Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

15. decembar 2019.

Bila je pionir PR profesije u Srbiji, a njen roman prvenac „Nina od Arabije“ (objavljen u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni) otkriva zašto joj se danas čini da je savremeni PR tu da nas ubedi da ništa nije kao što izgleda, poredi Saudijsku Arabiju u kojoj je živela i Kanadu u kojoj sada živi i veruje da, iako je Srbija platila visoku cenu, jer je digla glas protiv novog svetskog poretka, dolazi vreme da istorija bude na našoj strani

Danas gotovo da nema kompanije koja nema PR tim koji brine o njenoj reputaciji, kontaktima sa medijima i kriznim situacijama. Kako je sve izgledalo u vreme kada ste kao pionir PR profesije u Srbiji imali odgovoran zadatak da izgradite poverenje u kompanije za koje ste radili i da vodite računa o njihovom imidžu?

- Prva PR služba u Srbiji je osnovana u kompaniji Braća Karić, početkom 90-ih godina prošlog veka, u vreme kada skoro niko na našim prostorima nije znao šta je PR. Bilo je to doba nevinosti kada smo mi, zaposleni u PR-u, izveštavali o stvarnim događajima iz kompanije, organizovali Konferencije za štampu, pisali Saopštenja za javnost i obeležavali jubileje firme. Kasnije sam se zaposlila u EUnet-u, prvom internet provajderu u Jugoslaviji i ta nova tehnologija i ja rasli smo zajedno – kako je internet bio sve popularniji, tako sam i ja kao PR menadžer ove kompanije bila često u medijima. Danas armija ljudi radi u PR sektoru. U moje vreme, na prste jedne ruke, mogli ste prebrojati osobe koje su se bavile ovim poslom.

Da li, zaista, posle rada za BK kompaniju niste želeli da tražite posao dok vas „novi klijent sam ne pronađe“ (što se na kraju i dogodilo u vreme kada nije bilo mobilnih telefona i druge elektronske komunikacije).

- Bilo je tačno tako. Nikada nisam tražila posao, pisala CV i konkurisala na oglase. Moj stav posle odlaska iz BK kompanije bio je riskantan, ali jasan – poslodavac je mogao meni da ponudi posao, a ja sam bila ta koja postavlja uslove. Posle BK, na taj način (bez konkurisanja na oglase i pisanja CV-ja) dobila sam posao u EUnet-u, ali i sve ostale, sve do poslednjeg u Futuri Plus (kompanija Stanka Subotića) gde sam radila kao Savetnik za komunikacije. Posle 15 godina rada u PR industriji i (druge) udaje, dala sam otkaz u Futuri Plus i odselila se za Saudijsku Arabiju.

Radili ste za mnoge velike, renomirane kompanije u Srbiji? Da li, sa današnjeg aspekta, PR tog doba deluje mnogo čistije i nevinije od ovog što je PR danas? Kako danas funkcioniše savremeni PR u svetu sa Vaše tačke gledišta?

- Ponekad mi se čini da je savremeni PR tu da nas ubedi da ništa nije kao što izgleda.  U istim novinama možete videti raskošne fotografije osnivača Plejboja, Hju Hefnera koji se verio sa zečicom Kristal Haris, mlađom od sebe 60 godina. To je džet set i to je društveno prihvatljivo. Listajući dalje, ugledate naslov: Novi skandal u Saudijskoj Arabiji, a u tekstu piše: „Uspešni trgovac kamilama sklopio je brak sa devojkom mlađom od sebe čitavih 50 godina.“ To je skandal, kako u naslovu i piše. Oženiti devojku toliko mlađu od sebe – može da bude: ili skandal ili prihvatljivo. Nikako ne može biti i jedno i drugo.

Dvostruki aršini i licemerje caruju svetom. Kompanija ili državni vrh ima neku ideju, ali znaju da milioni ljudi tu ideju nikad neće prihvatiti. Onda svaraju događaj, angažuju PR agenciju da im „kreira događaj“, pa ga potom prezentuju medijima kao da se on stvarno dogodio. Na taj način kreiraju stvarnost i dovode milione ljudi u zabludu i konfuziju. Ljudi su izmanipulisani, pa zato i prihvate neke potpuno sulude ideje. Doba nevinosti na Zapadu je odavno prošlo, baš kao i doba nevinosti u PR profesiji kada smo se bavili reklamiranjem ili uveravanjem na osnovu stvarnosti.

Čini se da ste čitav život posvećeni tome da svoje znanje, sposobnosti, kontakte... svoju pamet, dobru volju i optimizam poklonite onima za koje procenite da sve to zaslužuju, poručujući da je „sreća – uvek u nama samima“. Možete li da nam prenesete za koje mlade ljude i organizacije radite PR potpuno besplatno sa željom da im pomognete da uspeju u svojim karijerama? Na koje uspehe ste najviše ponosni?

- Radim volonterski za Tesla udruženja u Americi i Kanadi – Tesla naučna fondacija sa sedištem u Filadelfiji (USA), Tesla Memorijalno društvo iz Njujorka, pisala sam za „Tesla magazin“ iz Toronta. Nikola Tesla je jedan od junaka mog romana. Najviše sam ponosna na pomoć i doprinos Tesla Memorijalnom društvu iz Njujorka da se 10. jul proglasi za Dan nauke u Srbiji. Pomažem i mladim ljudima na početku karijere – da se čuje za njih. Slobodno mogu da kažem uz mladost često ide i mudrost. Mnogo pametnih stvari se od mladih može naučiti. Oni nas podsete na ono što smo znali, ali vremenom zaboravili. Tara Dinić koja je posle četiri godine provedene u Bechtelu, jednoj od najpoznatijih svetskih kompanija u građevinarstvu – zauvek napustila korporacijski svet i otisnula u neizvesne vode mode i umetnosti – reče dok smo radile jedan intervju: Moj um je moja plodna zemlja. A Ines Novačić, srpsko-irski novinar, koja živi u Njujorku i radi za CBS News kaže: Rođena si kao labud i bićeš labud.

Saudijska Arabija mnogima deluje kao zemlja sa druge planete. Da li je Vama, prilikom upoznavanja te zemlje mnogo značila poznata „formula hrišćanske ljubavi“ dr Vlajka Panovića po kojoj: „Ljudi moraju da se poznaju kako bi se voleli, da bi se upoznali – moraju da razgovaraju, a da bi razgovarali – moraju da dele zajedničko vreme“? Umeju li ljudi današnjice da na kvalitetan način dele zajedničko vreme?

- Nažalost, ne umeju. Često u Kanadi vidim mlade ljude kako sede u kafićima, za istim stolom, ali zadubljeni u svoj mobilni telefon, tanjir ili čašu. Ne razgovaraju. Gledaju u FB ili Twitter, a onda svako plati svoj račun i ode kući. Moj suprug radi u građevinskoj firmi i kaže, da kada izađu na ručak, većina kolega hipnotisano gleda u velike TV monitore postavljene u restoranima ili pričaju o TV seriji koju prate. Suštinskog interesovanja za tuđi život praktično nema. Slično je i kada odem u Beograd – svako mi ispriča svoju tužnu priču, istrese svoju nesreću ili peh, okrene se i ode. Retko kad me neko pita “Kako si?” Zato sam jedno poglavlje u knjizi posvetila tom pitanju i temi – zašto jedni druge više ne pitamo: Kako si? Zašto u Engleskom jeziku „How are you“ predstavlja običnu frazu sa kojom vas pozdrave i ništa više.

Postoji izreka: „Ljudi će zaboraviti šta ste rekli, zaboraviće i šta ste za njih učinili, ali – nikada neće zaboraviti kako su se zbog vas osećali." Koliko je tačan utisak prosečnog čitaoca romana „Nina od Arabije“ da kao da ste, jednostavno, od detinjstva bili predoređeni da, na svoj način – popravljate svet?

- Prilično tačan. Nikada nisam preterano kukala nad onim što mi život servira. Mnoge važne stvari došle su mi prekasno. Ponekad se isplačem, pa krenem dalje. Život je stalna borba. Kada to imate na umu onda je sve nekako lakše. U mom romanu nema 4S (skandala, sexa, sporta i smrti), a to je ono što se danas servira publici širom svetu.  Moj roman je pisan za ljude koji pripadaju mom „energetskom plemenu“ ili senzibilitetu. Verujem da će se lepe i pozitivne ljudske priče prodavati bolje nego negativne, i da će „Nina od Arabije“ bar malo popraviti ovaj svet.

Stranci u Saudijskoj Arabiji žive u kampovima-gradovima. Kućne pomoćnice su muškarci, u kompanijama rade samo muškarci, nema alkohola, bioskopa, koncerata, pozorišta (za to se putuje u susedne države), morali ste i sami da nosite „abaju“. Čini se da vam je i to „palo“ lakše od lude, brze vožnje na saudijskim autoputevima? Po čemu ćete najviše pamtiti tu zemlju?

- Nikada za nepunih 10 godina koliko sam živela na Arapskom poluostrvu – nisam videla Saudijca da negde trči, žuri ili gleda na sat. To mi je bilo očaravajuće jer sam došla iz Beograda gde sam po čitav dan jurcala za obavezama, kako poslovnim, tako i privatnim. Međutim, kada uđu u auto to više nisu isti ljudi – obožavaju brzu vožnju. To nigde na svetu nisam videla, a proputovala sam veliki deo planete. Iako u proseku, na putevima u Saudijskoj Arabiji, svakodnevno gine 20, a povredi se 90 ljudi (pisao je Arab Njuz) trend brze vožnje nije u padu. Očarala me je njihova gostoljubivost, slična kao kod Srba – mogu da vas “ubiju” količinom hrane i pića sa kojom vas posluže kad im dođete u goste – od predjela, pa sve do dezerta.

Mogu li Saudijska Arabija i Kanada da se porede? Upoređujete li ih u svakodnevnom životu? Osećate li se slobodnije u Kanadi?

- Otuđenost koja vlada među ljudima u Kanadi  daleko je veća nego u Saudijskoj Arabiji. Saudijci su Srbima daleko sličniji po mentalitetu i gostoljubivosti. Po tome koliko cene tadicionalne vrednosti i porodicu. Kod njih retko kad vidite lažne i izveštačene osmehe kao na Američkom kontinentu gde vam se svi smeškaju, a ustvari nikoga za vas nije briga. Ukoliko zanemarim prvi šok kada sam došla u Arabiju, pa morala da nosim crnu abaju – tu sam se mnogo bolje osećala nego u Kanadi. Klima u Kanadi je strašna, ledena zima traje u nedogled. Uvek bih obukla abaju i vratila se u suncem okupanu Arabiju. U Kanadi se radi od jutra do večeri, slobodnog vremena ima jako malo, ljudi mi ponekad deluju kao roboti. Vest dana, u Torontu, postane  trenutak kada zvezda Instragrama Marsela Zoja (19) sa balkona svog stana na 45. spratu baci dve stolice u znak protesta i potom kaže: "Izvinjavam se svima koje je moj postupak uvredio. Niko nije povređen i zato prestanite da me uznemiravate. Mislila sam da su Kanađani fini, ali to nije istina! I ovde je toliko hladno, odlazim odavde!", navedeno je na njenom profilu. Priznajem, i meni je ovde hladno, ali bacati stolice sa terase je ipak previše.

Nigde i ništa nije idealno. Ni život u Arabiji, ni život u Kanadi, ni Srbiji. Život u svakoj zemlji ima svoje prednosti i mane.

Svoj roman prezentovali ste i približili široj publici na lep i neobičan način – odlomke iz knjige čitaju poznati glumci, pa na Vašem YouTube kanalu svi koji žele da saznaju više o romanu „Nina od Arabije“ – mogu da čuju njihova nadahnuta kazivanja. Koliko je takav vid promocije doprineo da se knjiga bolje prodaje?

- Na You Tube kanalu postoji osam odlomaka iz mog romana koje čitaju popularni umetnici - Ljiljana Blagojević, Neda Arnerić, Iva Štrljić i Nenad Nenadović.  Do sada je preko 35.000 ljudi slušalo te odlomke na YT, što je zaista impozantna cifra jer je reč o knjizi, a ne o rijaliti zvezdi ili folk divi. 

U želji da literarna scena Srbije dobije novu dinamiku osmislila sam da svoj roman predstavim viralno, u specifičnoj video formi, kreiranoj isključivo za potrebe društvenih mreža i interneta. Na ovaj način „Nina od Arabije“ je postao prvi roman u Srbiji, ali i na Balkanu  koji se čitaocima predstavlja viralnim putem, kroz „oživljene“ i svima dostupne odlomke koje čitaju poznati glumci.

Prodaja mog romana nije naročito veća zbog ovog vida reklamiranja, ali s obzirom da ne živim instant (sada i odmah), na duge staze mislim da je ovo bio dobar potez. Ko može bolje da govori o mom romanu – nego odlomci iz njega.

Vaš roman se nedavno pojavio u Bosni i u Crnoj Gori. Koliko je to dokaz da smo, kad živimo tamo negde u belom svetu, svi mi sa ovih prostora - još uvek naši?

- IK Nova knjiga iz Podgorice je objavila moj roman „Nina od Arabije“ za tržište Crne Gore i Bosne. Knjiga je upravo izašla iz štampe i mislim da će čitaocima u Bosni biti posebno zanimljiva zbog njihovih veza sa Saudijskom Arabijom, ali i Crnogorcima, jer u romanu imam poglavlje posvećeno upravo njima.

U Saudijskoj Arabiji suprug i ja smo se lepo družili sa ljudima s prostora bivše Jugoslavije – Makedoncima, Bosancima, Hrvatima…  Kao mala devojčica, a kasnije i kao devojka provodila sam bezbrižna letovanja na Hvaru. Ali posle svih događaja na Balkanu mogu da kažem da iskreno žalim što Aleksandar I Karađorđević nije bio mudriji i ujedinio sve srpske zemlje u Kraljevinu Srbiju. Tako bi gajili komšijske odnose i bili relaksirani, živeli onako kako se živi sa komšijama u stambenoj zgradi. Sa pojedincima u miru, a sa drugima u svađi. Komšija vam zvoni na vrata, a vi ne otvarate. Pravite se da niste kod kuće. Posudite šoljicu kafe ili šećera, ali svako od vas vodi svoj život i svoju „politiku“ iza četiri zida koja predstavljaju granice.

Verujem da je došlo vreme da Srbi uvek stoje na Srpskom stanovištu. Da nikada ne zaboravimo da je Beograd bio prvi pobunjeni grad u svetu protiv novog svetskog poretka i da, iako smo platili visoku cenu za to, doći će vreme (već se nazire!), da istorija bude na našoj strani.

Odlomke  iz romana "NIna od Arabije" možete pogledati na  njenom You Tube kanalu, evo nekoliko:

 

Foto: privatna arhiva

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments