Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

17. oktobar 2020.

Priča popa Staniše iz Bogutovca o vremenu kada su sveštenici bili „reakcija“, pa se neki za dugme hvatali kada pored sveštenika prođu – da im nesreću ne donesu

Ta crkva u Bogutovcu je - mučenica. Mesto je lepo, Bogom dato za bogomolju. Danas se vidi sa svih strana. Moji seljani, ne moraju ni na liturgiju doći. Dovoljno je da, kad čuju zvona, prekinu rad u voćnjacima i njivama, okrenu se ovamo ka crkvi i prekste se. Jer, eto vidi se iz svih zaseoka, svaka kuća je okrenuta, vratima, ka bogomolji. Celo selo je jedna velika crkvena porta.

A muke je bilo još odkako je vladika Nikolaj osveštao temenje. Ono što smo danju gradili, to su nam noću rušili. Tokom rata, temelji behu zarasli u šupražje i korov.

Mi sveštenici smo za njih bili „reakcija“. Ni sam nisam znao šta to znači, ali tako je, valjda, bilo zapisano, u tim njihovim brošurama iz Moskve. Čak i neki domaćinski sinovi, krenuše tim putem. To je ta njihova „revolucija“. Kad prođu pored nas sveštenika, hvataju se za dugme na kaputu jer, naučili ih da baš mi nesreću donosimo. Mi im nesreću donosimo, a odžačar im je sreća!? A dugme, ’ej bre „dugme“ je zaštita od nesreće,  koju mantija donosi!? Tako ih naučili.

Crkvu okrovismo tek posle rata, najviše parama naših ljudi koji pobegoše, preko okeana u Kanadu i Ameriku. Neki su se i tamo bojali, pa su zahtevali da im ime ne uklešemo na mermeru. K’o vele, sigurnije je tako, a Bog zna sve i svačiju rabotu, po pravdi beleži.

Znao sam da mi dobro ne misle. Posle se pričalo da im je to bio „partijski zadatak“ jer, dobar komunista ne može biti onaj, ko nije u stanju da ubije „klasnog neprijatelja“. Sam Bog me spasao.  Kažem, Bog je to jutro,  tako udesio.

Krenuh od crkve ka selu, onom uskom stazom, kroz šumu.  I baš tamo, na onoj zaravni, na sred puta ugledah - zmiju. Šarka se sklupčal  na stazi između dve bukve. Viđao sam ih i ranije, ali zmija je plašljiva životinja, pobegne čim čuje nečije korake. Ova ne beše takva. Stoji tu, nasred staze i ne pomiče se. Rekoh sebi:

Ovo ne sluti na dobro, bolje je da se vratim, odakle sam došao“.

Tako i bi. Sutradan, čujem da su me čekali u zasedi, par stotina metara dalje od onog mesta, gde nabasah na zmiju. Njih nekoliko, sa puškama, golobradi... Ašovima su produbili jarak pored staze, da me tu zakopaju. Posle sam video tu rupu, taj moj nesuđeni grob. Nisu se previše ni trudili, jedva dva ašova dubine. Ej bre, dečurlija su to...  Zavedeni praznom pričom i od Boga otuđeni.

Jeste, tako je bilo, a oni su znali... Nikola je kod mene dolazio, negde u jesen četrdeset i četvrte, kad ono vojska  pođe za Bosnu i dalje, preko Drine.  Da, baš on... Kalabić. bre, lično. 

Molio me da mu sačuvam sina Milana, da ostane tu, da ga ne vodi dalje.  Celu noć smo većali, šta nam je pametno činiti.  Njegov Milan je bio godište mog starijeg sina. I ništa tu nije bilo sporno.  Gde je imalo ’leba za moje petoro dece, imalo bi i za njega.

No, znali smo da to na dobro ne može da izađe. Ako „crveni“ saznaju,  pobiće i moju decu, i to njegovo dete. Tako bi i bilo.. 

Nikola, posle treće rakije, odustade od namere.  Ko veli: on će dalje sa gardom, a majka mu, žena, kćer i sin, sa narodom, preko Drine, pa šta im Bog da... To jutro smo se pozdravili i više ga nikada nisam video.

Sina su mu, čujem ubili.  Sad,  da l’ negde u Bosni ili u Beogradu, Boga pitaj.

Ali, ovo da znaš... Mlađi si mnogo od mene, možda i dočekaš istinu.  Vidiš li ovu sliku!? Na njoj j , navodno, Nikola sa oficirima OZNE, pre no što su uhapsili Čiču.  Merio sam šublerom, u milimetar tačno. Ovaj što liči na Nikolu, na fotografiji  ima visinu, kao  dva, uspravljena automata iz ruku ovog oznaša. To ti je oko metar i sedamdeset, koji milimetar, manje ili više...

A ja se sećam...  Kad je Nikola skinuo šubaru na mom pragu, morao je još podobro da se sagne da bi ušao u kuću. Brat, bratu, fali tu celih dvadeset santima.

Nije to On .

Čiču su izdali Englezi.

Dočekaćeš vreme da se i to sazna.

        Rade Velizarov Erac

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

2 Comments

  • Gost - Dejan

    Gost - Dejan

    Iz današnje perspektive, komunisti su bili u pravu, veći deo sveštenstva je bruka za narod i SPC.......
    • Ime: Dejan
    • Gost - Bane

      Gost - Bane

      To su svećenici koji su prošli kroz filter UDBE i službi. Inače oni i sadašnji nemaju nikskvog svetovnog dodira.
      • Ime: Bane