Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

1. februar 2020.

Kada je Aleksandar Milićević odlučio da u svom lokalu u Kraljevu pruži dom bolesnom štenetu sa ulice, nije ni slutio da će baš taj pas postati maskota, ne samo kafića čiji je vlasnik, već i ljubitelja pomalo zaboravljenih muzičkih žanrova

Džezi je mešanac labradora, kojeg jeAleksandar Milićević, vlasnik kafića „Thrill bar Gallery", pronašao u svom naselju kao štene od nepunih mesec dana. S obzirom da tako malo biće nije imalo šanse da samo preživi na ulici, a da Aleksandar u svom stanu nije imao uslova za još jednog člana, odlučio je da ga odnese u kafić i odatle mu pruži potrebnu negu. Kada je odlučio da u svom lokalu pruži dom bolesnom štenetu sa ulice, nije ni slutio da će baš taj pas postati maskota, ne samo kafića čiji je vlasnik, već i ljubitelja pomalo zaboravljenih muzičkih žanrova - jazza i rock end rolla u Kraljevu, a razlog je i više nego neoubičajan - Džezi sa oduševljenjem iščekuje svaku svirku, pozicionira se u blizini benda, pozdravi se sa gostima i pozno proprati svaki nastup.

- Znao sam da neće biti problema i da će mališu lepo prihvatiti kako zaposleni, tako i gosti lokala jer, generalno, volimo životinje. Promenilo se više ,,postavki" osoblja od tada, ali to nam je ostalo zajedničko. Odveli smo ga kod veterinara, kupili granule i obezbedili mu prostor za spavanje u podrumu,  kako bi bio izolovan od glasne muzike, jer smo verovali da će ga plašiti. Međutim, Džezi nam je već na prvim svirkama jasno dao do znanja da ne želi da se odvaja od ostatka ekipe i da želi da bude prisustan na svakoj svirci . Gosti su u početku bili zbunjeni, nisu navikli na takav prizor. Fotkali su ga, bio je glavna zvezda. Međutim, sada kada dođu na svirku, regularno se pozdrave sa njim, kao sa bilo kojim drugim članom osoblja, a ako se slučajno zadesi da Džezi u tom trenutku ode napolje da prošeta, odmah zabrinutim tonom pitaju:  „A gde je Džezi? Zašto nema Džezija?“ On je potpuno neočekivano postao maskota svih nas koji gajimo ljubav prema muzici koju propagiramo u lokalu -  ponosan je  vlasnik ovog kafića na svog četvoronožnog prijatelja.

Kroz šalu nam Aleksandar otkriva da je vrlo rano saznao da sa Dzezijem gaji iste afinitete prema mizici, pri čemu naglašava da  je Džezi „sam sebi odabrao" ime.

- Kao štene je bio hiperaktivan i tragali smo za načinom kako da ga smirimo, kako ne bi svojom igrom uznemiravao goste. Bio je veličine ljudske šake kada je, takoreći,  sam sebi odredio ime „Džezi". Tog dana, igrao se ispred lokala satima i u jednom trenutku, onako iscrpljen od jurcanja, ušao je  u lokal i na opšte iznenađenje svih nas, momentalno zaspao pored zvučnika, uz trubu Meta Dejvisa. Tada smo bili sigurni da nije u pitanju uobičajen pas i da će poneti ime „Džezi"- kroz smeh se priseća Aleksandar.

Prema njegovim rečima, sa Džezijevim dolaskom, u ovom lokalu desile su se pozitivne promene, a kafić od tada odiše drugačijom energijom. Osim što je pobrao sve simpatije gostiju, koji su mu zahvalni na „pravom izboru muzike", ovaj mešanac svakodnevno svojim nestašlucima uveseljava osoblje, koje ga je, prema rečima vlasnika,  poprilično razmazilo.

- Mene je doživeo kao „tatu", jer sam jedini koji ga vaspitava, a ostale doživljava kao drugare iz kraja.  Na primer, decu iz nekog razloga, posebno obožava. Ima lepu narav i pravi je „drugar" sa svima. Ne znam da li je nekad zalajao na nekoga, ali se dešava da oseti negativne ljude i da se iskusno, šmekerski pomeri. Kao mali je pravio haos, priznajem,  grizao je kablove, koji su jako skupi, morali smo da čuvamo nameštaj, dok su mu rasli zubi. Sada je već drugačija situacija. Svestan je ljubavi koju dobija od svih nas i zaista nas je sve usrećio, a gosti se slažu da je doneo  neku pozitivnu energiju. Kada su svirke, poziconira se pored benda, proprati svako dešavanje i zajedno sa gostima uživa u atmosferi. Preko dana, pak, leškari, ide od stola do stola i svima se „javi". Zaista je neverovatan - dodaje vlasnik lokala.

Osim Thrill bara, u kojem je „domaćin", ovog nesvakidašnjeg mešanca, prepoznaju i mnogi gosti obližnjih kafića, budući da  ima svoj „rejon", kojim se svakodnevno kreće, pozdravljujući „stalne goste".

- U početku mu nismo dozvoljavali da napušta lokal, zbog njegove bezbednosti, međutim ubrzo  smo shvatili da je poprililno snalažljiv. Ako nije kod nas u bašti, tu je oko „Pariza" ili „Sotto Sopre". Kada mu je dosadno u kafiću, uglavnom je sa Žućom i Dobrivojem, drugarima, koje su godinama hranili zaposleni u „Sotto Sopri“. Međutim, mislim da su se tamo promenili vlasnici, pa nisam siguran da li ih puštaju i dalje unutra, jer ih Dzezi dovodi ujutru oko 10 časova kod nas u lokal da se ugreju. Inače, Dzezija svi ovde, u „krugu dvojke", znaju, ne prilazi svima, ali uredno se javi nekim stalnim i gostima drugih kafića, poigra se. Valjda oseća ko voli životinje - ističe  Aleksandar.

 Možda je baš Džezi pravi primer za tvrdnju da su "psi prerušeni andjeli koji su na ovaj svet došli da nas nauće kako treba voleti ".

               Jovana Ristić

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

1 Comments

  • Gost - Milica

    Gost - Milica

    Divna prica! Kad bi bilo vise ovakvih ljudi ...
    • Ime: Milica