Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

19. maj 2017.

Prenosimo putopis našeg saradnika Dragana Bajovića, koji je pod naslovom “Ruske impresije” deo “Zapisa iz gipsa”, knjige koju su ondašnje “Ibarske novosti” objavile 2007. godine; u istoimenom listu putopisi su objavljeni 1993. godine

Mo­skva! Grad ko­ji je to­li­ko vo­leo Je­se­njin. Grad iz ko­jeg je po­slao ču­ve­no Pi­smo maj­ci, Ta­tja­ni Fe­do­rov­noj! Sud­bi­na ili KGB, još ni­je po­u­zda­no utvrđeno, hte­li su da ve­li­ki pe­snik ne za­vr­ši ži­vot u vo­lje­nom gra­du. Smrt pe­sni­ko­va do­go­di­la se u Le­njin­gra­du. Ipak, nje­go­vi zem­ni osta­ci pre­ne­ti su u Mo­skvu. Grob Je­se­nji­nov na­la­zi se na Va­ganj­kov­skom gro­blju, jed­nom od bar dva­de­se­tak ko­li­ko ih ima u Mo­skvi.

Da bi­ste vi­de­li sve ono što tu­ri­stič­ki vo­di­či pred­la­žu kao naj­zna­čaj­ni­je, u Mo­skvi mo­ra­te da bu­de­te naj­ma­nje me­sec da­na. Po­što ni­sam imao to­li­ko vremena na ras­po­la­ga­nju, za me­ne je i sa­ma či­nje­ni­ca da sam u tom ve­li­kim i uz­bu­dlji­vom gra­du bi­la do­volj­na. Bo­ro­din­sku bit­ku, na pri­mer, ni­sam vi­deo. Uosta­lom, či­tao sam Rat i mir. Ta­mo je sve ta­ko le­po opi­sa­no. Sto­ga, iz­me­đu bit­ke i Je­se­nji­no­vog gro­ba, od­lu­čih se za ovo dru­go.

Pre od­la­ska na Va­ganj­kov­sko gro­blje, upu­ti­smo se u Iz­ma­i­lov­ski park u ko­me se na­la­zi sta­ri dvo­rac ko­ji je sa­gra­dio otac Pe­tra Ve­li­kog Alek­sej. U sa­mom dvor­cu, ali u de­lu u ko­me su u vre­me Pe­tra Ve­li­kog bi­le po­moć­ne pro­sto­ri­je, če­ka­ju nas na­ši ru­ski pri­ja­te­lji Na­ta­ša i Ana­to­lij Vol­nov. Na­ta­ša je tu iz­naj­mi­la pro­sto­ri­je za svo­ju eks­port­nu fir­mu Re­zon. Pri­vat­ni bi­znis u Ru­si­ji se za­i­sta za­huk­tao. Ofi­si se, eto, na­la­ze i u dvor­ci­ma.

Brač­ni par Vol­nov bio je pre­ma na­ma vr­lo pred­u­sre­tljiv. Čim smo po­me­nu­li Je­se­nji­na, ne go­vo­re­ći još da bi­smo išli i na nje­gov grob, po­nu­di­še se da nas od­ve­zu na Va­ganj­kov­sko klad­bi­šče.

Bi­la je ne­de­lja, 28. mart, da­kle pra­znik. Na gro­blju mno­go sve­ta. U cr­kvi slu­žba. Od­mah na ula­zu, bli­zu cr­kve, pri­me­ti­će­mo grob Vla­di­mi­ra Vi­soc­kog, glum­ca, pe­sni­ka i pe­va­ča. Vi­soc­ki (1938-80) i da­nas je vr­lo po­pu­la­ran u Ru­si­ji. Taj bard iz po­zo­ri­šta na Ta­gan­ki, bo­em i bun­tov­nik! Nje­go­ve plo­če i kasete, na ko­ji­ma, pra­te­ći  sam se­be na gi­ta­ri, vr­lo hra­pa­vim gla­som pe­va pro­test­ne i tu­žne pe­sme, i da­nas se vr­lo do­bro pro­da­ju.

Na Va­ganj­kov­skom su sa­hra­nje­ni još ne­ki po­zna­ti lju­di: le­gen­dar­ni gol­man Lav Ja­šin, umet­nič­ka kli­za­či­ca Ljud­mi­la Pa­ho­mo­va, Je­se­nji­no­va pri­ja­te­lji­ca Ga­li­na Be­ni­slav­ska (njen grob je od­mah iza pesnikovog), tu je i Igor Talj­kov, di­si­dent, lep i po vlast ne­pri­ja­tan mla­dić ko­ji je ubi­jen u ok­to­bru 1991. godine... Ko­nač­no, po­red svog si­na sa­hra­nje­na je i Ta­tja­na Fe­do­rov­na, Je­se­nji­no­va maj­ka. Nji­ho­vi gro­bo­vi se re­dov­no obi­la­ze. Na nji­ma je uvek sve­že cve­će, ne­pre­kid­no go­re sve­će...

Na­rav­no, Je­se­nji­nov grob je naj­po­se­će­ni­ji. Ru­si neo­bič­no vo­le svog pe­sni­ka. Ali, uz lju­bav se mo­že ne­što i za­ra­di­ti. Ta­ko, po­red sa­mog gro­ba, jed­na žena dr­ži štand sa Je­se­nji­no­vim knjigama i po­ste­ri­ma, što je, sva­ka­ko, do­bro – i za nju i za po­se­ti­o­ce. Tu ću sre­sti i dvo­ji­cu pe­sni­ka-sa­mi­zda­ta, Ole­ga Potoc­kog i Bo­ri­sa Su­bo­ti­nja. Oni ne­pre­sta­no go­vo­re svo­je sti­ho­ve. Oleg Po­toc­ki je na taj na­čin već za­ra­dio no­vac za jed­nu knji­gu pe­sa­ma i sa­da je na pu­tu da, opet o svom tro­šku, štam­pa i dru­gu.

Pri­me­ću­jem da je spo­me­nik Je­se­nji­nu za­me­njen. Na­i­me, se­tih se jed­ne fo­to­gra­fi­je iz 1978. go­di­ne ko­ja je ob­ja­vlje­na u knji­zi Ser­ge­ja Je­se­nji­na Rastaćemo se uz sme­šak nas dvo­je (Slo­bo­da, Be­o­grad, 1980, pre­pe­vao Slo­bo­dan Mar­ko­vić). Spo­me­nik je ta­da bio od cr­nog me­re­me­ra sa re­ljef­nim, pri­lič­no ne­u­spe­lim pro­fi­lom ve­li­kog pe­sni­ka.

Od one že­ne ku­pu­jem knji­gu Taj­na ho­te­la An­gle­ter. Knji­gu je 1991. go­di­ne ob­ja­vio Edu­ard Alek­san­dro­vič Hli­sta­lov, po­li­cij­ski in­spek­tor, ko­ji je 20 go­di­na is­tra­ži­vao šta se za­pra­vo do­go­di­lo te ve­če­ri, 27. de­cem­bra 1925. go­di­ne, ka­da je Ser­gej Je­se­njin počinio samoubistvo u ho­te­lu An­gle­ter u Le­njin­gra­du. Po­li­ca­jac Hli­sta­lov opi­su­je mno­ge do­ga­đa­je i ci­ti­ra mno­ge za­pi­sni­ke i do­ku­men­te ko­ji upu­ću­ju na to da se Je­se­njin ni­je ubio, ali ne uspe­va da či­ta­o­cu to i do­ka­že. Naš dug je, na­pi­sa­će Hli­sta­lov,  da ka­že­mo isti­nu o po­gi­bi­ji Je­se­nji­na i na taj na­čin spa­si­mo do­sto­jan­stvo i čast na­šeg na­ci­o­nal­nog pe­sni­ka.

Hli­sta­lov u svo­joj knji­zi pri­da­je ve­li­ki zna­čaj Isi­do­ri Dan­kan, engleskoj balerini, jed­noj od Je­se­nji­no­vih že­na. I sam Je­se­njin u svoj krat­koj auto­bi­o­gra­fi­ji, koju je na­pi­sao šest me­se­ci pre smr­ti, ka­že da je, za­hva­lju­ju­ći Isi­do­ri, oti­šao u Ame­ri­ku pret­hod­no pro­kr­sta­riv­ši ce­lu Evro­pu, osim Špa­ni­je. Po­sle inostran­stva, gle­dao sam na svo­ju otadžbi­nu i nje­ne za­ko­ne sa­svim dru­ga­či­je. I, za­i­sta, u Ame­ri­ci se do­go­di­lo ne­što što je na pe­sni­ka mo­glo na­vu­ći mržnju i Ame­ri­ka­na­ca i ru­skih ide­o­lo­ga i par­tij­skih ru­ko­vo­di­la­ca. Na­i­me, Isi­do­ra je u Mo­skvu sti­gla po­lo­vi­nom 1921. go­di­ne. Ubr­zo po do­la­sku upo­zna­će Je­se­nji­na i za nje­ga već pri pr­vom su­sre­tu re­ći da je an­đeo. Tom pri­li­kom će ga za­gr­li­ti i po­lju­bi­ti. Bi­la je to lju­bav na pr­vi po­gled. Već 2. ma­ja sle­de­će godi­ne oni se venča­va­ju, a 10. ma­ja le­te u Evro­pu da bi kra­jem sep­tem­bra oti­šli u Ame­ri­ku, gde ih je do­če­ka­la go­mi­la no­vi­na­ra. Ali, nji­ho­va ame­rič­ka slava br­zo će se uga­si­ti. Isi­do­ra je kri­ti­ča­ri­ma po­sta­la tro­ma i krup­na, a Je­se­njin je na­stra­dao zbog svo­je pe­sme Ze­mlja ni­tko­va ko­ju je na­pi­sao u Ameri­ci i u ko­joj isme­va bolj­še­vič­ke vo­đe. Ame­ri­kan­ci bi, na­rav­no, tu po­e­mu zdu­šno po­dr­ža­li da pe­snik ni­je u njoj op­tu­žio i Je­vre­je. Je­vre­ji su, ka­že Jesenjin, ima­li zna­čaj­nu ulo­gu u Ok­to­bar­skoj re­vo­lu­ci­ji i uvo­đe­nju to­ta­li­tar­nog re­ži­ma u Ru­si­ji. Ve­li­kog pe­sni­ka od­mah pro­gla­ša­va­ju an­ti­se­mi­tom. A pesmu je pro­či­tao sa­mo pred ne­ko­li­ci­nom ru­skih emi­gra­na­ta i osoba je­vrej­ske na­ci­o­nal­no­sti ko­ji su njen sa­dr­žaj pre­pri­ča­li no­vi­na­ri­ma. Do­šlo je do skanda­la. Sve no­vi­ne, i ame­rič­ke i evrop­ske, na­pa­le su Je­se­nji­na. Dvo­je su­pru­žni­ka 3. fe­bru­a­ra 1923. go­di­ne na­pu­šta­ju SAD i za­dr­ža­va­ju se ne­ko­li­ko me­se­ci u Evro­pi. Tre­ćeg av­gu­sta iste go­di­ne sti­žu u Mo­skvu. Isi­do­ra od­la­zi na Kav­kaz. Tre­ba­lo je da ide i Je­se­njin, ali je, pun op­ti­mi­zma, od­u­stao od puta go­vo­re­ći svo­jim dru­go­vi­ma da su ga po­zva­li u Kremlj da mu da­ju no­vac za iz­da­va­nje no­vi­na. Isi­do­ra mu ne­pre­kid­no pi­še i mo­li ga da do­đe, ali on osta­je u Mo­skvi. I tu je bio kraj...

U me­đu­vre­me­nu, do par­tij­skih ru­ko­vo­di­la­ca sti­že Ze­mlja ni­tko­va. Ta ih je po­e­zi­ja pri­lič­no uz­ne­mi­ri­la. Iz­gle­da da ni­je vre­de­lo ni to što je Je­se­njin ne­ko­li­ko me­se­ci ka­sni­je, u ja­nu­a­ru 1924, na vest o Le­nji­no­voj smr­ti, na­pi­sao odu glav­nom bolj­še­vič­kom ide­o­lo­gu. A, ko zna, mo­žda se baš zbog te ode i ubio.

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Cloudy, 18 °C
Current Conditions
Sunrise: 6:26 am   |   Sunset: 6:32 pm
48%     1.8 m/s     33.187 bar
Forecast
SUB Low: 8 °C High: 20 °C
NED Low: 7 °C High: 22 °C
PON Low: 9 °C High: 20 °C
UTO Low: 8 °C High: 21 °C
SRE Low: 10 °C High: 19 °C
ČET Low: 10 °C High: 18 °C
PET Low: 7 °C High: 16 °C
SUB Low: 5 °C High: 17 °C
NED Low: 4 °C High: 17 °C
PON Low: 6 °C High: 19 °C