uslugu, već kao čoveku, znala sam da pomognem. Vrlo često sam znala da kažem „Budite srećni što ste me našli, što ste ,i se obratili". Moj odnos prema pacijentima bio je, pre svega, topao i ljudski. Vi morate da sednete sa njim da razgovarate, da ga uvažite.  Potrebno je da ga saslušate, da steknete njegovo poverenje. Kada to uspete, u radu sa pacijentima nemate problema – prisetila se naša sagovorica.

Kao jednog od najlepših momenata u njenom radnom veku pamti događaj vezan za iskrenu izjavu jedne devojčice:

- Igrom slučaja sam bila u timu koji je brinuo o zdravlju dece na zimovanju na obližnjem Goču. Brigu o toj deci, preuzela sam delom na sebe, zato što obožavam decu. Naravno, tu je bilo i bolesne dece, o kojima sam brinula kao o svom detetu. Na kraju, dobila sam pisani zadatak jedne učenice, u kojem je napisala: „Kad porastem volela bih da budem kao tetka Goca". Ništa lepše od toga nisam čula i još pamtim i tu devojčicu i taj njen rad – sa setom nam je otkrila Gordana.

Na pitanje, kad već pominjemo požrtvovanost, timski rad i posvećenost pacijentu, smatra li Gordana da je i danas tako i da li i mlađe medicinske sestre imaju sve te osobine, naša sagovornica kaže kako je briga da tako bude bio jedan deo i njenog zadatka.

- Mislim da postoje zaista divne sestre, koje se vrlo profesionalno bave svojim poslom i koje se svakog momenta, na svom radnom mestu, posvećuju pacijentu – poručila je Gordana, kojoj su kolege priuštile nezaboravne trenutke na kraju njenog radnog veka.

Mi joj želimo da svoje penzionerske dane troši onako kako je godinama zamišljala da će raditi kada za to dođe vreme. Najbolje u čovekovom životu su njegova mala, bezimena, nezapamćena dela dobrote i ljubavi, a Gordana ih je dosta ostavila za sobom da sada mirno može da uživa u zasluženoj penziji.

        M. M. D.

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments