Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

piše Tata Duki

Samo žele da ih ostave na miru, da žive svoj život onako kako žele i nije im ni bolje, ni gore, otkako je država odlučila drugačije da ih zove

 

Oni su veseli i crnpurasti...

Oni vole Sunce ...

Oni vole sebe i ljude oko sebe...

Oni ne vole vetar, podnose kišu, ali je ne ljube...

Oni vole da su u grupi svojih i sebi sličnih...

Oni ne vole baš da se ubijaju od posla, ali ko baš i voli...

Oni umeju da "pozajme" nešto, kad niko ne gleda...

Oni, kad nekog zavole, daće mu i dušu i telo, kuću, i sve što imaju...

Ostali često prema njima imaju predrasude, ali im ni Oni ne ostaju dužni..

Oni, kad slave, to se čuje... i svi su dobrodošli...

Oni kad nekog poštuju, to je poštovanje do srži, do kosti, do krvi...

Neki kazu da Oni nisu dobri ljudi, jer ne podnose Njihovu otvorenost i direktnost...

Oni mrze licemerje, iskreni su, direktni i nasmejani...

Oni su često vrlo siromašni, ali im to ne smeta da uživaju u životu...

Oni ne prihvataju autoritete koji im se nameću, njima su autoriteti oni koje Oni odaberu...

Oni izbegavaju sve oblike državne prinude i vole da žive mimo svega, slobodni pre svega...

I sad, kad rec "Oni" zamenite sa npr. Francuzi, Italijani, Španci, Grci, to je ok, manje više je sve tu tačno i u redu...

Ali, ‘ajde sad reč "Oni" zamenite rečju "Cigani" i odmah ćete dobiti pretnje i pisma nekih uvredjenih NVO, iz ko zna kojih budžaka izvađenih, sa svetom namerom da odbrane jadne, ugnjetene Rome, kojima, uzgred budi rečeno, njihova zaštita nije ni trebala.

Oni, Cigani, su samo želeli da budu ostavljeni na miru, da žive svoj život onako kako oni to žele..

DA, reći ce neki... ali njima treba obrazovanje, kultura, higijena, državna briga, bla,bla,bla...

DA, kažem ja , ali to treba svima... a koliko ih poznajem, njima najviše treba da ih niko ne dira, ne cima, ne pokušava da ih ukalupi i stavi u civilizacijske kocke...

Imaju oni svoju civilizaciju i jezik stariji nekoliko puta od jezika ovih što bi sad da ih kalupe i skockavaju... i preživeli su i gore i preživece i ove, niotkuda rođene NVO, čija je sveta dužnost da im uzmu ono što oni jesu, da ih smeste u kontejnere, kocke, stanove, škole, da im otmu ćemane, mečke, gatare, šatre, konje i čerge i da od njih naprave gradjane neke države u kojoj su se tad zatekli...

A da li je neko njih pitao da li to žele?

Čisto sumnjam....

Neko, negde, verovatno pripadnik nekog naroda, koji Cigane gleda sa stratosferske visine, rešio je da im ukine ono što im je oduvek pripadalo i ono što je njihova najvažnija vodilja - slobodu...

Rešio je da od njih napravi punopravne građane, iako je to bilo poslednje što je njima bilo potrebno... Oduvek su živeli na marginama svih država u kojima bi se našli, vođeni svojim načinom, zakonima, običajima... i nisu se mešali sa ostalima, sa građanima, najčešće ne zato sto ih građani nisu prihvatali, nego zato što oni to tako nisu želeli...

Uzimali su ono sto im je trebalo i koliko im je trebalo, imali su svoje mesto koje su sami sebi napravili i bili zadovoljni time.

Oni koji su zeleli da se uklope u društvo, to su i uspevali, postajali su i akademski građani, završavali fakultete, postajali inženjeri, pravnici, šta god... jer su tako želeli...

Pored mene radi ženica, Ciganka, u penziji je, ali radi kako bi tu svoju penzijicu dopunila... Radila je u velikoj firmi, kao daktilograf, kao sekretarica, kao radnik na odgovornim mestima... Sad radi tu pored mene i pričamo o svačemu... Žali mi se kako joj sin, iako je završio neke škole, ne moze da radi posao za koji se školovao, jer je Ciganin... Žali mi se kako je i ona imala problema, ali ih je prevazišla, mada i danas ima tu vrstu autocenzure prema ponudama za posao, sa obrazlozenjem "ko će da kupuje ***** od Ciganke... Ona se bori protiv vetrenjača, ali nije uvek bilo tako... Sa mnom u osnovnoj školi je bilo i Cigana, i Šiptara, i Goranaca, i Hrvata, i Makedonaca... tj. nije bilo nikoga od njih, bilo je dece... razne... I niko nije znao ko je ko, dok nisu počeli da nam broje krvna zrnca... Skotovi.

Oni Cigani koji nisu to zeleli, ostajali su na marginama, ne zato što nisu mogli više, nego zato što nisu želeli više...

Znam da će se neki pobuniti zbog reči "Cigani"... oni su to oduvek bili... ili kao što je to moj garavi komsija rekao:

"Ma, ‘ebali te Romi, mi smo celog života bili Cigani i šta koji ku’ac ima sad da nas menjaju...’oće sad da nam bude bolje kad smo Romi? ‘Oce ku’ac.. kakve NVO (zna on dobro šta je to), boli njih ku’ac za nas, oni to petljaju zbog sebe... kao brane nas...od čega, bre ? Ko hoće da radi, može, ne trebaju meni oni da me brane, braniću se sam ako treba. Nek oni gledaju svoja posla. Dosli jednom, ‘teli decu da mi otmu... morao sam da nabavljam potvrde da deca idu u školu ... daleko im lepa kuća!"

Od svega toga, ja sam samo znao kad je Đurđevdan, jer su ga Cigani u mom kraju, (a bilo ih je onoliko) to slavili za sve pare. Bilo je tu i žive muzike, i pečenja, i veselja do kasno u noć i nikome to ovde nije smetalo...

I dan-danas, tu na par metara od mene, živi ciganska porodica. On radi u Gradskoj čistoći, ona na pijaci, sina spremaju za posao u “Čistoći”. Svakog dana ih viđam, pitamo se za zdravlje, decu, posao, najnormalniji komšijski razgovor... popušimo po cigaru na ćošku, kometarišemo vreme, politku sport... Sin im je lepo vaspitan mladi čovek, našao je devojku s kojom ode na piće u neki kaficć u kraju ili sedi u parkiću ako je švorc...kao i svaki drugi mladi čovek u ovome gradu... i nije mu ni bolje, ni gore, otkako je postao Rom...

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments