Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

10. jun 2016.

Seli da odmorimo dušu i čujemo kako dete sa ekskurzije izveštava majku: «Bili smo u nekoj bašti, na Avali videli toranj, ima i neki spomenik... bili i u nekoj crkvi... E, al’ smo sada u Meku... i da znaš šta sve ima!» 

 

Izmedju ostalog, radim i kao turistički vodič po Beogradu, te sam u prilici da ekskurzije osnovnoškolaca vodim po gradu, pričam i pokazujem šta sve tu ima i šta bi trebalo videti i (makar malo) zapamtiti.

Počelo je pre neku godinu i, kao i svaki početak. i ženamiumene i ja smo zapinjali da što više činjenica, godina, ljudi ,zgrada, događaja isričamo za što kraće vreme...

Kod svakog bitnog spomenika bi zastali, ispričao bih priču, pokušavao da stvorim kontekst i uklopim i taj detalj u celu sliku istorije ovog dela Evrope, Balkanskog poluostrva, nekadašnje Jugoslavije, Srbije i ovog mog grada.

Priča se rastezala od Kalemegdanskih 2005 godina vojne istorije, preko Turaka, pa do poslednja dva veka Knez Mihailove. Istorije vojne, vazduhoplovne, crkvene, dobrotvorne, političke i svake druge, uključujući i boemske (koja podrazumeva i kulturu koja se rađala medju čašama vinskim i na salvetama i kariranim stolnjacima Skadarlije)...

I slušali su, u zavisnosti od interesovanja, discipline, želje da što vise saznaju...neki hrabriji su i pitali ponešto, neki su samo slušali, a neki...

Pamtim ekskurziju, sa severa Banata, stariji razredi... stigli oko 10 ujutru, odmah otisli u Jevremovac (Botaničku baštu), pa produžili na Avalu, popeli se do Spomenika neznanom junaku, pa na Avalski toranj... Tu primetim grupicu devojčica, tek napupelih, kako se grupno puće i selfuju... nasmejem se u sebi, rekoh, deca k’o deca...

Odatle se sjurimo do Hrama, uvedemo ih u nezavršenu kriptu da vide kako se zlatom ukrašavaju freske, odslušamo  domaćina koji nam ukratko ispriča istoriju Hrama, odatle brzom brzinom odjurimo do hotela Jugoslavija, pa na brodić, da se provozamo Dunavom i Savom...

Naravno, sve vreme, dok smo bili u autobusima i kojekuda po gradu i Žena i ja pričamo, objašnjavamo, pokazujemo...

Posle svega, pošto nam je ostalo jos mrvičak vremena, pre krajnjeg roka za polazak kući, zamole me profesori da nekako uglavimo i posetu McDonald’s-u...

Ženamiumene i ja u čudu, kuda sa tri autobusa i 150-oro dece, ni da se parkiraju, niti da ih uvedemo...

Nekako se organizujemo, odemo do jednog Meka na Novom Beogradu, uletim unutra, zamolim menadžera da mi oslobodi što više kasa i uvedem vojsku...

Dok su oni poručivali, sednemo mi sa vozačima, da popijemo po kafu i makar malo obnovimo glasne žice.. Sakrili smo se iza neke žive ograde, zacurili po cigaru i seli da odmorimo dušu, kad sa druge strane živice čujemo izveštaj koji neko dete podnosi majci... Razgovor je tekao otprilike ovako:

- Jeste, bili smo u nekoj bašti, pa na Avali na nekom tornju i ima i neki spomenik...da i posle smo bili i u nekoj crkvi, pa smo išli u podrum...i vozili smo se nekim čamcem...E, al’ smo sada u Meku... i da znaš šta sve ima...da, uzeo sam hepimil, i tu ima i čizburger, i pomfrit, i kokakola, i još sam uzeo i šejk od jagode sa onim prelivom i  sladoled od čokolade… i da samo znaš kakav preliv ima preko, pa sam uzeo i pitu od jabuka... a sad cu da odem po još, javiću ti šta sam uzeo....

Šoferi me gledaju, sležu ramenima i zabijaju glavu u kafu...

A ja se samo mislim...koliko ce mi čaja i živih jaja trebati da obnovim glas pre nego sledeća ekskurzija stigne...

                                                                       Tata Duki

 

                                                            

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments