Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

28. jun 2017.

 Prenosimo putopis našeg saradnika Dragana Bajovića, koji je pod naslovom “Ruske impresije” deo “Zapisa iz gipsa”, knjige koju su ondašnje “Ibarske novosti” objavile 2007. godine; u istoimenom listu putopisi su objavljeni 1993. godine

Aero­port Vnu­ko­vo, ju­go­za­pad­no od cen­tra Mo­skve, je­dan je od pet aero­dro­ma ko­ji okru­žu­ju ru­ski glav­ni grad. Evo nas već i tu (tek smo tri da­na u Ru­si­ji), oda­kle tre­ba da po­le­ti­mo u Si­bir. Vnu­ko­vo je aero­drom sa­mo za unu­tra­šnje le­to­ve, a oni su uglav­nom du­ži od svih evrop­skih me­đu­na­rod­nih le­to­va. Osim toga, va­lja pre­ve­sti mno­go lju­di. Sto­ga, sa Vnu­ko­va po­le­ću ogrom­ni avi­o­ni.

Se­di­mo u ma­loj kan­ce­la­ri­ji, ne­koj vr­sti put­nič­ke agen­ci­je za stran­ce. Moj sa­put­nik Hra­ne već po­zna­je slu­žbe­ni­ce ko­je je od­mah, za sva­ki slu­čaj, ča­stio jednom bo­com šam­panj­ca u ko­jem će­mo i mi, po­piv­ši po jed­nu ča­šu, uži­va­ti. Tu ima još  stra­na­ca, dvo­je ili tro­je. Jed­na Ne­mi­ca ne­pre­kid­no te­le­fo­ni­ra i krat­ko oba­ve­šta­va svo­je da je već u Mo­skvi i da sva­kog ča­sa tre­ba da po­le­ti da­lje. Let je za­ka­zan za osam uve­če po mo­skov­skom vre­me­nu. U No­vo­si­birsk, gde smo se za­pu­ti­li, sti­že­mo u če­ti­ri uju­tro, ali let ne tra­je osam, već če­ti­ri ča­sa. Da, u naj­ve­ćoj ze­mlji na sve­tu od­sto­ja­nja se me­re vre­men­skim zo­na­ma. Novosibirsk je sa­mo če­ti­ri ča­sa is­toč­no od Mo­skve (oko tri hi­lja­de ki­lo­me­ta­ra), a naj­i­stoč­ni­ja tač­ka Ru­si­je, se­lo Uelen na Ču­kat­skom po­lu­o­str­vu, ta­mo gde vas od Alja­ske de­li sa­mo Be­rin­gov mo­re­uz, od glav­nog gra­da je da­le­ko de­vet vre­men­skih zo­na. U stva­ri, u Ru­si­ji ne sa­mo da ima to­li­kih vre­men­skih raz­li­ka u ča­so­vi­ma, već po­sto­je i dva da­tu­ma. Ka­da u Mo­skvi kuc­ne tri po­sle­pod­ne, na kraj­njem is­to­ku već po­či­nje no­vi dan. I još ne­što: ru­ski naj­i­stoč­ni­ji deo, se­lo Uelen, pa i či­ta­vo Ču­kat­sko po­lu­o­str­vo je na kraj­njem za­pa­du bu­du­ći da je Uelen na ne­kih 169 ste­pe­ni za­pad­ne ge­o­graf­ske du­ži­ne. Uosta­lom, zar Ru­si ni­su pro­da­li Ame­ri­kan­ci­ma Alja­sku za sit­ne pa­re zna­ju­ći da će i da­lje bi­ti i na Is­to­ku i na Za­pa­du.

Bli­ži se čas po­la­ska. Le­te­će­mo Ilju­ši­nom 86, ogrom­nim avi­o­nom, u či­ji je tr­buh glat­ko ušlo pet sto­ti­na du­ša sa sve pr­tlja­gom. U jed­nom tre­nut­ku po­mi­slio sam da ta pti­ču­ri­na ne­će mo­ći ni da se od­le­pi od pi­ste. Ali, sve se do­bro za­vr­ši­lo. Ma­lo smo spa­va­li, ma­lo sma­nji­va­li sa­dr­žaj ogrom­ne bo­ce ka­nad­skog vi­ski­ja (ko­ji smo, ume­sto vod­ke, ku­pi­li još pre tri da­na ka­da smo iz Bu­dim­pe­šte do­le­te­li u Mo­skvu), ma­lo smo pri­ča­li i, evo, tu smo. Si­bir!

Si­bir je uvek za me­ne bio ze­mlja oko­va­na le­dom, ze­mlja u ko­joj je uvek hlad­no, če­mer­no, jad­no, ze­mlja-ka­za­mat, me­sto gde se is­pa­šta­ju gre­ho­vi ko­ji ni­ka­da ni­su po­či­nje­ni. Zar i sam Do­sto­jev­ski ni­je bio u Si­bi­ru, a po­sle nje­ga još mno­ge um­ne ru­ske gla­ve i još je­dan ve­li­ki pi­sac – Sol­že­nji­cin, pi­sac ko­ji se usu­dio da već svo­jom pr­vom pri­po­vet­kom (Je­dan dan u ži­vo­tu Iva­na De­ni­so­vi­ča, 1962. go­di­ne) pr­vi pro­go­vo­ri o lo­go­ri­ma u ko­ji­ma je otac  na­ci­je Sta­ljin, naj­bo­lji Lenji­nov uče­nik, te­ro­ri­sao sve one ko­ji su se dr­znu­li da ma­kar i u jed­noj se­kun­di po­sum­nja­ju u is­prav­nost naj­pra­ved­ni­jeg dru­štva na sve­tu.

Na­rav­no, u Si­bi­ru ni­je uvek led. Već sam u Mo­skvi, či­ta­ju­ći ne­ke no­vi­ne, sa­znao da je tih da­na (kraj mar­ta 1993) u No­vo­si­bir­sku tem­pe­ra­tu­ra čak i vi­ša ne­go u glav­nom gra­du (oko plus tri) i od­mah se, iako sam bio oskud­no ode­ven, raz­o­ča­rao. Hteo sam tih mi­nus pe­de­set, taj led, hteo sam da se su­ze nad ne­vi­ni­ma ko­ji su tu stra­da­li od­mah pre­tva­ra­ju u ku­gli­ce le­da. Si­bir, ko­li­ko god da je ne­pri­ja­tan zi­mi, pre­ko le­ta je još ne­pri­jat­ni­ji. Tem­pe­ra­tu­re u ju­lu i av­gu­stu u toj najhlad­ni­joj ze­mlji na sve­tu pe­nju se i do tri­de­set­pe­tog po­delj­ka na Cel­zi­ju­so­voj ska­li.

No­vo­si­birsk, u ko­me smo se ob­re­li, ogro­man je grad. U nje­mu ži­vi vi­še od dva mi­li­o­na lju­di. Po­čeo je da se gra­di pre tač­no sto go­di­na, u vre­me ka­da je inženjer Ga­ri Mi­haj­lov­ski po­čeo da po­sta­vlja tran­ssi­bir­sku že­le­zni­cu Mo­skva-Vla­di­vo­stok. Od Mo­skve do No­vo­si­bir­ska da­nas se tom že­le­zni­com pu­tu­je „samo“ 72 sa­ta, da­kle tri da­na i tri no­ći. Na­rav­no, pre do­la­ska bolj­še­vi­ka, grad se ni­je ta­ko „ko­mu­ni­stič­ki“ zvao. Njegovo ime bi­lo je No­vo­ni­ko­la­jev­sko. Novoniko­la­jev­sko je na re­ci Ob ko­ja je, po­sle Ama­zo­na, naj­vod­ni­ja na sve­tu. Na ne­kim me­sti­ma Ob je ši­rok čak i če­ti­ri ki­lo­me­tra. Sam grad je dug 70 kilometa­ra. U nje­mu ži­vi čak 40 aka­de­mi­ka i 3.000 dok­to­ra na­u­ka, a u ovom tre­nut­ku na nje­go­vom Uni­ver­zi­te­tu, vr­lo ce­nje­nom u Ru­si­ji, če­ka još 7.500 plus je­dan kan­di­dat za dok­to­ra na­u­ka. Ovo „plus je­dan“ od­no­si se na mog ru­skog do­ma­ći­na Hra­ni­sla­va Mi­lo­še­vi­ća, ma­gi­stra elek­tro­teh­ni­ke, ko­ji spre­ma doktorsku diser­ta­ci­ju pod na­slo­vom „Raz­voj bi­zni­sa u biv­šim ko­mu­ni­stič­kim ze­mlja­ma“. H. je u prak­si di­ser­ta­ci­ju već od­bra­nio, jer u No­vo­si­bir­sku ima fir­mu „Im­peks­sib“. To je me­šo­vi­to ru­sko-srp­sko pred­u­ze­će. Srp­ski deo, iz­me­đu osta­log, pre­ra­đu­je vr­lo tra­že­no per­je na naj­sa­vre­me­ni­jim ma­ši­na­ma ko­je je H. uvezao iz Ita­li­je.

Sle­te­li smo već u svi­ta­nje na aero­drom Tol­ma­če­vo kod No­vo­si­bir­ska. Po­tom smo se ne­kih 40 mi­nu­ta vo­zi­li tak­si­jem do ho­te­la „Si­bir“, ko­ji me je, svo­jim luksuzom, ta­ko­đe raz­o­ča­rao. Mi­slio sam da u Si­bi­ru sve tre­ba da bu­de skrom­no. Ho­tel je, me­đu­tim, car­ski ras­ko­šan.

Sme­šta­mo se u so­be i ja od­mah iz­la­zim. Zar da u Si­bi­ru tek ta­ko za­spim! Uz ri­zik da za­lu­tam, od­la­zim pe­ši­ce jed­no ki­lo­ma­tar da­lje. Ga­zim po toj ze­mlji sibirskoj i kroz gla­vu mi pro­la­zi hi­lja­du mi­sli. Uz­bu­đen sam kao onog da­na ka­da sam pre ko zna ko­li­ko go­di­na oti­šao u ma­na­stir Stu­de­ni­cu, ka­da sam, korača­ju­ći, raz­mi­šljao o to­me da su se po toj is­toj ze­mlji, pre osam ve­ko­va, kre­ta­li sv. Si­me­on i nje­gov sin sv. Sa­va. Oni, pa sa­da, evo, ja!

Po­sma­tram pro­la­zni­ke ko­jih je sve vi­še (usko­ro po­či­nje rad­no vre­me). Ni­ko ne pri­me­ću­je da sam stra­nac. To­li­ko sam se već po­si­bi­rio. Ni­ko­ga ni­je ču­di­la ni mo­ja pre­du­gač­ka ko­sa. Od­lu­čih u tom tre­nut­ku da i ja u Si­bi­ru ne­ku ka­znu otr­pim, da ko­li­ko-to­li­ko ubla­žim pat­nje svih onih ve­li­kih i ma­lih ko­ji su tu ne­du­žno stra­da­li.

U to­me će mi po­mo­ći i H, zakleti ne­pri­ja­telj du­gač­ke ko­se. Već su­tra­dan uju­tro od­ve­šće me u sa­lon le­po­te ho­te­la Si­bir i pre­da­ti me mom isled­ni­ku i eg­ze­ku­to­ru fri­zer­ki Le­ni. 

                  (Kraj) 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Fair (night), 3 °C
Current Conditions
Sunrise: 6:42 am   |   Sunset: 4:5 pm
88%     3.1 m/s     33.119 bar
Forecast
ČET Low: 1 °C High: 11 °C
PET Low: 1 °C High: 11 °C
SUB Low: 0 °C High: 11 °C
NED Low: 3 °C High: 11 °C
PON Low: 2 °C High: 6 °C
UTO Low: 1 °C High: 7 °C
SRE Low: 0 °C High: 9 °C
ČET Low: 4 °C High: 11 °C
PET Low: 3 °C High: 8 °C
SUB Low: 1 °C High: 7 °C