Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

14. april 2020.

Online je poseban sistem učenja, ali društvo još počiva na školama u kojima deca i mladi imaju živu reč i eksperiment, a s druge strane nije dobro vršiti pritisak da se škole otvore što pre, jer nespremnost može imati katastrofalne posledice

Drugi deo naslova (mi letimo dok pravimo avion) je odgovor jednog od ispitanika na pitanja iz ankete koju je sproveo  stručnjak za digitalnu komunikaciju Malcom Brown, koji je upravo završio istraživanje  o online nastavi uslovljenu korona virusom (EDUCAUSE časopis).

Nemačka akademija Leopoldina je 13. aprila 2020. donela izuzetan dokument  (Coronavirus-Pandemie – Die Krise nachhaltig überwinden ) o postupcima zajednice u vreme i posle korona krize, odnosno jedan impuls političarima da osmisle načine vraćanja u tokove proizvodnje i normalnijeg načina života. Dokument Nemačke akademije sadrži 19 strana teksta, te sveobuhvatno i jasno ukazuje na složenost situacije u kojoj se nalazi svet i poziva na oprez čelnika zajednice (u ovom slučaju odnosi se na Nemačku) kada donesu mere za vraćanje života u normalne tokove. Oni ističu da je opasnost  koju sa sobom nosi ova pandemija prilično velika, i tu je problem, jer je očito da se vakcina ili lek neće naći brzo. Dokument je izuzetno složen i naučno vrlo precizan, kada su u pitanju ukupna društvena rešenja u borbi protiv korona virusa. To se odnosi i na obrazovanje.

U datom dokumentu, u Poglavlju 5. govori se posebno o obrazovanju. U njemu se predlažu  stavovi kako bi trebalo da izgleda obrazovanje u periodu smirivanja krize, a i posle nje. U početku ovog poglavlja konstatovano je su obrazovne ustanove zatvorene zbog velike blizine kontakata u njima i ozbiljnih mogućnosti za širenje infekcije. Pri tome, autori dokumenta  ukazuju na značaj funkcija škole i da kao takva pomaže normalnom razvoju dece i omladine. Zatim, ističu  da ovako zatvoreni (sa online nastavom) napraviće se još veće socijalne razlike u sticanju znanja i podučavanju i da je zbog toga potrebno razmotriti otvaranje škola, korak po korak.

Naši mediji su odmah izvestili da se nemački akademici zalažu za otvaranje škola što pre. To je samo delimično tačno, oni se zalažu za otvaranje škola, uz isticanje svih ograničenja (koja su posebno prikazana u prvom delu teksta Nemačke akademije Leopoldina) koja su uslov da bi se nastavio rad u školama. S tim da oni jasno ukazuju da će se u vrlo kratkom roku, od čitavog nastavnog procesa, najlakše organizovati ispiti u školama, jer kod njih je mnogo lakše održati fizičku distancu, zaštitu usne duplje  i kontrolisati kretanje učenika. Dakle, škole se trebaju otvoriti (to smo i mi istakli u tekstu od 1. aprila na Portalu Krug KAKVE ĆE BITI PROMENE U ŠKOLAMA POSLE KORONAVIRUSAali za to je važno najpre konsultovati stručnjake koji imaju uvid u kretanje pandemije, a što je  pre neki dan izneo i epidemiolog Tiodorović sa dosta preciznim tumačenjem,  «verovatno u periodu kraj maja – početak juna  škole moći početi da rade», pod uslovom da imamo samo sporadične slučajeve zaraze.

Ali,  da bi se škole i fakulteti otvorili potrebno je analizirati šta nemački akademici predlažu i šta treba uraditi da bi se ovaj tranzicioni period  (ovo proleće i završetak školske godine, koji se odvija po online sistemu) što uspešnije organizovao i to na zadovoljstvo svih - dece, roditelja, nastavnika i zajednice u celini. Nemački akademici su svesni da je  njihov predlog opšteg karaktera i da se mora voditi računa o odgovarajućim okolnostima u kojima rade pojedine obrazovne ustanove, što se odnosi i na nas. Mi neke predloge možemo ostvariti samo uz jaku podršku Vlade (najviše finansijsku), lokalnih zajednica i roditelja. Evo nekih ključnih predloga nemačkih akademika i kako bi se to kod nas moralo izvoditi:

Predlozi i stavovi nemačkih akademika

Šta je potrebno uraditi u našem sistemu da bi to sproveli

Otvaranje škola što pre moguće, ali korak po korak, i to različitim tempom po razredima, dajući prednost starijim učenicima

Potrebno je postaviti novu organizaciju rada u školi. Pripremiti starije razrede, preko razrednih starešina, za povratak u školu i doneti jasna pravila ponašanja. Posebno treba napraviti jasna pravila za škole u većim urbanim centrima, a posebno za menje centre.

Postaviti posebne standarde po pitanju higijene, zaštite usne duplje i nosa, doneti pravila fizičke distance

Odmah bi trebalo pristupiti planovima za dezinfekciju objekata i opremanje škola sanitarnim sredstvima, maskama, rukavicama. Pored toga, posebno bi trebalo povesti računa o toaletima u školama (voda i sapun, papir za ruke, na izlazu dezinfekciono sredstvo), gde bi morala higijena da se posebno održava, čišćenje posle svakog odmora. Pored toga, škole se moraju bar u početku dezinfikovati posle nastave, jer se u školama nalazi dosta metalnih i plastičnih delova na kojima se najduže zadržava korona virus. Škole bi morale da imaju u svojim rezervama velike količine maski i rukavica. Pravilnikom bi moralo da se reguliše da učenik ne može pristupiti nastavi bez zaštitne maske.

Prvo organizovanje nastave maternjeg jezika, stranog jezika i matematike

Ovaj predlog upravo govori da se organizuje nastava u kojoj se sve može izvoditi na distancu. Uz to nema izlazaka na tablu, prilaska nastavnika klupama učenika, svi učenici sami sede u klupi i posle časova napuštaju školu. Nema (bar u početku) izlazaka u dvorišta, bez kontrolnog prisustva nastavnika. Učenicima se daju uputstva da komuniciraju na distanci. Ova nastava bi trebala da se za učenike u početku izvodi najviše dva dana u nedelji, ostala bi nastava išla online.

Stvaranje odelenja od 15 učenika

Ovo može biti jedan od većih problema u našem sistemu, jer je u pitanju dupliranje broja časova, ali i povećano opterećenje nastavnika. Trebalo bi odmah napraviti nove rasporede nastave za predmete koji se izvode u školi (jezik i matematika), što predstavlja problem zbog broja nastavnika i njihovog opterećenja. Istovremeno se postavlja problem finansiranja ove duple nastave. Treba doneti nova uputstva ponašanja u učionici – zahtev za smernicama i pravilima (kako to ističu i nemački akademici). Ujedno, treba razmotriti da roditelji (oni koji nisu angažovani) na kraju nastave dočekaju decu i vode kući

Organizacija i priprema završnih razreda u osnovnim školama

Jedno od važnih pitanja, jer je očito da će se prijemni ispiti pomeriti za period od 5 do 15. jula i da će moći da se organizuje u školama. Priprema tih učenika i završetak škole moraju se odvijati po posebnom režimu. Treba omogućiti učenicima da budu svi u ravnopravnom položaju kada je u pitanju polaganje ovih ispita. Tu postoji realan problem njihove adekvatne iskorištenosti online nastave i njihovog praćenje od kuće.

Formiranje malih grupa u vrtićima

Formiranje malih grupa u vrtićima (od 5 dece u prostoriji) je za nas prilično upitno. Pogotovu što deca nisu u mogućnosti da idu kod deda i baba, tako da je za nas to standard koji je prilično upitan da se može realno ispuniti u skorije vreme. Ovde se predlaže da se to organizuje za decu medicinskog osoblja i policajaca, što opet može predstavljati problem jer šta da rade roditelji koji rade u firmama koje su bitne za snabdevanje stanovništva.

Fakulteti da završe online nastavu u ovom semestru.

Trebali bi da održe nastavu online i da organizuju ispite u junsko- julskom roku, za šta postoje realni uslovi uz obezbeđenje svih onih mera koje važe za fakultete. Trebalo bi obezbediti posebna sredstva za fakultete koji imaju laboratorijski rad ili praktičnu nastavu, što se reflektira kroz polaganje ispita.

Srednje škole da imaju selektivan pristup kroz razvoj teorijske nastave.

Potrebno je više koristiti digitalne i analogne medije, sa izradom pohađanja polaganja određenih ispita na kraju polugodišta. Uvesti nove standarde znanja sa pripremom za jesen gde će se morati utvrditi standardi znanja u novim uslovima. Organizacija nastava i odelenja važi kao i za osnovne škole, što će poskupiti sistem srednjeg obrazovanja.

Jačati kombinaciju online nastave i učenja u školi i pripremiti se za taj sistem na jesen, izradom novih materijala i dokumenata.

Svaka škola će morati pripremi materijale za ovakve situacije koje se mogu ponoviti. Aktivi nastavnika moraju napraviti nove nastavne planove sa jasnim ishodima učenje u različitim uslovima. Fleksibilizacija čitavog sistema moraće da se verifikuje i zakonski i pravilnicima i izradom vodiča za roditelje i učenike.

Formiranje jedinica za digitalno učenje

Svaka škola bi morala da ima svoju samostalnu jedinicu za digitalno učenje, koje će preko ministarstva biti povezane u jedinstvenu mrežu. Nastavnici moraju preko leta imati obuku za rad preko ovih jedinica, mi smo 1. aprila predložili centre za učenje.

Generalno pojačati upotrebu novih tehnologija na sve nivoe obrazovanja i na sve skupine ljudi

Moraćemo da napravimo posebnu strategiju digitalizacije učenje i formiranja pametnog okruženja za učenje.


Kada vidimo čitav materijal Nemačke akademije jasno nam je da kroz njega prvo provejava oprez,  koji mora da se verifikuje u sistemu, i koji će zahtevati poštovanje novih pravila rada. Nemačka ministrica obrazovanja Anja Karliczek  (https://www.tagesschau.de/inland/exit-strategie-coronavirus-101.html) istakla je juče, da se u školu mogu vratiti učenici vrlo brzo,  ali moraju se zaštiti usta i nos i održati distanca, kao  i pripremiti institucije za nov način rada. Istakla je da je pitanje škola jedno od najtežih u ovom procesu normalizacije.

Sve navedeno može biti veliki problem za naše sisteme, sve ovo što se predviđa u dokumentu Nemačke akademije Leopoldina ( o tome pisu i drugi stručnjaci, pa čak i u tekstu koji smo mi objavili 1. aprila na portalu Krug  zahteva izdvajanje znatnih sredstava u budžetima za početak rada škola i fakulteta. Izdaci i organizacija uopšte neće biti jednostavni, jer će zahtevati dosta informisanja i obuke nastavnika, roditelja i pogotovu učenika i studenata. Škola neće moći da funkcioniše na stari način, posle svih ovih dokumenata to je potpuno jasno. Ne treba da se pravimo da je ovo samo prolazna sekvanca koju ćemo zaboraviti posle par meseci ili godina. Uvođenje tehnologija, održavanje distance u školi, novi oblici organizacije odeljenja i učenja, izmeniće potpuno našu svest o odgovornosti u obrazovanju.

Nemački akademici u ovom dokumentu ne razlikuju se mnogo od stavova  drugih svetskih stručnjaka (Pasi Sahlberg, Jong Zhao itd.) kada je u pitanju obrazovanje posle korona krize. Oni ukazuju da škola mora da se više bazirana na primeni novih tehnologija u svom radu, da se nastavnici moraju više spremiti za primenu tih tehnologija i inovacija u obrazovanju, ali pored toga, potrebno je uvođenje fleksibilnog učenja i novih metoda merenja znanja. Konzeravativni i tvrdi stavovi nekih profesora i nastavnika o vrednovanju znanja u novim uslovima, mogu ne samo da naštete sistemu, već da nas odvedu na pogrešan put. Taj pogrešan put je da se odreknemo svih mogućnosti koje nam daju nove tehnologije. Pravilnom primenom novih tehnologija možemo da dobijemo mnogo bolje rezultate od onih koje smo dobijali ranije, ali za to su nam potrebni priprema i ozbiljna finansijska sredstva.

Ovo je vreme kada smo prinuđeni da radimo na jedan način koji mnogima nije dovoljno poznat, jer ovo još uvek nije onaj pravi online sistem koji nam je potreban. Imaćemo predloga da sve se može rešiti online nastavom. Ne treba glorifikovati online obrazovanje, ono treba da bude više prisutno u našim školama, ali ono neće rešiti sve funkcije škole u društvu. Jong Zhao američki stručnjak, kineskog porekla, u razgovoru sa vaspitačima jedne škole u Hong Kongu o ovom vremenu korona krize, istakao je da se ne treba pretvarati,  da sve možemo učiniti u školi putem interneta. Jednostavno škola ima mnogo svojih funkcija koje su bitne za razvoj društva, i da to još sve ne može zameniti online nastavom. On je to ilustravao rečenicom: tofu nije sir!!! Ne  treba očekivati da miriše i da ima ukus kao sir (tofu se pravi od sojinog mleka i često je zamena za sir u vegetarijanskim jelima) !!! Online je poseban sistem učenja, ali još uvek društvo počiva na školama u kojima deca i mladi imaju živu reč i eksperiment, kao oblik sticanja znanja, i zato su važan faktor ekonomskog i društvenog razvoja.

S druge strane, nije dobro vršiti pritisak da se škole otvore što pre,  jer nespremnost u sistemu obrazovanja, može rezultirati katastrofalnim posledicama. Ali, bilo bi pogresno čekati i praviti se da ne treba sada da se organizujemo i napravimo svoje nove planove i dokumenta. Svaka škola i ministarstvo moraju imati svoje timove za izmene u sistemu, zbog korona krize.  Zbog toga, država  mora već ovih dana da napravi poseban tim (po ugledu na Angelu Merkel) koji će se baviti budućnošću škola. Političari, rektori i tajkuni treba da se pomire sa činjenicom da moraju da se nađu za stolom sa mnogim stručnjacima za obrazovanje koje su do sada potiskivali na marginu i odbacivali njihove predloge. Mi se svim silama moramo radovati otvaranju škola, ali biti oprezni i nikako površni.  Ne trebaju nam brze odluke na bazi poluznanja ili kopiranje država koje imaju mnogo veći standard od nas. To poluznanje, «taj najstrašniji bič čovječanstva, koji je gori od kuge, gladi i rata i koji prije našeg stoljeća nije bio poznat. Poluznanost je silnik kakav dosada još nikada nije bio na svijetu. Silnik koji ima svoje žrece i robove, silnik pred kojim svi strepe i iskazuju mu takvu praznovjernu ljubav koju dosada nismo mogli ni zamisliti, silnik pred kojim drhti i sama znanost i sramno mu se ulaguje.» (Dostojevski: Bijesovi, str 233).  Toliko o njima, nama i stvarnim našim potrebama, potrebama društva koje vapi za boljim svetom.

                      Prof. Dr REFIK ŠEĆIBOVIĆ

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments