Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

26. jul 2020.

„Vi ste nas, đenerale, učili da jedino vojnik, kao i devojka, jednom gubi, a da nikada ne vrati izgubljeno: ako sam jednom obraz ukaljao, to znači da nikada čovek nisam bio, ako sam jednom bio kukavica, to znači da nikada hrabrosti nisam imao“

Ovaj tekst koji portal Krug objavljuje, biće deo novog romana „NOĆ UOČI KRSTOVDANA“ Rada Velizarova Erca

Nisam ja, gospodine đenerale, ubio Miljojka Gorilu. Njega je na smrt osudio preki sud Žičke brigade, a sud, kao što znate, čine časni oficiri, stariji ljudi, školovan kadar, ratnici iz prehodna tri rata. I sud sudi, po pravdi i zakonu, a ne po mojoj volji.

Dve noći sam jahao da bih od Morave stigao do Ravne Gore i evo, javljam se na raport, gospodine đenerale. Raportira kapetan Vasić, komandant Žičke brigade.

Ne znam šta je do vas došlo, kao informacija ili laž, ali istina je ova...

Gorilo, tako su ga zvali, bio je vuk samotnjak i ja znam za sve njegove bahatosti i ludačenja, ali znam i za junaštva, posebno ona pri opsadi grada. Za njega nije važila hijerarhija, komanda i subordinacija. Sam se na konju probio, duž glavne ulice, pod kišom kuršuma. U galopu  je dohajao do kafane „Parize“ i švapske komande i tu im rinuo nekoliko „kragujevki“. Koliko ih je pobio, ne znam, ali tako nešto je mogao samo on da učini.

Mi smo, valjda, vojska, a vojska ima svoja pravila i svoju komandu. Junaštvom se ne opravdava nediscipolina, bahatost, pljačka, nemoral...

I sve je u vezi sa njim moglo da se toleriše, osim ovog poslednjeg.

Seljačka smo zemlja, a seljak može sve da otrpi i podnese. Nemoj mu samo na obraz udariti, ne diraj mu kuću, čeljad, ženu, decu...

Da, tačno je, đenerale,  to što ste čuli... Gorilo je silovao  Ljubicu, devojku od sedamnaest godina, ukaljao joj obraz, navukao na sebe, a i na nas,  mržnju naroda iz svih kuća, tamo ispod Gradine. Zatekao je na proplanku, kod ovaca... Prohtelo se bitangi da bude muško. K’o veli, rat je, i sve je dozvoljeno.

Šta sam ja drugo mogao!?

Da razjurim narod koji je besan, sa vilama i sekirama došao pred komandu da traži pravdu. Da pucam u svoje seljake!? Da od crnog „naopravim“ još crnje!? Ne, ja sam naredio da ga uhapse i vežu... Jedva su ga savladali i razoružali, onako bahatog i polupijanog.

Kažem Vam, gospodine đenerale, zasedao je preki sud Žičke brigade. Nije odluka moja, ali kao da jeste. Gorilo je osuđen na smrt...

Baš tako... da svi znaju, da smo mi kraljeva vojska, a ne raspasana banda. Vi ste nas, gospodine đenerale, učili  na Akademiji i ja znam da jedino vojnik, jedino oficir, kao i devojka, jednom gubi, a da nikada ne vrati izgubljeno: ako sam jednom obraz ukaljao, to znači da nikada čovek nisam bio, ako sam jednom bio kukavica, to znači da nikada hrabrosti nisam imao... Dok je kokarde na mom čelu, biće i hrabrosti i obraza, a Vi mi sudite, ako sam kriv.

Ne kajem se, gospodine đenerale, a nemam ni zbog čega. Taj narod nas hlebom ’rani, odvajaju od svojih usta, za naše kazane. Vojska je tu da ih brani, a ne da ih pljačka i siluje im kćeri.

Da...  dobro ste čuli, gospodine đenerale... Gorilo je obešen, za primer, pred celim selom. Obešen je na hrastu, u sred sela, tamo ispred crkve. Pred onim istim seljanima koji su, samo dan ranije, tražili pravdu. Nije bilo drugog načina da obraz operemo i pravdu zadovoljimo. Sahranjen je u dnu groblja, tamo gde sahranjuju samoubice.

I da znate, nije ga vojska obesila.

Poručnik Soldatović je pred onim narodom pročitao presudu suda, a stolicu je, ispod vešala, nogom gurnula Ljubica, devojka koju je Gorilo obesčastio. Tako je pravda zadovoljena.

Ovo poslednje je bilo, zato što sam ja tako hteo, a Vi mi sudite, ako sam šta loše učinio.

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments