Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

 25. avgust 2020. 

Već skoro deset godina u onlajn svetu pohranjuje se delić po delić blaga koje poseduje Zavičajno odeljenje Narodne biblioteke "Stefan Prvovenčani" u Kraljevu

Na web sajtu www.kraljevcani.rs možete satima kao moderni arheolozi pretraživati prošlost našeg kraja - ljude, mesta, događaje.

            Na samo jedan klik možete doći do svih brojeva "Ibarskih novosti" od 1953. godine do današnjih dana! I to je, čini mi se, jedino mesto na kom su svi brojevi "Ibarskih" na okupu, jer se fizički, štampana izdanja, nalaze kojekuda.

Na ovom sajtu možete naći i preteče "Ibarskih": nedeljnik "29. novembar", ali i predratni "Kraljevski glasnik", koji je izlazio 1933-34. godine. Kuriozitet je da se svi brojevi "Kraljevskog glasnika" fizički čuvaju zapravo u Sveučilišnoj biblioteci u Zagrebu, odakle su dobijeni ovi digitalni zapisi.I dalje važi "Što novine nisu objavile..."

            Svih ovih godina pokretački duh projekta www.kraljevcani.rs je Emilija Dimovska, bibliotekar savetnik u Zavičajnom odeljenju kraljevačke biblioteke.

            - Dugo sam radila u direktnom kontaktu sa korisnicima i znam da su najzainteresovaniji za periodiku, novine i časopise. Kada istražujemo blisku prošlost, zaista se pokazuje da ono što nisu objavile novine, to se nije ni dogodilo. "Ibarske novosti", kao najdugovečniji nedeljnik, kakve god da su bile u pojedinim periodima, ipak su nezamenljiva hronika našeg kraja. Isto važi i za ostale novine, osim pomenutih to su još i Kraljevačke vesti i Kraljevačke novosti, koje možete 'prelistati' na našoj veb aplikaciji - priča Emilija za kraljevački portal "Krug".Ema nalašava da za one koji su skloniji savremenim temama, u rubrici "Periodika" postoji pres kliping - pregled aktuelnih tekstova u štampi koji imaju veze sa Kraljevom i Kraljevčanima. Dakle, ne samo tekstovi o Kraljevu, nego i oni koje su pisali Kraljevčani koji ovde više ne žive. Za ovu rubriku prati se oko 20 naslova, odnosno dnevnih i nedeljnih novina, časopisa i magazina. I to ne njihova digitalna, već štampana izdanja. To znači da ćete na ovom sajtu naći skenirane i vesti koje su npr. objavili "Politika" ili "Večernje" ili "Blic"... a koje nisu prenete na njihov sajt.

            Najstariji digitalizovani dokument je prvi broj "Pregleda crkve Eparhije Žičke" od 1. avgusta 1919. godine, koji je prvo izlazio u Čačku, u kom je do 1934 godine bilo sedište eparhije. Ova građa nalazi se na sajtu u rubrici "Časopisi", gde su i svi službeni listovi najpre sreza, pa opštine, pa grada Kraljeva od 1960. godine do danas. Tu je i "Žički blagovesnik", kao i književni časopis "Oktobar", a počela je i digitalizacija "Povelje".

Pionirski poduhvat

            Najnoviji deo projekta, koji finansira Ministarstvo kulture, pohranjen je u rubrici "Kraljevo i Kraljevčani", za koji Emilija Dimovska kaže da je pionirski - ne samo zbog toga što je na svojim počecima, nego i zbog samog sadržaja. Ovde bi trebalo da se nađe građa o svim ljudima, događajima - manifestacijama, mestima i ustanovama koji su od značaja za Kraljevo.

 

          - Polaz je načinila naša koleginica Ljiljana Žarković, koja nam je ostavila svoju, kako je zovemo, 'Malu beležnicu' u kojoj je sve do odlaska u penziju sakupljala građu o pojedinim ličnostima, kao i priče iz našeg kraja. Naš pionirski korak je u rubrici 'Mesta', u kojoj želimo da objavimo osnovne podatke o svakom naseljenom mestu u Kraljevu, a njih je nešto više od 80. Uneti su podaci za 68 mesta. Neko bi možda rekao: 'Pa to već sve ima na netu...', ali bogme nije tako! Za pojedna naselja smo se namučli da nađemo relevantne izvore za čak i te osnovne podatke. Znate, nekada nije bilo preporučljivo baviti se previše lokalnom istorijom. Za mnoga mesta u kraljevačkom kraju možemo da navedemo samo jedan izvor podataka. Do sada imamo samo jednu sveobuhvatnu monografiju Kraljeva objavljenu pre više od pola veka. Ali važno je da smo počeli, pa se rubrika o svakom mestu može dopunjavati  - priča Emilija.

            Izreka "Važno je početi!" važi i za rubriku "Ličnosti". Čitav tim ljudi i godine rada bili bi i biće potrebni za unos podataka o značajnim ljudima, koji su značajni za Kraljevo, ili za Srbiju, pa možda i za svet, a da su bar deo života proveli u našem gradu. Do sada su uneti podaci o 120 ličnosti - ne po kriterijumu istorijske važnosti, već po tome koja je građa u tom trenutku bila u obradi.

            U "Kraljevo i Kraljevčani" naći ćete i osnovne podatke o 12 događaja - manifestacija i o 17 ustanova. Možda će neko biti razočaran obimom građe, jer su tekstovi vrlo kratki, ali - kao što reče Emilija - ovo je pionirski poduhvat, od nečega se moralo početi.

"Dragi g. Veljiću..."

            Meni je posebno bio zanimljiv i deo "Neknjižna građa". Nisam mogla ni pretpostaviti da ću tamo pronaći kolekciju privatnih dopisnica. Nasumice sam otvorila onu naslovljenu sa "Dragi g. Veljiću..." i shvatila kako i ta štura dopisnica može mnogo govoriti o jednom vremenu. Naprimer, gde god da je 1937. godine  živeo g. Veljić (a meni se čini da je mesto Veles), nije bila potrebna adresa da bi mu dopisnica stigla. Njegovom prijatelju Jovićeviću bilo je dovoljno da napiše: "Poš. Gospodinu, g-nu Mihajlu Veljiću, učitelju u penziji, Veles".U rubrici "Pozivnice" nalazi se i ona iz 1930 i neke godine kojom pukovnik Aleksandar M. Mitrović, komandant 19. Artileriskog puka, poziva nekog gospodina da sa gospođom prisustvuje svečanom ručku 28. maja u čast slave ovog puka "kao uspomenu na dan smrti svog slavljenika Tanaska Rajića". Ili pozivnica iz 1967. godine kojom se građani pozivaju na "Svečano otvaranje PLAŽE NA IBRU", u nedelju 28. jula 1967. godine u Kraljevu! U potpisu je Upravni odbor Fonda za izgradnju i održavanje objekata za odmor i rekreaciju.

            Hvala im, istu plažu i danas koristimo.

 Uz izvinjenje što ni "tuševe" nismo umeli da sačuvamo...Na stotine hiljada stranica još čeka da bude ubačeno na ovaj sajt. Jer, Zavičajno odeljenje Narodne biblioteke "Stefan Prvovenčani" još od 1976. godine prikuplja i obrađuje knjižnu i neknjižnu građu o Kraljevu i Kraljevčanima.

O projektu Kraljevcani.rs

        Od izuzetnog značaja za korisnike je i da veb aplikacija www.kraljevcani.rs ima mogućnost pretrage po velikom broju kriterijuma. Deo građe je analitički obrađen za pretragu, ali najveći deo nije još uvek. Jer to je ogroman posao. Na primer, iz "Ibarskih novosti" je analitički obrađeno 30.000 tekstova, a to su tekstovi objavljeni za samo četiri godine! Zbog toga se ponekad događa da na sajtu neka pretraga ne radi, pa Emilija Dimovska moli za strpljivost.- Rad na digitalizaciji građe Zavičajnog odeljenja i na postavljanju na internet počeo je još pre 20 godina sa prvim obukama i skeniranjem građe. Prvu aplikaciju sa adresom www.kraljevcani.rs postavili smo 2011. godine. Od tada je više puta menjana tehnološka osnova na koju je aplikacija postavljena. Ova sadašnja u opticaju je od 2016. godine. Na nju smo preneli oko 50% materijala koji smo imali na prethodnoj, uz nove dokumente koje svakodnevno postavljamo, kao što je na primer pregled štampe. Ovo je ogroman, nesaglediv posao.

            Digitalizacija je jedan od najvažnijih projekata u bibliotekarstvu. Tako piše u svim smernicama za razvoj. Međutim, taj posao traži značajna sredstva i kadrove, a njih nema dovoljno. Mi ovu veb aplikaciju razvijamo uz značajnu, ali povremenu pomoć Ministarstva kulture. To znači da konkurišemo sa projektima i na taj način od Ministarstva dobijamo sredstva, ali to nije svake godine.

            Snalazimo se i tako što ispomoć obezbedimo kroz javne radove, ljude koji su na stručnoj praksi, svojevremeno su tu bili i vojnici na civilnom služenju. Osim mene u Zavičajnom odeljenju radi i kolega Andrej Anđić, a kada to dozvoli orgnizacija posla, pomaže nam i Nina Radenković. Ovo je veliki i značajan posao, jer savremeno doba traži brži i lakši pristup informacijama. Mi imamo mnogo prikupljene građe i to treba svima da bude dostupno - zaključuje Emilija Dimovska.         

Verujem da su i najveći radoznalci odavno prestali sa čitanjem ovog teksta i da već istražuju po fondu Zavičajnog odeljenja. Hvala vama koji ste došli do kraja teksta, pogledajte malo šta smo Marina Miljković Dabić i ja još pisale na www.krug.rs, pa se za neki minut vidimo na www.kraljevcani.rs .

                 Radmila Vesković

           

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments