Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Rade Velizarov Erac

Prošlo je mnogo godina od tada, Ivanu ne znam prezime, adresu, broj telefona; trebalo bi da sada  ima oko 30 godina, u svakom slučaju - voleo bih da ga vidim

Bio je 12. februar 1985. godine. Datume obično ne pamtim, ali ovaj sam upamtio, zato što se dodađaj zbio dan pre mog dvadesettrećeg rođendana. Mi, kraljevački studenti, u to vreme smo, do Beograda obično putovali vozom. Ja i nisam bio pristalica železnice, ali sam morao da trpim posledicu činjenice da je moja tadašnja devojka i sadašnja supruga, imala besplatnu “reži kartu”, što je tada bila privilegija železničke dece. Dakle, hteo-ne hteo, putovao sam železnicom.

Voz je bio i prilika za druženja, opušteniju atmosferu, svakojake ludorije raspojasanih studenata. Iako je put do Beograda trajao dosta duže nego kada se vozite autobusom, ova putovanja su uvek bila svojevrsna pokretna žurka. Vikend smo provodili na ''domaćoj hrani'', a onda bi nedeljom po podne krenuli put železničke stanice, na kojoj smo se okupljali dosta ranije, tek da se združimo i vidimo ko je od studenata, tog vikenda,  bio kod kuće u Kraljevu.

U vozu bismo zaposeli dva, tri, susedna kupea, a onda bi krenuli svakojaki razgovori, vicevi, prepirke o krupnim filozofskim pitanjima, komentarisanje aktuelnih događaja u politici, kulturi, sportu...Odmah bi se uspostavio i kontakt sa ostalim putnicima, pa su i stariji ljudi voleli da se druže sa ovom našom ekipom.

Tog dana, u našem kupeu je bila jedna mlada žena sa sinčićem, koji je mogao imati tri do četiri godine. Gospođa je bila lekar po struci i vraćala se sa nekog seminara u Vrnjačkoj Banji. Dečak je bio vragolast, veoma komunikativan, za svoje godine pravi mali đavo. Mi studenti smo ga zadirkivali, igrali se sa njim, smejali se njegovim vragolijama. Sve vreme dečak je bio predmet našeg interesovanja, a i njemu  je očigledno imponovalo druženje sa starijima.

Voz je stajao na svim usputnim stanicama, a putnici koji su ulazili, unosili su na svojoj obući sneg koji je te godine,  bio baš napadao. 

U svojoj vragolastoj igri malom  Ivanu (tako se zvao dečak) je palo na pamet da se u hodniku voza kliza po onom snegu, na već raskvašenom podu. Nakon dva-tri klizanja, duž hodnika, dečak se, u padu, uhvatio za kvaku ulaznih vrata na vagonu. Vrata su se u trenu otvorila, čuo se samo vrisak i dečak je izleteo u mrak. Voz je bio negde oko Male Krsne, bio je u najvećoj brzini, napolju je bio sneg i mrak.

Nastao je pakao, opšte bezumlje, majka dečaka se u trenu onesvestila... Iako smo svi bili u blizini, niko nije očekivao da će se to desiti, a niko nije ni bio u poziciji da bude dovoljno brz i eventaulno uhvati dečaka, pre no što je izleteo iz vagona. U opštoj pometnji neko je bio dovoljno priseban da povuče kočnicu koja se nalazi u svakom vagonu i koristi se u slučaju opasnosti. Voz je počeo da se zaustavlja, ali je to trajalo dosta dugo. Svi su očekivali najgore. Šanse da dečak preživi, bile su gotovo ravne nuli.

Izašli smo iz voza u snežnu belinu i mrak. Mašinovođa nam je dao baterijsku lampu sa kojom smo krenuli niz prugu u potrazi za dečakom. Krenuli smo nas trojica, četvorica, očekujući najgore. Duž čitave kompozicije vagona, pročula se vest o tragediji i svi putnici bili su u stanju šoka. Vejavica je smanjivala vidljivost tako da nam baterijska lampa nije previše pomagala. Očekivali smo najgore.

Na jedno kilometar-dva od voza naišli smo na mesto gde je dečak pao. Pored pruge je bio dubok kanal koji je, u tom delu, bio potpuno poravnat nanosima snega. Dečak je pao u sred kanala, na mestu gde je sneg bio praktično najdublji. I - nije ga nigde bilo... Videla se samo stopa dečakove obuće i tragovi koprcanja u snegu. Nigde u blizini nije bilo žive duše. Prostor, koji se mogao nazreti u mraku, bio je potpuno pust. Samo se u daljini videlo svetlo jedne, jedine kuće, dosta udaljena od pruge.

Muk i tišina. Niko se nije odazivao na naše pozive. Tek posle nekog vremena, na putu koji je išao paralelno sa prugom, po onom snegu, pojavio se stariji čovek na biciklu i pitao nas šta tražimo. Na naše veliko iznenađenje, a onda i radost, saznali smo da je čovek vlasnik baš one jedne, jedine kuće, čija svetlost se nazirala u daljini, te da se dečak, živ i zdrav, pojavio na pragu kuće, tražeći pomoć. Imao je sreću da prođe bez ijedne ogrebotine, zahvaljujući, upravo onom visokom snegu u koji je pao, nakon izletanja iz voza.

Dečaka smo poneli sa sobom nazad u voz  u kome su svi čekali vest o njegovoj sudbini, sluteći najgore. Njegova majka nije mogla da se povrati od šoka, a onda i od sreće... Dečak je prošao bez ikakvih posledica.

Prošlo je mnogo godina od tada. Ivanu ne znam puno ime, adresu, broj telefona. Trebalo bi da  sada  ima oko trideset godina. U svakom slučaju voleo bih da ga vidim.

Nadam se da ima sreće u životu i da svu sreću, koju mu je Gospod na rođenju darovao, nije potrošio 12. februara 1985. godine.

 

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Partly Cloudy (night), 1 °C
Current Conditions
Sunrise: 6:35 am   |   Sunset: 4:10 pm
69%     3.6 m/s     33.390 bar
Forecast
SUB Low: -1 °C High: 7 °C
NED Low: -1 °C High: 6 °C
PON Low: 0 °C High: 3 °C
UTO Low: -2 °C High: 6 °C
SRE Low: 1 °C High: 9 °C
ČET Low: 1 °C High: 8 °C
PET Low: 1 °C High: 7 °C
SUB Low: 1 °C High: 9 °C
NED Low: 1 °C High: 10 °C
PON Low: 2 °C High: 9 °C