Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

piše Tata Duki

Kod nas je moral uništen, poštenje i pravdoljubivost izazivaju samo podsmeh, pa se pitam: gde smo mi, koji smo nekada znali da za sve što radimo stiže nagrada ili kazna, a danas je, izgleda, važno samo kome si nešto uradio, nije bitno šta…

Cane i Partibrejkersi nikad nisu bili moja omiljena grupa. Pojavili su se suviše kasno za mene…Odrastao sam na drugoj muzici, kad smo osvajali slobodu slušajući americke i engleske bendove, od roka do tugaljivih kantri balada I to nam je bilo u redu. Onda su se pojavili Džoni i „Azra“ i prevrnuli su svet naglavacke. Sa nevericom sam slušao “Fa, Fa, Fa” i divio se hrabrosti da u ta neka nevina vremena neko na taj način peva o …"onome"…

Kako god, neki tabui su pali, i više ništa nije bilo isto. Čekali smo da “neko” lupi Džoniju ćušku i kaže ”no, no” i da sve sve vrati tamo, u staru dobru sigurnost, ali se ništa nije desilo…

Bio sam u vojsci, onoj, JNA, kad se čulo da su se Šiptari (tako smo ih tada svi zvali) pobunili, da prave neke nerede, pa je cela tenkovska brigada iz naše kasarne u Sloveniji, preko noći nestala i pojavila se negde na Kosovu.

Sad su na’ebali…” je bila mantra među nama.

Još uvek smo živeli u ono vreme kad se za nešto “no, no” dobijalo preko p…nosa, i kad se znalo da te za svaku gupost čeka kazna… kakva god…

Imali smo poverenja u te neke političare, ljude u loše skrojenim odelima, koji su, barem smo mi tako mislili, znali šta rade i to su radili u ime svih nas, kako bi svima nama bilo bolje, kako bismo mogli da se bavimo onim što smo želeli ili mogli, kako bismo mirno živeli, radili, stvarali porodice, uzgajali decu i - čekali penziju…

Tu negde, neprimetno, počeli su da se pojavljuju primeri kako neko može nešto “no, no” I … nikom ništa…

Vremenom su te situacije bivale sve veće i veće i polako su se svi navikavali da te samo mera nedostatka obraza i količina bezobrazluka može ograničiti u tome da li ćeš nešto uraditi.

A takvih nije nedostajalo, to znamo…

Gledao sam kako neki otimaju, uzimaju, i čekao da ih neko u tome spreči, da ih kazni, da ih rastera kao čopor ulicnih kerova, i ….ništa…

Vremenom su se ti dodatno izbezobrazili, toliko da to više nisu bili pojedinačni slučajevi, već su počeli da formiraju svoje grupe, čete i na kraju vojske… a ti “vojnici” su, želeći da se “gazdama” umile i popnu u hijerarhiji, bivali sve gadniji, bezobrazniji I bezobzirniji…

I sad smo tu gde smo.

Obzira više nema, moral je davno uništen, poštenje i pravdoljubivost je nešto što izaziva samo podsmeh.

I gde smo mi, koji smo naučili da za sve stiže odgovor, nagrada ili kazna, u zavisnosti od toga šta si uradio

Sad je, izgleda, važno samo kome si nešto uradio…nije bitno šta…

Vreme je takvo, a da li smo i mi takvi?

Gledao sam svoja posla, trudeći se da sve što radim, uradim najbolje što mogu, da onaj drugi u tom poslu nikada ne bude oštećen, pa čak i ako bi to značilo da ću u tom poslu ja biti na gubitku, ali mi je uvek bilo bitno da niko ne može da me nazove lažovom ili prevarantom, da nikad nikog ne oštetim…

I zato sam - slavno propao…

Nisam mogao da se naviknem na to da je normalno da nekog zezneš, prevariš, opljačkaš…promeniš broj telefona i praviš se da se ništa nije dogodilo…

Taj „sudar“ nikada nisam uspeo da svarim….

Taj sudar, oličen u samo jednoj “anegdoti”.

“Kontroverzni biznismen” (eufemizam za tadašnje prevarante) je u jednom kafiću zaboravio torbicu sa hijadama maraka. Čovek koji je torbicu našao i video da je puna para je istog trenutka to prijavio konobaru, koji je istog trenutka poslao poruku na pejdžer. Lik se vratio, pogledao u torbicu, strpao je „pod mišku“, a poštenom nalazaču je zahvalio samo jednom rečenicom: “Koja si ti budala!”

I sve je krenulo tamo gde smo sad.

I kome verovati sad?

Nisam antivakciner, ali… Nekad se znalo ko pravi vakcine, na Torlaku su radili pošteni i stručni ljudi, koji su svojim znanjem, iskustvom i posvećenošću pravili nešto što se izvozilo i donosilo dobre pare državi.

Sad je Torlak nečiji, u vakcinama je ko zna šta, niko ne odgovara za posledice vakcinisanja, ali je država sad rešila da svi moramo da se vakcinišemo protiv bolesti koje se pojavljuju neznano odakle ni kako.

Koliko poznajem biologiju, bolesti su posledice virusa ili bakterija, koji ne mogu da prežive bez domaćina. Verujem da velike farmaceutske kuće imaju negde sklonjene te viruse i bakterije kako bi mogle, po potrebi, od njih da naprave vakcine.

I onda, lepo objave da je neka bolest iskorenjena, mi svi kažemo super i nastavimo sa svojim životom.

Godinu, dve ili više posle te objave, ta se bolest ponovo pojavi i, gle čuda, te iste kuće imaju već spremne stotine hijada ili miliona vakcina baš za tu bolest…

Posto je za uzgoj potrebno nekoliko meseci, možda i godina, pitam se da li za njih radi neka baba Vanga ili „gledač“ u pasulj koji ih upozori da će se za par meseci ponovo pojaviti baš ta bolest… ili je u pitanju nešto sasvim drugo…razmislite…

Ja samo znam da, kad nam je, tokom onih sankcija, stizala humanitarna pomoć od naših “prijatelja” (istih onih koji su nas kasnije“ humanitarno“, malo bombardovali) i kad su deca time vakcinisana, pa se nešto nepredviđeno desi, odjednom bi bočice sa tim vakcinama misteriozno nestale, kao i deklaracije I kompletna dokumentacija… Lično iskustvo…

I to je samo jedan primer…

Sećate se onih famoznih epidemija raznih životinjskih gripova?

Sećate se histerije na svim televizijama o neophodnosti vakcinacije, jerbo je država, sve u našem interesu preko “nekog” poručila I debelo platila te vakcine, bagatela, svega tri puta skuplje nego što im je cena…pa bi šteta bilo da se to ne upotrebi… A dosta kasnije, ispostravilo se da ta epidemija i nije baš bila tolika kolika se galama digla, ali „kasno Marko …“

I nije to jedino… iako smo svedeni na memoriju zlatne ribice, pa ne pamtimo ni ono što su rekli pre tri dana, spremite peškire za znojava čela, pa uključite mozak…a isključite televiziju, nema tamo ničeg što se jede.. Ili možda i ima za neke… Spremio direktor jedne televizije cisterne svog programa za one što protestuju…

Ali, o tom - potom….

foto: Pixabay

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

2 Comments

  • Gost - Marijana

    Gost - Marijana

    odlican tekst ali puno grwsakau kucanju
    • Ime: Marijana
    • Gost - tata Duki

      Gost - tata Duki

      izvinjavam se, kucao brzo i pod stresom, zbog svega sto nam se desava
      • Ime: tata Duki