Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

piše Tata Duki

Ako vidite nekog ko vucara kante, rančeve, štapove, nemojte misliti da nema šta pametnije da radi, niti ga pitajte gde je pošao, jer za ribolovce nema goreg malera

Uhvatite li ikada sebe da se u nekom trenutku isključite, zagledate u neku tačku i izgubite nekoliko minuta ne misleći, ne trepćući, jedva dišući? I prosto vam bude žao kad se trgnete... Mislim da vam mozak govori nesto... da ga malko pustite na miru, možda..

I ne samo to... ponekad se tako izgubite u vremenu i prostoru, radeći nešto što ne zahteva angažovanje mozga, neku rutinu..

Mislim na one (možda ste ih primetili) koji potpuno nesvesno čačkaju nos čekajući da se svetlo na semaforu promeni... ili one što iz sveg glasa (najčešće užasno loše) pevaju vozeći auto-putem...

Takođe su tu i oni što se svađaju sa radijom/televizorom/novinskim vestima...

Da ne spominjem neke koji sa pivom u ruci, pred prodavnicom na ćošku (a uvek su na ćošku) sa pajtašima raspravljaju sve svetske probleme i za svaki imaju najmanje tri rešenja, samo što niko neće ništa da ih pita, osim možda njegovih pajtaša...

Ili one, stalno nervozne, što celog života žele da su vlast, makar samo jedan dan, jedan sat...ma samo pet minuta bi im bilo dovoljno da sve srede, pa da vidiš kako bi nam onda bilo...

Da li su ludi?

Neki od njih, možda...

Većina samo traži malo odmora mozgu, sigurnosni ventil koji ispušta višak nervoze, stresa, besa ili ko zna kakve frustracije...

I u tome nalazi zadovoljstvo i opuštanje...

Ili ovakvi neki, kao ja, koji potroše stotinak dinara na crviće i gliste, nekoliko stotina dinara na udice, najlone i ostale džidža-midže nepoznate neupućenima, da bi onda otišli u neki gustar, pešačili do tog nekog super mesta, gde prvo pola sata krčiš travu, koprivu, granje i ostali krš i lom, da bi na kraju zabacili par najlona i... izgubili se u vremenu i prostoru, buljeći u plovke, čekajući onaj poznati trzaj koji diže adrenalin, fokusira pažnju, isprobava živce, testira strpljenje... i kad najzad plovak potone kako treba, kad riba udari, kad kontriraš, brinući da se najlon ne pokida ili zamrsi, da riba ne spadne sa udice, namotavaš brzo, ali i oprezno i najzad, na kraju najlona ti se nadje peš ili neka sitnina koju pažljivo skineš i vratiš u vodu, usput joj poručivši da pošalje nekog od odraslih...

I kad posle svega, kreneš da skupljaš opremu, pokidanu, pogubljenu i pokvarenu, kad te najzad vreme ili stomak nateraju da kreneš kući, ponovo se probijas kroz zbunje i travuljinu, prljav i smrdljiv, usput pokušavajuci da se makar malko upristojiš, pesačiš onoliko do neke civilizacije, auta ili gradskog prevoza u kome izgledaš kao da si pao sa Marsa (ljudi ili idu na posao ili idu u grad, sređeni svakako), umoran i smrdljiv, ali sretan...

A kad te neko pita šta si ulovio, ti, sasvim hladnokrvno kažeš “ništa”, ali budeš zadovoljan...

Zadovoljan sobom, zadovoljan što si potrosio onoiliko vremena i malko para, što su te komarci izbockali, što te kopriva ožarila, što si onoliko najlona iskidao, udica pogubio, stvari isprljao, što si umoran kao da si pola dana orao ili kopao..

Ali zadovoljan...

Umoran fizički, ali odmoran psihički, kao da si se ne znam gde i koliko odmarao...

I kad te neko pita u čemu je štos, ta riba koju uloviš i pustiš, čak i kad bi je doneo kući teško da bi pokrila troškove koje imaš, odgovor je samo jedan..

Zadovoljstvo...

Tako da, sledeći put kad vidite nekog ko vucara kante, rančeve, torbe, štapove, nemojte pomisliti da je zgubidan koji nema ništa pametnije da radi... Vrlo verovatno da ima, ali je i našao vremena za svoje zadovoljstvo...

I nemojte mu kvariti zadovoljstvo pitanjem:“Gde si pošao?”...

Za ribolovca nema goreg malera...

Ne kvarite mu zadovostvo... ako već nemate neko svoje...

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments