Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Tata Duki

Žalim se kako mi ništa više nema ukus kao pre, moj ispisnik se smeje i kaže da zna koji mi ukus fali, ali da u poslednje vreme ni on ne moze da ga nađe i – otkri mi tajnu, a ja je delim sa vama

Imam problem...barem mislim da ga imam... Ništa mi nema onaj pravi ukus...

‘Ajde voda, ko zna šta u nju stavljaju, pa nije ni čudo..

Ni rakija, mislim, retko je pijem, pa sam možda i zaboravio...

Ali, vino...pamtim ono teško hvarsko vino, samo klizi, pa posle treće čaše ti i najgori krndelj bledoli, i debeo, i švapski, i ne izgleda toliko loše... A danas ću pre da se uneredim od alkohola, nego što će ijedna takva da mi izgleda dobro...na stranu što ni to vino više nema nikakav ukus...probao nedavno...

Klopa, Bože me sačuvaj...

Sećam se, umeo sam da otvorim ekspres lonac, u njega poubacujem sve čega ima u frižideru, uključujući i kozice od davno pojedene slanine, ostatke od nekoliko prethodnih rućkova, povrće u  raznim stadijumima raspadanja, stavim sve to da se kuva dovoljno dugo (dok odigram par igrica i/ili dremnem malko) i na kraju dobijem masu nedefinisane boje i oblika, ali odličnog ukusa...

Danas odemo na ručak u super restoran, po preporuci, poručimo specijalitet i dobijem nešto jako zanimljivog oblika i boje i najčešće ukusa jucerasnje “Politike” pokvašene kisnicom...

Nekad mi je bila dovoljna viršla u zemički i jogurt, danas u pljesku natrpam i senf, i kečap. i majonez, i ljuto. i kupus, izgorim usta, ali mi opet sve to nekako potpuno bezukusno...

Sapuni... ništa

Postojao je nekad onaj plavi sapun, okupaš se i ceo dan mirišeš, ne treba ti dezodorans, miris...ma ništa ... odigraš partiju basketa, osušiš se pored terena, obučeš majicu i još uvek mirišeš...

Danas, dok se kupaš, celo kupatilo miriše, dok izađeš iz kupatila - opet smrdiš...bljak...

Dezodoransi, izgori ti nos dok ga stavljaš i posle deset minuta k’o da se nisi kupao tri dana...

Kafa...pa bolje bi mirisao zagoreli pasulj..

A nekad... skuvam kafu, odnesem je u sobu a za mnom ostane mirisni trag...matori dođe sa posla i pita da li je ostalo kafe i za njega...

Pasulj je mirisao dva bloka dalje... i to pre nego što bi ga pojeo... o posle neću ni da pričam...

Krompir, malko crnog luka, soli, strpaš u rernu i posle pola sata imaš klopu samo takvu... a što miriše...evo mi i sad bale krenu...

Paradajz, i to onaj kasni, kad su već svi napravili zimnice, ma samo prođeš pijacom, a ono miriše...koliko puta sam doručkovao samo paradajz maznut sa tezge i papriku istog porekla...

Šta god da sam jeo i pio, imalo je ukus...

Završiš ručak, a usta ti puna ukusa i mirisa...i kad sa nekim posle ručka popričaš, on po mirisu oseti šta si ručao...

I tako, žalim se ja kako ne mogu da nađem ni začine koji mirišu kao što su nekad...sve to nekako bledo...

Stavljam sve više, miksujem ne bih li dobio opet onaj pravu ukus... I - ništa...

I požalim se jednom svom ispisniku kako mi ništa više nema onaj ukus kao pre, kako mi ni začini nemaju onaj ukus, ni piće...ma ništa...

I on se smeje i kaže mi da zna koji mi to ukus fali, čak i zna kako se zove i da ga je ranije bilo onoliko, ali da u poslednje vreme ni on ne moze da ga nađe...

I reče mi kako se taj začin zove...

Ukus mladosti...

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments