Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

11. maj 2017.

Prenosimo putopis našeg saradnika Dragana Bajovića, koji je pod naslovom “Ruske impresije” deo “Zapisa iz gipsa”, knjige koju su ondašnje “Ibarske novosti” objavile 2007. godine; u istoimenom listu putopisi su objavljeni 1993. godine  

Iz Si­bi­ra (o ko­jem će bi­ti re­či ka­sni­je) sle­teh na je­dan od pet aero­dro­ma bli­zu Mo­skve. Sa­da smo Vla­do i ja sa­mi. Naš me­ce­na Hra­ne iz No­vo­si­bir­ska je od­le­teo na Ural, u Mag­ni­to­gorsk. Vla­do i ja smo po­le­te­li sa Aero­por­ta Tol­ma­če­vo iz No­vo­si­bir­ska. Let do Mo­skve tra­je če­ti­ri sa­ta. Le­ti­mo pre­ma za­pa­du, pa, zbog raz­li­ke u vre­me­nu, u Mo­skvu, na aero­port Do­mo­dje­do­vo, sti­že­mo u isto vre­me. Pla­ne­ta ze­mlja vra­ti­la nam je ona če­ti­ri sa­ta ko­ja smo iz­gu­bi­li pu­tu­ju­ći na istok.

Još se ni­smo ni pri­le­pi­li za pi­stu aero­dro­ma Do­mo­dje­do­vo, ju­go­i­stoč­no od Mo­skve, a već raz­mi­šlja­mo ka­ko da se od­ba­ci­mo do ho­te­la „Bel­grad“ u ko­jem nas če­ka so­ba. Taksi nam je pre­skup. Ide­mo me­tro­om! Ali, me­tro ni­je baš uz aero­drom. On­da saznajemo da po­sto­ji elek­trič­ni voz sa aero­dro­ma do mal­te­ne samog cen­tra Mo­skve, a ta­mo je naš ho­tel. Voz po­la­zi u 20 ča­so­va i 17 mi­nu­ta. Sme­škam se, zlob­no, zbog najave tač­nog vre­me­na po­la­ska. Po­tom voz polazi, ja ba­cim po­gled na moj pre­ci­zni časovnik – 20.17.

Pre ula­ska u taj ta­čan elek­trič­ni voz, vi­de­li smo da na­rod ru­ski ured­no če­ka da ku­pi karte. Mi smo se, na­rav­no, pra­ve­ći se da ne zna­mo o če­mu se ra­di, ukrca­li u voz bez ka­ra­ta. I, za­mi­sli­te, ni­ko nam ih ni­je ni tra­žio. Ali, to pu­to­va­nje vo­zom bez ka­ra­ta ko­je je tra­ja­lo 90 mi­nu­ta, ni­je ni­šta u od­no­su na pret­hod­ni let od No­vo­si­bir­ska. Ni za avi­on nismo pla­ti­li kar­te. Pre sa­mog po­le­ta­nja obra­ti­li smo se stju­ar­de­si i iz­lo­ži­li joj na­šu zbunjenost – gde ku­pi­ti kar­te, ne­ma­mo rublje, ima­mo sa­mo mar­ke itd. On­da nam je ona re­kla da če­ka­mo u aero­drom­skoj zgra­di i da će nam, po­što se svi re­dov­ni put­ni­ci ukrcaju, mah­nu­ti ru­kom, a to će bi­ti znak da i mi mo­že­mo da uđe­mo u avi­on.

I još ne­što se do­go­di­lo u No­vo­si­bir­sku i to sva­ka­ko tre­ba pri­be­le­ži­ti. Na že­le­znič­koj  stani­ci u tom dvo­mi­li­on­skom gra­du, kroz ko­ji pro­la­zi tran­ssi­bir­ska železnica, ušao sam u hod­nik me­troa sa upa­lje­nom ci­ga­re­tom. Bio sam za­net pro­u­ča­va­njem ma­pe gra­da, pa sam pot­pu­no za­bo­ra­vio da u ru­ci dr­žim upaljenu ci­ga­re­tu. Od­mah me je spa­zio je­dan oni­ži po­li­ca­jac sa ogrom­nom šap­kom. Po­tr­čao je pre­ma me­ni vi­ču­ći Vi ku­rit, vi ku­rit!. Na­rav­no da sam ga razu­meo, ali re­koh mu, i to na en­gle­skom, da ga ni­šta ne raz­u­mem. Avaj! On ne­u­mo­lji­vo in­si­stiri­ra da pla­tim ka­znu. Ka­zna je 250 ru­ba­lja (ne­kih 60 nemačkih pfe­ni­ga). Sa­da tre­ba po­pu­ni­ti pri­zna­ni­ce. Po­što je ona naj­sku­plja za­o­kru­že­na na 50 ru­ba­lja, po­li­ca­jac pu­pu­nja­va pet pri­zna­ni­ca ko­je mo­ram da pot­pi­šem. Dajem mu 300 ruba­lja i vi­dim da je sa­da on u ne­vo­lji. Ne­ma da mi vra­ti ku­sur. U tom ča­su mo­ja cigareta do­go­re­va do no­ka­ta. Slu­že­ći se ge­sti­ku­la­ci­ja­ma, poku­ša­vam da mu ob­ja­snim da mo­ram ne­gde tu ci­ga­re­tu da ba­cim. On­da mi on po­ka­zu­je da je ba­cim i da je zgnječim no­gom. Ja ta­ko i ura­dim, a on on­da na­pi­sa još jed­nu pri­zna­ni­cu na 50 ru­ba­lja, jer sam na­pra­vio još je­dan pre­kr­šaj, do­du­še na nje­gov na­go­vor. Za­i­sta je bio sip­ma­ti­čan taj mla­di po­li­ca­jac. I ka­ko je sa­mo do­vi­tljiv!

No, vra­ti­mo se sa­da u voz. Upi­tah ne­ke mla­di­će gde bi bi­lo zgod­no da si­đe­mo sa vo­za da bi­smo se uba­ci­li u me­tro. Mla­di Rus po­če da mi ob­ja­šnja­va. Ne­što sam ga i raz­u­meo. Ipak, re­koh, za­pi­ši mi gde tre­ba da si­đe­mo. Uz­gred, voz mi je iz­gle­dao vr­lo sum­nji­vo. Sko­ro sva se­di­šta bi­la su po­ce­pa­na. On­da je on u moj be­de­ker za­pi­sao: Do me­tro Pa­ve­lec­ki­ja. Dalj­še me­tro Ka­li­nin­ski pro­spekt.

Šema moskovskog metroa

U me­đu­vre­me­nu, na jed­noj od sta­ni­ca, u naš ta­čan voz upa­de kla­si­čan Rus: na gla­vi šu­ba­ra, pri­pit ili, mo­žda, već tre­šten pi­jan, kod Ru­sa se ta ni­jan­sa ne mo­že pri­me­ti­ti. Ka­ko je ušao, ta­ko je po­čeo da ba­ca po­gle­de pre­ma na­ma. Mo­žda i zbog okrom­ne ma­pe SSSR-a ko­ju sam za sa­mo 15 ru­ba­lja ku­pio u Novosi­bir­sku. Ko pi­ta, ne ski­ta, kao mi­slim. U stva­ri, da bih i sa tim ve­sel­ni­kom ne­ku reč raz­me­nio, usta­jem, u vr­lo br­zom vo­zu, i pi­tam ga gde tre­ba  da siđemo. Te­ško se spo­ra­zu­me­va­mo. Šu­ba­ra me ko­nač­no pi­ta da li bih ja raz­u­meo ne­što en­gle­skog. Da pro­ba­mo i ta­ko, ka­žem uvre­đen što ja njih od­lič­no razu­mem, a oni me­ne ne. Valj­da smo svi Sr­bi, ka­žem još.  Vo­lo­đa, ta­ko mi se pred­sta­vio, re­če da će i on si­ći na po­sled­njoj sta­ni­ci i da će, baš kao i mi, uhva­ti­ti me­tro. Se­dim po­red pri­pi­tog Vo­lo­đe i ću­tim. Naš raz­go­vor na en­gle­skom, sma­tram, za­vr­šen je. Me­đu­tim, Vo­lo­đa (tek ta­da pri­me­ću­jem da je vr­lo pijan) pi­ta me na lo­šem en­gle­skom, ka­kav je, uosta­lom, i moj, šta mi­slim o Has­bu­la­to­vu. Jed­no vre­me ću­tim, a po­tom mu sa­op­šta­va­ma da za tog čo­ve­ka sko­ro da ni­sam ni čuo. Po­tom ću­ti­mo ne­kih 30 se­kun­di. On­da ka­žem Vo­lo­đi: Ali ne vo­lim ko­mu­ni­ste. Vo­lo­đa mi, po­sle te iz­ja­ve, pa­da u za­gr­ljaj i va­di dvesta­gram­sku fla­ši­cu ru­ska­je vod­ke vi­še do po­lo­vi­ne is­pi­je­ne. U tom se ča­su se­tih onog ka­nad­skog vi­ski­ja ko­ji smo ku­pi­li čim smo do­šli u Mo­skvu. Izvlačim iz tor­be fla­šu u ko­joj je bi­lo naj­ma­nje po­la li­tre i pred­la­žem mom no­vom pri­ja­te­lju Vo­lo­đi da se za­me­ni­mo: ja nje­mu po­la li­tre vi­ski­ja, on me­ni 80 grama vod­ke. Ni­je hteo da po­ve­ru­je. Tek ka­da sam mu vi­ski str­pao u tor­bu, po­čeo je da ve­ru­je i u te Sr­be... Dok je br­zi i onako razbucani voz hi­tao pre­ma cen­tru Mo­skve, Vo­lo­đa mi je ne­pre­kid­no sletao u na­ruč­je...

Evo nas ko­nač­no i na po­sled­njoj sta­ni­ci. Tu je i sta­ni­ca me­troa, jed­na od bar dve stotine. Da bi se pro­šlo tre­ba uba­ci­ti že­ton. Vo­lo­đa, sa svo­jim ka­nad­skim viski­jem od po­la litre, i da­lje je lju­ba­zan. Ku­pu­je ne­ko­li­ko že­to­na (je­dan ko­šta sa­mo šest ru­ba­lja). I sa­da već vr­lo br­zim i str­mim elek­trič­nim ste­pe­ni­štem spušta­mo se u utro­bu gra­da Moskve.

Me­tro­po­li­ten V. I. Le­njin! Opet Le­njin! Vr­lo je do­bro or­ga­ni­zo­van i brz. Ni na jed­noj stani­ci ne­će­te če­ka­ti vi­še od dva mi­nu­ta. A ka­da se ukr­ca­te i ka­da se sva vra­ta za­tvo­re, po­la­zi ta­ko br­zo da, ako se ne dr­ži­te za ne­ku od šip­ki, oba­ve­zno pa­da­te.

Mo­skov­ski me­tro pu­šten je u sa­o­bra­ćaj 1935. go­di­ne. Po­sle to­ga pod­zem­nu že­le­zni­cu do­bi­će još ne­ko­li­ko gra­do­va u toj ze­mlji Ru­si­ji: Sankt Pe­ter­burg (jed­no vre­me taj se grad zvao Le­njin­grad), Ki­jev (sa­da već u Ukra­ji­ni), Tbi­li­si (Gru­zi­ja), Ba­ku, Ere­van, Ta­škent (ni ova tri gra­da ni­su vi­še u Ru­si­ji), No­vo­si­birsk, Minsk, Je­ka­te­rin­burg, Dnje­prov­pe­trovsk, Omsk, Kju­bi­šev... i još ne­ki.

Mo­skov­ski me­tro je­dan je od naj­bo­ljih, ako ne i naj­bo­lji u sve­tu. Za že­ton ko­ji, ka­ko rekoh, ko­šta sa­mo šest ru­ba­lja (za jed­nu ne­mač­ku mar­ku u Ru­si­ji do­bi­ja­te 430 ru­ba­lja) mo­že­te pre­špar­ta­ti mal­te­ne či­tav grad. Me­tro ni­je sa­mo u jed­nom ni­vou: tu­ne­li se ukršta­ju i iz­nad i is­pod. Ka­da jed­nom uđe­te ne­ma­te raz­lo­ga da iz­la­zi­te sve dok ne dođete do od­re­di­šta. A do od­re­di­šta ne mo­gu do­ći sa­mo oni ko­ji su za­i­sta ne­pi­sme­ni bu­du­ći da je na sva­koj od sta­ni­ca sve le­po na­pi­sa­no. Isti­na, sve je na­pi­sa­no na ru­skom je­zi­ku, da­kle ći­ri­li­com, ali ko je kriv oni­ma ko­ji to pi­smo ne zna­ju. (Na­i­me, slo­ven­ski su je­zi­ci na ovoj planeti naj­vi­še u upotre­bi).

 

Mo­skov­ski me­tro se i da­lje ši­ri. Grad je ogro­man! Ali, Mo­skva ni­je osu­đe­na sa­mo na me­tro. U njoj je ve­o­ma raz­vi­jen auto­bu­ski, tram­vaj­ski, tro­lej­bu­ski, reč­ni sa­o­bra­ćaj. Od sve­ga to­ga me­tro je ipak naj­br­ži i naj­jef­ti­ni. U nje­mu se, za po­me­nu­tih šest ru­ba­lja, prak­tič­no mo­že pro­ve­sti či­tav ži­vot - kad jed­nom uđe­te, ne mo­ra­te vi­še da iz­la­zi­te. Ve­ro­vat­no i iz tog raz­lo­ga u mo­skov­skom me­trou ne mo­že­te ni­šta da ku­pi­te. Tu ne­ma ni­če­ga, ne­ma hra­ne, ne­ma pi­ća, ali za­to je venti­la­ci­ja iz­ven­red­na. I vo­zo­vi su vr­lo br­zi! I još nešto: sta­nov­ni­ci Mo­skve i po­me­nu­tih gra­do­va u slu­ča­ju ka­kve opa­sno­sti iz va­zdu­ha mo­gu ko­mot­no da se sklo­ne u svo­je me­troe i da ta­mo sa­ču­va­ju gla­ve.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

2 Comments

  • Gost - sale

    Gost - sale

    Tih ratnih godina bilo dosadno, nije se imalo o čemu pisati. Ipak rešenje je bilo obići ,,majku,,Rusiju da bi se i drugi divili.
    • Ime: sale
  • Gost - Mucke

    Gost - Mucke

    Rodni, Del Boj i Bajo Bojsi! 
    • Ime: Mucke

Vreme

Kraljevo Serbia Partly Cloudy (night), 0 °C
Current Conditions
Sunrise: 6:45 am   |   Sunset: 4:4 pm
99%     3.1 m/s     33.153 bar
Forecast
SUB Low: 0 °C High: 11 °C
NED Low: 2 °C High: 11 °C
PON Low: 2 °C High: 5 °C
UTO Low: -2 °C High: 3 °C
SRE Low: -6 °C High: 5 °C
ČET Low: 3 °C High: 9 °C
PET Low: 1 °C High: 6 °C
SUB Low: 0 °C High: 6 °C
NED Low: -2 °C High: 3 °C
PON Low: -1 °C High: 5 °C